Godišnjica je povod i za analize i pitanja da li je i Braću Liman država trebalo da izbavi, kao što je to učinila sa nekim bankama pre i posle njenog pada. Odgovor je uglavnom negativan – dogodilo se ono što se moralo dogoditi.
Stečajni postupak, inače, još traje i u njemu je angažovano nekoliko stotina nameštenika koji su u banci radili i pre njenog kolapsa. Menadžerski vrh je uglavnom našao novo, premda ne više tako udobno uhleblje u drugim kućama Volstrita. Britanska banka Berkli i japanski holding Nomura, koji su kupili severnoameričke, odnosno azijske operacije Limana, zaposlili su oko 12.000 radnika. Ostali su dobili otpremnine koje su uglavnom potrošene.
Nekadašnji prvi čovek Limana, glavni direktor Ričard Fuld, na svom poslu bio je još 90 dana posle bankrota. Već 16. septembra prodao je sve svoje akcije firme za 525.000 dolara, mada su sredinom 2008. vredele čak 145 miliona. Otišao je bez otpremnine (iako su mu plata i beneficije dotle iznosile 40 miliona godišnje) i osnovao sopstvenu firmu za finansijski konsalting kojoj baš ne cvetaju ruže. To ne znači da je postao siromah: najpre je prodao svoju kolekciju crteža za 13,5 miliona. Za svoju kuću u njujorškoj Park aveniji početkom ove godine tražio je 32 miliona, a prošlog meseca je otišla za 25. Kuću na Floridi od 1.100 kvadrata, 2004. kupljenu za 13,75 miliona, formalno je prodao supruzi za deset dolara, što je izazvalo proteste poverilaca koji smatraju da je i Fuldova lična imovina trebalo da uđe u stečajnu masu.
Na drugom kraju je nekadašnja sekretarica Stejsi Min, koja je zarađivala 75.000 godišnje, a danas, pošto je potrošila otpremninu i isekla svoje kreditne kartice, živi od toga što jeftino kupuje kozmetiku u diskontima i preprodaje je na internet pijaci I-bej, za nekoliko dolara profita.
Milan Mišić
Komentari