Evropska unija će ratifikacijom Lisabonskog sporazuma prvi put uvesti funkciju predsednika Evropskog saveta, veća ovlašćenja za nacionalne parlamente i Evropski sud pravde, a predviđeno je i smanjenje broja evropskih komesara.
Jedna od glavnih prednosti ovog sporazuma biće i efektivnija spoljna politika EU, koju će voditi ministar spoljnih poslova, spojivši funkcije visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost i funkciju komesara za spoljne poslove.
Predsednici i premijeri država EU ubuduće će birati predsednika Evropskog saveta na period od dve i po godine, umesto sadašnjeg rotirajućeg predsedavajućeg, koga su na svakih pola godine smenjivale pojedine države EU.
Novina je, takođe, da će zemlje koje su uvele evro i pripadaju takozvanoj evrogrupi, prvi put birati predsedavajućeg na period od dve i po godine.
Lisabonskim sporazumom se uvode i veća ovlašćenja za Evropski sud pravde, koji će moći da presuđuje da li su nacionalna zakonodavstva u vezi sa pravdom i unutrašnjim poslovima u skladu sa evropskim zakonima. Ove izmene neće se odnositi na Veliku Britaniju i Irsku.
Predviđeno je i da Evropska komisija od 2014. godine ima manji broj članica. Prema sadašnjim pravilima, svaka od 27 zemalja članica postavlja komesara, a to će ubuduće biti smanjeno na dve trećine zemalja.
Broj mesta u Evropskom parlamentu biće povećan sa 736 na 751 mesto, ali se menja način glasanja, prema kome će sada odluke biti usvajane glasovima 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Međutim, ostavljena je mogućnost da između 2014. i 2017. godine svaka država zatraži vraćanje starog sistema glasanja.
Kada je reč o spoljnoj i politici odbrane, kao i o pitanjima vezanim za poreze i budžet EU, tu će se i dalje tražiti jednoglasnost u odlučivanju.
Evropska unija, usvajanjem Lisabonskog sporazuma, dobija status pravnog lica, a uvodi se i izlazna klauzula, koja omogućava članicama EU da istupe iz ove organizacije.
Nacionalni parlamenti će imati svoj glas u vezi sa zakonima koje donosi Evropski parlament, tako što će, ako ih jedna trećina Skupština država članica odbaci, Evropska komisija morati da izmeni te zakone.
Lisabonski sporazum kao smernice uvodi i zajedničku energetsku politiku i borbu protiv klimatskih promena, kao i zajedničko delovanje na polju bezbednosti, pravde i humanitarnih akcija.
Komentari