Novi film Pola Morisona pokušaće da odgovori na pitanje da li je između ekscentričnog maestra nadrealizma Salvadora Dalija i njegovog zemljaka Federika Garsije Lorke, ukletog dramaturga i pesnika, postojao ljubavni odnos. Britansko-španski film „Little Ashes“ (Mali ostaci) smešten je u kulturno-politički burne dvadesete godine u Madridu i prati intenzivno prijateljstvo trojice revolucionarnih umetnika: Dalija, Lorke i nadrealističkog filmskog autora Luisa Bunjuela.
Opisujući ga kao „seksi“ i „nepristojnog“, producenti kažu da će film pokazati kako su Lorkina i Dalijeva osećanja prerasla u ljubavnu vezu koju je seksualno represivni Dali bezuspešno pokušavao da konzumira. Lorka je za uzvrat spavao sa njihovom prijateljicom, dok je Dali posmatrao.
Ovakva filmska interpretacija odnosa dvojice slavnih Španaca, iz pera scenaristkinje Filipe Goslet, svakako će izazvati salve negodovanja među biografima i istoričarima. Iako se dugo šuškalo o fizički intimnoj vezi koja je mogla da postoji između pesnika i slikara, Dali je u više navrata govorio u svojim intervjuima da je odbijao Lorkine pokušaje da ga zavede.
Uloga Salvadora Dalija – slikara mrava, slonova sa igličastim nogama i topljenih satova, kreatora čuvenog jastog-telefona i fotelje u obliku usana Mej Vest – dodeljena je Robertu Patinsonu (21), najpoznatijem po ulozi Sedrika Digorija u serijalu o Hariju Poteru. Lorku će igrati španski glumac Havijer Beltran, dok će lik Bunjuela tumačiti Metju Meknalti.
Pol Morison je režirao film „Solomon i Gejnor“, koji je 2000. nominovan za „Oskara“.
Naziv filma potiče od Dalijeve slike iz 1927. originalnog naziva „Cenicitas – Fuerzas de verano – El nacimiento de Venus“ (Malo ugljevlje – Letnje sile – Rođenje Venere), pri čemu se „ugljevlje“ može slobodno prevesti i kao „ostaci“, odnosno pepeo nakon kremacije. Slika je nastala dok je Dali služio vojsku i predstavlja zbir različitih sećanja.
Film započinje slikarevim dolaskom u Madrid 1922, kada mu je bilo 18 godina. On je živeo u studentskom domu gde je upoznao Bunjuela i Lorku. Lepuškastog pesnika je kasnije opisao kao „otelovljenje pesničkog fenomena“ i jedinu osobu na koju je ikada bio ljubomoran. Lorku su u 38. godini života pogubili nacionalisti u Španskom građanskom ratu.
Živopisnim rečnikom Dali je negirao postojanje ikakvog fizičkog kontakta između njih dvojice. „Lorka je bio homoseksualac, to svi znamo, i ludo zaljubljen u mene,“ citirao je umetnikove reči Alen Boske u svojim „Razgovorima sa Dalijem“ iz 1969. „Dva puta je pokušao da me kresne… Bio sam strašno iznerviran jer ja nisam homoseksualac i nisam bio zainteresovan da mu se podam. Osim toga, to boli, tako da se ništa nije desilo; ali bio sam duboko polaskan. U dubini duše sam osećao da je on veliki pesnik i da mu dugujem barem taj maleni šupak Božanstvenog Dalija.“ Filipa Goslet, međutim, brani svoje viđenje ove veze. „Nakon obimnog istraživanja, jasno je da je tu nečeg bilo, bez pogovora“, kazala je. „Kada pogledate sva ta pisma, očigledno je da se tu nešto dešavalo. Počelo je kao prijateljstvo, koje je postajalo sve intimnije i na kraju prešlo na fizički nivo, ali za Dalija je to bilo teško i nije mogao da nastavi. On je kazao da su pokušali da imaju seks, ali da ga je bolelo.“
Gosletova kaže da je njihovo vođenje ljubavi preneseno na treću osobu. „Lorka je spavao sa zajedničkom prijateljicom, što je Dali nazivao krajnjom žrtvom. On ih je posmatrao i tu su počeci njegovog voajerizma, koji je i kasnije upražnjavao sa suprugom Galom. “
Film je sniman u Barseloni, a premijera je planirana za sledeću godinu. Prva skeptična reakcija već je stigla od Ijana Gibsona, biografa Dalija i Lorke koji živi u Španiji i trenutno piše o životu Bunjuela. „Sve zavisi od toga šta je za vas definicija jedne veze“, kaže on. „Dali se užasavao da ga bilo ko dodiruje, ne mislim da je Lorka daleko dogurao.“
Komentari