Priču o moćnom ministru francuskom, iz vremena revolucije, pa sve do Napoleona I, možda smo i zaboravili, ali bi je trebalo još jednom pročitati i čuti. Beskrupulozni kardinal i ministar dobro je znao umeće vladanja. Reč je naravno o legendarnom Taljeranu. Koga sve nije služio, i koga sve nije izdao.
On je kao svešteno lice predložio narodnoj skupštini sekularizaciju crkvenih imanja i njihovo pretvaranje u javna dobra – izdao je sve, ali sebe nikada. Što se tiče vlasti, tu je bio jasan. Držao je moćni kardinal i ministar sve konce u rukama, i spoljne i unutrašnje politike.
U državi su sve znali samo on i njegov lični sekretar. Sastanci su održavani svakog jutra i trajali su ukupno 15 minuta, u prostoriji bez stola i stolice – sekretar je imao tri poverljiva i kratka pitanja, a kardinalevi odgovori bili su još kraći, ali obavezujući. Lajava francuska štampa piše, rekao je jednom sekretar, da ste vi eminencijo doveli sedmu ljubavnicu. Ja sam, nastavio je odani sekretar, napisao demanti i sve sam to demantovao u ime vlade, u celini i u detaljima. Bacite to, povikao je Taljeran, to su gluposti, to se ne demantuje. U mojim godinama ne znam šta ću ni sa ovom jednom ljubavnicom.
Zapelo je kod trećeg izveštaja. Opet lajava francuska i evropska štampa tvrdi da se iz ovog kabineta, eminencijo, iz naših službi i od narodnih para forsira obaranje režima u Evropi. Moj Marselju – tako se nesrećnik zvao – to odmah demantujte, u celini i detaljima, i to zvanično. Ali eminencijo, mucao je sekretar, pa i vi i ja znamo da je to tačno, mi to radimo iz ove prostorije. Shvatite mladiću, podigao je kardinal sada ton – «Pametna vlada demantuje samo tačne vesti, a ne gluposti».
Komentari