Ekonomski i politički sistemi koje je Marks inspirisao umrli su. Međutim, njegova religija je velika crkva koja nastavlja da živi. Ovih dana posećuju je zapadni lideri.
Kao sistem vladavine, komunizam je umro. Kao sistemu ideja, po svemu sudeći, budućnost mu je sigurna, jer od jednog do drugog kraha finansijska memorija iznosi u proseku oko deset godina. Naime, posle sloma Volstrita Amerika ulazi u recesiju, građani SAD više neće moći da žive od prekomerne potrošnje koju finansira trgovački deficit. Moraće da se naviknu na niži standard, bez obzira na sistem zaštite kakav su sindikalne organizacije i penziono osiguranje.Džordž Buš ostavlja Ameriku vidno oslabljenog položaja u svetskoj privredi, zapravo američka je privreda smrtno ranjena.
Godinama je ekonomski recept Amerike za prijatelje i za neprijatelje u svojoj doslednosti delovao gotovo kao mantra: prepustite to tržištu. Državna intervencija nije bila u modi, subvencije nisu imale nikakve šanse, upravljanje treba da bude ograničeno, trgovina treba da bude slobodna, regulisanje treba da bude minimalno.Vašington je propovedao jevanđelje slobodnog tržišta, kapitalizmu je dozvoljeno da neobuzdano deluje, nad bankama kao izuzetno ranjivim institucijama koje su sposobne da naprave pustoš, a sada su to i dokazale, nije postojao odgovarajući nadzor.
Dakle, čitava stvar je krenula nizbrdo sa tendencijom dodatnog pogoršanja. Istina, mogući su kratkotrajni usponi, ali ne dužeg veka, iako, naravno, berze nisu i jedini pokazatelj privrednog zdravlja. Zapravo, ekonomski ciklusi su čudna stvar. U jednom smislu, svi su oni isti: ekonomija se kreće i uzlaznom i silaznom putanjom. Ali u drugom smislu, svi se oni razlikuju: oblik, vreme, sektori i zemlje koji bivaju pogođeni svaki put su drugačiji. Dalekosežna liberalizacija međunarodnih tokova kapitala pretvorila je ovaj sektor u prvu istinsku globalizovanu oblast svetske privrede. Prema neoliberalnoj teoriji, to je moralo da dovede do porasta prosperiteta, a u praksi je odatle nastala svetska ekonomska kriza. Glavni efekat oslobađanja globalnih tokova kapitala svih okova bio je taj da su ogromne sume špekulativnog novca kratkoročno razmenjivane među nacionalnim ekonomijama.Sve je to dovelo do toga da se neoliberalni koncepti, koji su obeležili svetsku privredu, danas nađu na meti kritike. Ako je i časopis „Njusvik“ još 1998. godine – citirajući britanskog ekonomistu Džona Vilijamsona i profesora sa Kolumbija univerziteta Jadiša Bagiratija, koji su oštro kritikovali korist od globalne liberalizacije kapitala – predvideo da će se globalizacija završiti svetskom revolucijom marksističkog tipa, a pri tome sigurno nije baš neko borbeno glasilo radničke klase, onda sve ono što se događa ovih dana i nije neko veliko iznenađenje. Amerika je dobila upalu pluća, Evropa pokušava da ne oboli, Karl Marks se verovatno slatko smeje na onom svetu.
Da li je on to sve, na neki način, predvideo?Ako odbacimo komunizam kakav je i kao teorija i kao praksa postojao u državama istočne Evrope, nekada u Kini, a danas u Severnoj Koreji, onda pak ne treba u svemu odbaciti Marksa. Naime, većina stvari o kojima je Marks mislio, ili je zaista mislio, ili je verovatno mislio, ili je najverovatnije mislio, postale su u međuvremenu postulati o kojima se na adekvatan način raspravljalo i raspravlja. U anketi Bi-Bi-Sija 1999. godine Karl Marks je proglašen „najvećim misliocem“, Ajnštajn je na drugom mestu, Njutn i Darvin na trećem, odnosno na četvrtom.
„Iako su diktature u 20. veku izvitoperile Marksove ideje“, kaže se u izveštaju Bi-Bi-Sija, „njegov rad kao filozofa, socijalnog naučnika, istoričara i revolucionara današnji stručnjaci cene“.
Profesor ekonomije na Londonskoj ekonomskoj školi Meghnad Desai tvrdi „da je Marks bio pogrešno shvaćen i da je ovaj veliki čovek bio u pravu u pogledu mnogo većeg broja stvari nego što mu se priznaje“. Slično tvrdi i Džonatan Vulf, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Marks je sebe, pre svega, smatrao ekonomistom i neki aspekti njegove misli u tom domenu zaista su impresivni.Devetnaesti vek bio je era globalizacije, Marks je bio samo jedan od mnogih koji su to primetili.Ubrzavanje globalne integracije tokom proteklih 30 godina samo je rezimiranje trenda koji je bio snažno prisutan i u vreme Marksovog života i koji je prekinut 1914. godine. Marks je dobro predvideo zastrašujuću proizvodnu moć kapitalizma, ali je teško pogrešio u vezi sa klasnom borbom. Klasni rat je završen, ukoliko je ikada i postojao. U današnjim demokratijama – ko bira ko će vladati i koliko dugo će vladati? Ko govori vladama kako će biti regulisane kompanije? Ko je na kraju vlasnik kompanije? Radnici?
Zapravo, Marks je najviše grešio tamo gde je to bilo najvažnije. Glavna zamerka njegovih kritičara jeste da ni u „Manifestu“, niti u bilo kom drugom delu, nije opisao kako će funkcionisati komunizam koji je on proricao.
Antiglobalizam se prikladno opisuje kao sekularna religija. To važi i za marksizam: kompletna vera sa prorokom, svetim knjigama i obećanjem raja. Ekonomski i politički sistemi koje je Marks inspirisao umrli su. Međutim, njegova religija je velika crkva koja nastavlja da živi. Ovih dana posećuju je lideri Zapada…
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 18/10/2008]
Komentari