Prema stopi piraterije daleko smo iznad svetskog proseka. Dok je u svetu 43 odsto softvera nelegalno, kod nas čak 74 odsto kompjutera ima nezakonite programe. Drastično smo se popravili od 2002. godine, kada je 90 odsto softvera bilo nelegalno, ali i dalje smo u neslavnom društvu zemalja u kojima cveta piraterija.
U borbi protiv ovakvog kršenja autorskih prava učestvuju Poreska uprava i specijalna odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali interese najvećih svetskih proizvođača softvera štiti i Biznis softver alijansa, koja posluje u 80 zemalja sveta, a u Srbiji je od 2002. godine.
REKORD GRUZIJE
Ukupna vrednost piratskih softvera u svetu je 51,4 milijardi dolara. Na svakih 100 dolara vrednosti legalnog softvera, prošle godine je prodato piratskih u vrednosti od 75 dolara. Svetski rekorder u pirateriji je Gruzija, sa stopom od 95 odsto. Najbolje su SAD, gde je tek svaki peti softver nelegalan.
„Od kada smo došli u Srbiju, situacija se drastično promenila. Porasla je svest stanovništva, smanjila se stopa piraterije, uspostavljene su institucije koje se bore protiv nje, doneti su potrebni zakoni. Ipak, situacija na terenu daleko je od idealne“, kaže Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA.
Prema rečima našeg sagovornika, najveći pirati u privredi su mala i srednja preduzeća. Kada inspektori Poreske uprave dođu u neku firmu, često utvrde da nema uopšte zakonito kupljen program ili da je legalan samo deo softvera koji koristi. Oni, dodaje Kojić, najviše krše autorska prava u ovoj oblasti i otkrivanjem ovakvih slučajeva BSA će se u budućem periodu najviše baviti.
„Kada otkrijemo da neko nelegalno koristi određeni softver, kontaktiramo s njim i pozovemo ga da ga legalizuje. Za ovakve slučajeve najčešće saznajemo putem anonimnih prijava na našem sajtu (www.bsa.org)“, objašnjava Kojić.
„Ukoliko ne prihvate predlog, iniciramo inspekcijski nadzor Poreske uprave i štitimo naše klijente u sudskom postupku koji Poreska uprava pokrene“, dodaje on.
Kazne za ovakve prekršaje, podseća, iznose od 200.000 do tri miliona dinara. Zakoni koji u Srbiji suzbijaju pirateriju su, prema mišljenju našeg sagovornika, prilično dobri. Ali, zaključuje, nedostaju bolja primena – efikasnije sudstvo i kaznena politika.
Majkrosoft i država zajedno protiv piraterije
Miloš Blagojević, rukovodilac razvoja poslovanja Majkrosofta u Srbiji, kaže da u toj kompaniji zajedno sa državom rade na smanjenju piraterije, a kako bi na ovom tržištu svoje proizvode učinili što dostupnijim, cene pojedinih softvera niže su i do 40 odsto nego, na primer, u Nemačkoj.
On napominje da na kupovinu legalnog softvera treba gledati prvenstveno kao na investiciju u poslovanje, a ne kao trošak.
U Majkrosoftu napominju da je cena softvera u Srbiji prilagođena kupovnoj moći stanovništva i da postoje mnogi softverski proizvodi koji su samo na tržištu u Srbiji po znatno nižim cenama.
„Drago nam je što je država Srbija stavila akcenat na pitanje zaštite prava intelektualne svojine, jer ova tema zahteva pažnju svake vlade koja je progresivno orijentisana. Srbija je krajem 2010. godine preduzela niz koraka koje nam daju za pravo da očekujemo da 2011. godina bude u pravnom smislu godina borbe protiv piraterije“, dodaje on.
Blagojević kaže da „samo kroz saradnju državnih organa, proizvođača softvera, partnera i nevladinog sektora možemo da očekujemo dobre rezultate. Teško je proceniti koliko brzo je moguće smanjiti stopu softverske piraterije, ali je, recimo, u Rusiji u jednoj godini stopa piraterije smanjena za pet odsto nakon odlučne akcije državnih organa“.
Srbija je sa stopom piraterije od 74 odsto među zemljama sa najvećom stopom piraterije u regionu, a procenat korišćenja nelegalnih softvera stagnira već tri godine.
„Zvanični podaci pokazuju da je u prošloj godini izvoz softvera iz Srbije vredeo 77 miliona evra, dok je vrednost izvoza ostvarena na sivom tržištu četiri-pet puta veća. Ovako visok stepen piraterije je loš signal za potencijalne investitore, koji zbog toga na Srbiju gledaju kao na nestabilno i neuređeno tržište“, kaže Blagojević.
On dodaje da bi se „smanjenjem stope piraterije za 10 odsto otvorilo 15.000 novih radnih mesta, a u državnu kasu bi se slilo dodatnih 29 miliona dolara. Borba protiv piraterije je i jedan od uslova da bi Srbija stekla status kandidata za Evropsku uniju. Da bi to postigla, procenat korišćenja ilegalnih softvera mora da se svede na 50 odsto“.
Komentari