Novim zakonom u Meksiku je utvrđena količina droge koju građani mogu posedovati za ličnu upotrebu i zbog koje neće biti kažnjavani. Zakonom je predviđeno da osoba kod sebe može da ima najviše pet grama marihuane, pola grama kokaina, 50 miligrama heroina, 40 miligrama metamfetamina i 0,015 miligrama LSD.
Meksički tužioci su rekli da novi zakon uvodi jasna ograničenja kako bi se sprečilo da policija, u kojoj je raširena korupcija, iznuđuje mito od redovnih korisnika droge. Zakon, takođe, nudi zavisnicima besplatno lečenje, čime se uvodi bolja kontrola nad upotrebom droge u zemlji. Meksičke vlasti smatraju da je neophodno razdvojiti zavisnike i povremene korisnike droge od nasilnih trgovaca drogom.
U sukobima narko kartela poginulo je više od 11.000 osoba od stupanja predsednika Felipea Kalderona na tu funkciju 2006. godine.
„To nije legalizacija, to je regulisanje pitanja i pružanje veće pravne sigurnosti građanima“, rekao je predstavnik kancelarije državnog tužioca Bernardo Espino del Kastiljo.
Espino del Kastiljo je rekao da su, inače, protiv „malih“ korisnika droge retko kad podizane optužnice. Prema ranijem zakonu, kažnjavalo se posedovanje bilo koje količine droge, ali su osobe koje su posedovale malu kolicicnu uglavnom izuzimane.
„Nismo mogli da optužimo osobu zbog posedovanja male doze droge, to nije bilo moguće… pošto je ta osoba mogla da tvrdi da je zavisnik“, rekao je on. Policija je, i pored toga, često privodila redovne korisnike droge i tražila mito, uz pretnju dugom zatvorskom kaznom.
„Problem je bio što je sve zavisilo od diskrecije detektiva i moglo je da otvori vrata korupciji i iznuđivanju“, rekao je Espino del Kastiljo.
Osobe koje budu uhapšene sa dozvoljenom količinom droge, prema novom zakonu, biće ohrabrivane da počnu lečenje, a one koje budu privedene i treći put biće upućene na obavezno lečenje.
#1 by dule on avgust 23rd, 2009
Sve veći broj američkih tinejdžera, od 13. godine naviše, uglavnom stanovnike Teksasa, regrutuju meksički narko-dileri i obučavaju za ubice.
Za račun kraljeva droge, maloletne ubice deluju kako u SAD, tako i u Meksiku. Nedeljno kao avans primaju od 500 do između 10.000 i 50.000 dolara za ubistvo, kao i premije u „naturi“, to jest u kokainu, automobilima, devojkama. Najtraumatičniji slučaj, po pisanju „Njujork tajmsa“, zabeležen je u Laredu, u Teksasu, na granici sa Meksikom. Rozarija Retu (13), latinoameričkog porekla, 2003. godine zavrbovao je Miguel Trevinjo, bos narko-kartela Zetas iz Meksika.
Dečak je proveo šest meseci u Nuevo Laredu, u Meksiku, u kampu za obuku, gde je naučio da rukuje oružjem i da puca iz blizine. Po isteku šest meseci obuke, ubio je svoju prvu žrtvu. Kada ga je 2006. godine uhapsila američka policija, priznao je da je počinio tridesetak ubistava. „Volim da ubijam“, objasnio je. „Tada se osećam kao Supermen ili kao Džems Bond“.
Roberto Garsija, detektiv koji ga je uhapsio, kaže da nije bilo moguće potvrditi tih 30 ubistava, ali da je Reta osuđen na 70 godina zatvora zbog jednog ubistva u SAD i četiri u Meksiku. Reta je bio pod komandom Gabrijela Kardone, od njega starijeg samo tri godine. Njih dvojica i još jedan Amerikanac, Hezus Gonzales, koji je nedavno pretučen i izboden nožem u jednom meksičkom zatvoru, u svojoj 23. godini, živeli su luksuznoj vili u Laredu, sa još trojicom ubica iz Meksika.
Prema rečima detektiva Garsije, sličnih skrovišta ima na pretek na jugu SAD, duž meksičke granice, od Arizone do Kalifornije. Skrovišta služe narko-kartelima i za kontrolu kretanja kokaina. U poslednjih godinu i po dana u obračunima zbog droge u Meksiku je nastradalo oko 10.000 ljudi. Koliko je među njima tinejdžera ubica, ne zna se.