Nakon što su iz školskih automata u američkim državnim obrazovnim ustanovama proterali bezalkoholne gazirane napitke, koji su se našli među prvooptuženima za nastanak epidemije gojaznosti na američkom kontinentu, zaštitnici prava pacijenata sada vode bitku za zabranu prodaje sportskih pića kao što su „gatorejd” i „pauerejd”. Analizirajući sadržaj ovih energetskih napitaka, stručnjaci Univerziteta u Kaliforniji ustanovili su da sportska pića nisu toliko zdrava koliko proizvođači tvrde – jedna boca pića „gatorejd” sadrži 75 kalorija, 21 gram šećera i 165 miligrama natrijuma. Njihova studija takođe je pokazala da studenti koji svaki dan konzumiraju jednu limenku sportskih pića dobijaju šest kilograma godišnje, a višak natrijuma, kojim obiluju sportski napici, uzrokuje nastanak povišenog krvnog pritiska kod mladih ljudi.
Dr Sergej Ostojić, specijalista medicine sporta i profesor Fakulteta za sport iz Novog Sada i Sportske akademije u Beogradu, ističe da energetska pića, koja se u reklamnim spotovima promovišu kao prirodni i zdravi napici „koji obnavljaju potrošenu snagu ili povećavaju koncentraciju i izdržljivost”, mogu biti prave energetske bombe, jer sadrže količinu kalorija koja odgovara parčetu torte ili čokolade.
„Energetski napici predstavljaju šarolik spektar tečnosti bogatih energetskim materijama, uglavnom ugljenim hidratima i primarno su namenjeni obnovi energije potrošene tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, vežbanja ili sporta. Oni su široko korišćeni u sportskoj ishrani jer sprečavaju pojavu hipoglikemije, dehidrataciju i odlažu pojavu zamora. U širem smislu, energetskim napicima pripadaju voćni sokovi, različiti zaslađeni gazirani napici i rehidraciono-energetski rastvori. Zajednički imenitelj svih energetskih napitaka jeste prisustvo ugljenih hidrata, veoma različite vrste i količine”, ističe dr Ostojić.
Interesovanje za efekte energetskih napitaka poraslo je sa epidemijom gojaznosti širom razvijenog sveta. Epidemiološke studije svedoče da u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i Grčkoj broj osoba sa viškom masnog tkiva premašuje 40 odsto, a procenat gojazne školske dece i adolescenata višestruko je veći nego pre dvadesetak godina. Glavni razlozi za takvu eksploziju gojaznosti su sve manji stepen fizičke aktivnosti i porast energetskog unosa, s druge strane, objašnjava naš sagovornik.
„Prekomerno konzumiranje energetskih napitaka u formi popularnih ′kola′ pića i voćnih sokova, koje je posebno prisutno kod najmlađe populacije, jedan je od mogućih razloga ove epidemije. Iako deca i njihovi roditelji ne smatraju da su sokovi izvor viška kalorija u svakodnevnoj ishrani, analize pokazuju da jedna čaše napitka bogatog uglavnom prostim šećerima sadrži više od 250 kalorija”, naglašava dr Sergej Ostojić.
Naš sagovornik podseća da jedna u nizu mera koje preduzimaju mnoge zemlje u borbi protiv gojaznosti jeste restrikcija u reklamiranju i prodaji napitaka bogatih kalorijama među školskom decom i adolescentima. Velika Britanija je među prvima ograničila prodaju visokokalorijskih namirnica i napitaka u blizini škola, a preporuka da se dva kilometra oko školskih objekata ne nalaze prodavnice u kojima se prodaju energetski bogati proizvodi striktno se poštuje.
„Ako je unos energetskog napitka zaista neophodan, posebno kod osoba izloženih povećanom naprezanju, potrebno je napraviti pravilan izbor tečnosti koju konzumiramo. Energetski napitak, čije se uzimanje preporučuje isključivo pre, tokom i nakon aktivnosti, trebalo bi da se unosi u kratkim intervalima (svakih 15-20 minuta) i malim količinama (oko litar za sat aktivnosti). Preporuka je da ovaj napitak sadrži malo ugljenih hidrata (pet-osam odsto) i esencijalnih minerala (natrijum, hloridi, kalijum, magnezijum). Osobe kojima nije potrebna nadoknada potrošene energije trebalo bi da žeđ ugase mineralnom negaziranom vodom i da izbegavaju unos voćnih, gaziranih ili zaslađenih napitaka”, preporučuje dr Sergej Ostojić.
On napominje da poseban zdravstveni rizik predstavlja unos takozvane pseudoenergetskih napitaka koji, pored ugljenih hidrata, sadrže i ekstrakt guarane bogat kofeinom. Ova pića veoma su popularna među adolescentima i ona su postala integralni segment moderne pop-kulture. Međutim, s medicinske tačke gledišta, pseudoenergetski napici ne predstavljaju optimalan način za nadoknadu potrošene energije i obnovu telesnih tečnosti, jer sadrže neadekvatne količine ugljenih hidrata, dok kofein izaziva snažan diuretski efekat i otežava nadoknadu izgubljene telesne vode. Osim toga, prekomeran unos pseudoenergetskih napitaka često dovodi do poremećaja regularnog srčanog ritma, nesanice, anksioznosti, vrtoglavice, osećaja iscrpljenosti i gubitka svesti.
Katarina Đorđević
Komentari