U odaji naprskanoj raspršivačem za uklanjanje prljavštine ljudi su manje bili skloni da iznevere poverenje svojih ortaka i radije su poklanjali novac drugima, iako nisu primećivali da je namirisana. Važi li to i za radna mesta?
Znate već za poslovične izjavu „namirisao sam da je loš čovek”? Postoji li ikakva veza između mirisa i poštenja? I još pride:Da li se ona ispoljava poslu?
Ljudi su podsvesno pravičniji i darežljiviji kada su u sredini koja miriše na čisto, pokazuje nedavno istraživanje na Univerzitetu Brigem Jang. Uočeno je dramatično poboljšanje moralnog ponašanja uz s malo naprskanog raspršivača s mirisom limuna. (Neobičan članak u časopisu „Sajkolodžikal sajens” potpisali su Keti Liljenkvist s Fakulteta za menadžement Univerziteta Meriot, Čen-Bo Zong s Fakulteta za menadžment Univerziteta Rotman i Adam Galinski sa Nortvestern univerziteta).
Dotični istraživači smatraju da to može imati uticaja na radnim mestima u trgovini i drugde, svuda gde se oslanjaju na tradicionalne mere nadgledanja i bezbednosti u primeni pravila.
„Kompanije često primenjuju čvrstu ruku u regulisanju ponašanja, ali to može biti skupo ili ugnjetački”, kaže Keti Liljenkvist, čija kancelarija miriše prilično uobičajeno. „Ovo je vrlo jednostavan, nenametljiv način podsticanja moralnog ponašanja”.
Povećano poverenje
„Nalazi bi se, možda, mogli primeniti i kod kuće”, s osmehom kaže Keti Liljenkvist. „Moguće je da, ako ohrabrimo decu da očiste svoje sobe, pomognemo da srede i svoje ponašanje”.
Samo proučavanje, naslovljeno „Miris vrline”, bilo je neuobičajeno jednostavno i ubedljivo. Učesnici su uključeni u nekoliko zadataka, a jedina razlika bila je u tome što su jedni radili u nenamirisanim sobama, a drugi radili u sobama sveže poprskanim raspršivačem kojim se uklanja prljavština sa stakla i ostalih površina.
U prvom ogledu procenjivana je pravičnost.
Kao provera toga da li miris čistog povećava uzajamnost (reciprocitet), dobrovoljci su igrali klasičnu „igru poverenja”. Dobili su po 12 dolara pravog novca (navodno poslatog od anonimnog partnera iz druge sobe). Morali su da odluče koliko će zadržati ili vratiti svom ortaku koji im je ukazao poverenje da će obaviti pravičnu raspodelu. Ispitanici u odajma koje su mirisale na čisto manje su bili skloni tome da iznevere poverenje svojih saučesnika, vraćajući znatno veći udeo novca.
Prosečan iznos gotovine koju su vratili pojedinci u nenamirisanoj prostoriji iznosio je 2,81 dolar, a u susednoj koja je mirisala na čisto, čak, 5, 33 dolara!
Povezano s poštenjem
U drugom opitu ocenjivano je da li miris čistog pospešuje milosrdno ponašanje. Učesnici su pokazali zanimanje da dobrovoljno rade u studentskom gradu u poduhvatu „Prebivalište za ljudskost” i da daruju novac za to. U prostoriji prethodno porpskanoj znatno su više bili zainteresovani da volontiraju (4,21 na lestvici sa 7 podeljaka) od onih u nepoprskanoj (3,29). I 22 ispitanika iz prve sobe reklo je da bi volelo da daruje novac, u poređenju sa samo šest posto iz druge.
Sledeća pitanja potvrdila su da ispitanici ne primećuju miris u odaji i da njihovo raspoloženje u toku ogleda ne utiče na ishod.
„U osnovi, naše istraživanje pokazuje da čestitost i čistoća idu ruku pod ruku”, ističe Adam Galinski s Nortvestern univerziteta. „Naučnici godinama znaju da mirisi igraju aktivnu ulogu u oživljavanju pozitivnih i negativnih iskustava. Sada naše proučavanje može ponuditi više uvida u spregu između ljudskih milosrdnih radnji i njihovog okruženja”.
Pre tri godine su Keti Liljenkvist i Čen-Bo Zong u čuvenom časopisu „Sajens” objavili da postoji bliska veza između ličnog poštenja i fizičke čistoće. Ključna tvrdnja glasi: prestupi pokreću želju za fizičkim pročišćenjem.
Sada Keti Liljenkvist izučava kako viđenje čistoće oblikuje naše utiske o ljudima i organizacijama. „Podaci kazuju ubedljivu priču o tome koliko se oslanjamo na znake čistoće u donošenju raznovrsnih sudova o drugima”, zaključuje ona.
Stanko Stojiljković
Komentari