Petogodišnji ekonomski plan i pitanje kako smanjiti sve veći jaz između bogatih i siromašnih – koji može biti i pretnja stabilnosti u zemlji – teme su koja će, prema ocenama posmatrača, dominirati na godišnjem plenumu Centralnog komiteta kineske Komunističke partije koji je počeo sa radom u petak. BBC je pokušao da sazna u kom pravcu bi kineska privreda mogla da krene narednih godina i da li ima bilo kakavih nagoveštaja političkih promena?
Kineska ekonomija je u poslednjih pet godina ojačala brže nego što se očekivalo i mnogi imaju novca za trošenje. Zato, dok se većina zemalja sveta bori da pokrene svoje privrede sa mrtve tačke – Kina nema taj problem. Ali ne osećaju svi podjednako blagostanje koje su donela „dobra vremena“.
Među takvima su žitelji favela u senci velelepnog pekinškog hotela koji je posetio BBC-jev reporter, a među njima i Liu Ćingue. Ona zarađuje tek toliko da preživi, prodajući hranu na ulici. Deli jednu sobu sa mužem, deca su joj daleko u rodnom gradu u pokrajini Henan i nikada neće imati novca za neki od luksuznih stanova koji su podignuti niz ulicu u kojoj trenutno živi.
„Jednostavno nemam para da iznajmim stan na nekom takvom mestu. Kako da odem tamo? Ostaću ovde. Tu sam već godinama i imam svoj mali biznis“, rekla je Liu BBC-ju.
Kineske vlasti znaju da će u narednih pet godina morati da napune novčanike svojih najsiromašnijih građana i smanje jaz između bogatih i siromašnih koji postaje sve veći.
Politički značaj razvoja domaće tražnje
To ima i svoj politički značaj jer štrajkovi zbog malih plata u Kini više nisu retkost, dok mogući socijalni nemiri i politička nestabilnost prilično brinu vladajuću Komunističku partiju.
Sada će akcenat biti stavljen na smanjenje jaza između bogatih i siromašnih i ujednačenje razvijenosti regiona. To će pomoći glavnom cilju — da se poveća domaća potrošnja
Ali jačanje životnog standarda stanovništva pomoći će i domaćoj ekonomiji i smanjiti zavisnost od izvoza, objašnjava BBC-jev ekonomski stručnjak Tio Leget.
„Kina je do sada bila jako usredsređena na brz ekonomski razvoj, gotovo vratolomnim tempom. Cilj je bio da se zemlja uzdigne do statusa svetske ekonomske sile i da se se obezbede radna mesta za sve brojnije stanovništvo. Kao posledicu smo imali izvozni bum, odnosno ogromne količine jeftine kineske robe na svetskom tržištu. Sada će akcenat biti stavljen na smanjenje jaza između bogatih i siromašnih i ujednačenje razvijenosti regiona. To će pomoći glavnom cilju — da se poveća domaća potrošnja i da zemlja time bude manje zavisna od izvoza i ekonomskog zdravlja ostatka sveta“, kaže Tio Leget.
On dodaje da bi takav razvoj događaja odgovarao i drugim velikim svetskim privredama, koje nisu zadovoljne jeftinim juanom i poplavom jeftine kineske robe na svojim tržištima.
„Manja zavisnost Kine od izvoza je upravo ono što bi i Amerika i Evropa voleli da vide. Kina je ogromno potencijalno tržište a trenutno se trgovina Kine i ostatka sveta odvija u jednom smeru. Ukoliko se domaća potrošnja u Kini poveća i stranim firmam se dozvoli pristup kineskom tržištu, današnja trgovinska neravnoteža bi bila smanjena a Zapad bi od toga imao koristi“, objasnio je BBC-jev ekonomski analitičar.
Signali daljeg partijskog kursa
Sastanci poput godišnjeg plenuma Centralnog komiteta Komunističke partije Kine po pravilo su odvijaju pod velikim velom tajnosti. Posmatrači kineskih političkih zbivanja pratiće bilo kakve signale o daljem partijskom kursu i eventualno naginjanje ka reformama. Posebno se prati ko bi mogao da se nađe na čelu zemlje, a Džejms Majls iz britanskog magazina Ekonomist kaže da već postoje favoriti za naslednika predsednika Hu Đintaoa.
„Dele nas dve godine od sveobuhvatnih promena u kineskom rukovodstvu. Na partijskom kongresu 2012-te, biće zamenjena većina od devet članova Stalnog komiteta politbiroa, među kojima su predsednik Hu Đintao i premijer Van Đijabao, tako da sada ulazimo u period kada lideri nastoje da obezbede ključne položaje u tom telu. Ono što bi posle ovog plenuma moglo da postane jasnije je ko će za dve godine zameniti predsednika Hu Đintaoa i da li će to biti aktuelni potpredsednik Si Đinping. Ako bude imenovan za ključnu poziciju u vojsci, ako potpredsedavajući Centralne vojne komisije, biće to znak da je on budući kineski lider“, kaže Ekonomistov kolumnista.
Promene odnosa u Partiji
U međuvremenu se menjaju i odnosi u samoj kineskoj Komunističkoj partiji. Njena monolitnost je stvar prošlosti, ocenio je u razgovoru za BBC Robert Kun je stručnjak za Kinu i autor knjige pod naslovom „Kako kineski lideri razmišljaju: kineska reforma i njen značaj za budućnost“.
Iako mnogi u partiji žele da pokažu apsolutno jedinsvo, činjenica je da u njoj postoji nekoliko frakcija. Među njima vlada jedan civilizovan odnos – što naravno nije bio slučaj u vreme Mao Cedunga kada bi vam pretio zatvor ili nešto još gore ako biste se našli na pogrešnoj strani.
Robert Kun, autor Knjige o Kini:
„Iako mnogi u partiji žele da pokažu apsolutno jedinsvo, činjenica je da u njoj postoji nekoliko frakcija. Među njima vlada jedan civilizovan odnos, što naravno nije bio slučaj u vreme Mao Cedunga, kada bi vam pretio zatvor ili nešto još gore, ako biste se našli na pogrešnoj strani. Postojanje tih frakcija ja vidim kao neku vrstu protodemokratije – što bude veća razlika u gledištima to će za partiju biti zdravije“, smatra Robert Kun.
Kineski premijer Van Đijabao je, prema medijskim izveštajima, nedavno rekao da pozivima na demokratiju i više slobode u Kini više neće moći da se pruža otpor.
Da li se zna koliko ljudi u partijskom rukovodstvu deli takav stav? – pitao je BBC Roberta Kuna.
„Mislim da ga deli veliki broj. Ali ono što krajnje malo verovatno da ćemo videti je bilo kakva promena u naredne dve godine kada će doći do smena u vrhu. Kina je toliko paranoična kada je reč o stabilnosti i tako opsednuta da je održi, posebno u vremenima tranzicije u rukovodstvu. Zato bih lično bio šokiran ako bi došlo do nekih bitnijih političkih reformi ili, recimo, veće slobode medija u tom periodu“ rekao je Robert Kun, stručnjak za Kinu, u razgovoru za BBC.
Komentari