Kockičicin iBlob

Na stotine dece širom Albanije živi bukvalno u zatvoru u svojim kućama zbog straha da mogu biti ubijeni u krvnoj osveti prema drevnom zakonu o osveti u toj zemlji, piše novinar BBC-ja Majk Lančin.

„Zamišljam da je škola jedno predivno mesto, sa stolicama, klupama i tablom. Zamišljam da sam tamo sa još puno dece“, kaže dečak. Dok sedi na tremu male roditeljske seoske kuće na severu Albanije, Nikolinov pogled je uperen prema kapiji koja obeležava granicu između sigurnosti i opasnosti.
„Bilo bi dobro da imam prijatelje, da se igram i učim i da imam prijatelje koji mogu da dođu kod mene“, dodaj on. Međutim, da li taj dečak razume zašto ne može da izađe napolje? Na to pitanje Nikolin odgovara: „Znam da će me ubiti tamo, zato ne smem da izlazim“.

„Dugujemo im krv“
Nikolin i njegovo troje braće i sestara imaju tu nesreću da su rođeni u porodici koja je upetljana u neprijateljstvo i osvetu, koje datiraju od pre više od 30 godina. Njihov otac Kole Ndrepepa bio je tinejdžer kada je ubio komšiju posle manje svađe u blizini njegovog sela. Pod drevnim albanskim kodom, koji je poznat kao „Kanun“, porodica žrtve ima pravo da se osveti bilo kom muškom članu Ndrepepine šire porodice, iako je on zbog tog zločina proveo 15 godina u zatvoru.

„Kada sam izašao iz zatvora pokušao sam da se pomirim sa rođacima žrtve, ali nisam uspeo“, kaže pedesetogodišnji Ndrepepa. „Sada se plašimo da izađemo iz kuće jer im i dalje dugujemo krv“.
Zbog toga što se prema „Kanunu“ isključuje mogućnost da upadnete na tuđe zemljište, dom je jedino sigurno mesto za one koji su pod pretnjom. Sudeći prema rečima direktora lokalne škole Lekeu Pjetru još 20 dece je u istoj poziciji kao i Ndrepepina deca.

Proces pomirenja traje i do 10 godina
Nevladina organizacija Komitet za nacionalno pomirenje, grupa koja pokušava da posreduje između zaraćenih porodica, procenjuje da je nekoliko hiljada albanskih porodica trenutno širom zemlje upetljano u „krvne osvete“, što ostavlja oko 800 dece pritvorenih u svojim kućama.
Krvne osvete su zvanično bile zabranjene za vreme četrdesetogodišnje komunističke ere pod Enverom Hodžom, ali u haosu koji je pratio pad komunizma početkom devedesetih, ta praksa je ponovo oživela i često je bila izazvana nesporazumima zbog zemljišta ili povrede časti porodice.
Direktor Komiteta za nacionalno pomirenje Gđin Marku rekao je za BBC da, s obzirom na to da tradicija nalaže da do okončanja krvne osvete može doći samo posle dogovora svih muških članova u obe porodice, proces pomirenja nekad može da potraje i do deset godina.
„Ukoliko se samo jedan muškarac od recimo 50 ili 60 ljudi usprotivi, onda čitav proces propada“, kaže on.
Albanski ministar pravde Enkelejd Alibej rekao je da se problem polako smanjuje, iako je i dalje veoma zastupljen u nekim delovima na severu zemlje. Alibej, koji je poznat po borbi protiv korupcije, demantovao je tvrdnje da vlasti taj problem ne shvataju ozbiljno.