Тешко ће Мирослав Мишковић убедити било ког пољопривредника да ће имати вајде од милијарде добијене од „Максија” и да ће аграр заиста бити српска нафта, а не само његова бушотина. Које ће потезе повући у аграру, у шта ће улагати и хоће ли заиста то чинити или ће само спасавати своје све климавије пољопривредно царство – тек ћемо видети јер из компаније још увек нема никаквих конкретних најава о томе нити ико жели да прича. С друге стране, они које је месецима „завлачио” за робу, дуговао им и градио своју империју на њихову штету – сигурно му неће поверовати да било шта ради због њих и у њихову корист.
– Улагаће сигурно, али у себе, не у аграр ове земље. Неће то бити за добробит српског аграра, већ личног, али многи вероватно нису разумели његову причу. Јер, да је имао било какве добре намере према пољопривредницима, не би узимао робу од њих и дуговао им по шест месеци – каже у разговору за наш лист председник Клуба 100П Плус Војислав Малешев, питајући се одакле Мишковићу 300 милиона евра дуга. – Е, ту је сељачки рад и мука. Каква је држава која то дозвољава, а да у исто време ономе ко дугује 5.000 динара за комуналије дођу да му плене стан?
Уверен у то да овај газда нема било какве добре намере према кооперантима, нити да ће могућа улагања у аграр допринети побољшању тих односа, наш саговорник подсећа на то да кооперанти који су хтели да обаве компензацију за производе „Делтиних„ фирми, рецимо, за механизацију, нису то могли учинити, или јесу, али под веома лошим условима.
– Суштина је, заправо, накарадна приватизација, на коју се стално враћамо. Пољопривредници су занемарени у том процесу и није вођено рачуна о њима, те су остали без акција. Газде, разни моћници, једноставно, били су изнад нас. Сада могу да раде шта хоће и не морају да деле екстрапрофит са сељацима, као што је случај европским земљама – каже Малешев.
Као могућ сценарио наш саговорник види и куповину земље. Није искључено да ће Мишковић до 2014, докле може, да купује њиве а потом да их препрода.
– Они имају комплексе и могу да их продају, а ми, сељаци, нити их имамо нити желимо да продајемо земљу. Они су пали у пољопривреду – не упали, него пали. Вероватно ће тај део из пољопривреде продати странцима за много већи капитал јер, што би размишљали о пољопривреди када до јуче нису разликовали краву од козе – вели Малешев.
Он наглашава да аграр не може бити српска нафта све док је буџет за све сељаке у Србији 22 милијарде динара, а једна фабрика аутомобила, и то страна, добија 18 милијарди. Докле год аграрни буџет не буде најмање пет одсто укупног, ништа од аграра неће бити, вели он.
– Не верујем да ће иједан динар од пара добијених продајом „Максија” отићи сељацима. Не мислим, при том, да неко, било ко, нама дели по 100 евра већ на реалне кредите, преламање екстрадобити на пољопривреднике, поштеније кооперантске односе. Не верујемо ни у ово што прича премијер Мирко Цветковић јер, иако нас уверава у то да је пољопривреда приоритет ове државе, видим и да приликом реконструкције прво на удар долази Министарство пољопривреде. Недопустиво је да се оно припаја ресору трговине, то је бесмислено, али нажалост, у Србији је могуће – упозорава Малешев.
– Могућ сценарио по којем ће Мишковић улагати паре у аграр је да покупује пољопривредне фирме у којима је поништена приватизација. Рецимо, да преко компаније „Делта аграр„, која би била поверилац фирмама из пољопривреде где су поништени приватизациони уговори, односно преко дужничко-поверилачког односа, дође до власништва у тим предузећима. Ту су предузећа које је упропастио Миле Јерковић, али и она у Долову, Сурчину, Обреновцу…
Тако би се домогао и земљишта из друштвене својине. У сваком случају, у овом би тренутку могао бити схваћен као спаситељ пољопривреде зато што је узео горку пилилу купујући те фирме. Јер, држави би за санацију фирми начисто пропалих у приватизацији требало вероватно више него што је добила када их је продала и што ће добити кад их поново буде продавала. Тако ће бити добро и држави и Мишковићу у његовим новим акробатикама.
С. Глушчевић
Брзо ће се видети шта ко мисли
Судбина српског аграра и пољопривредника умногоме зависи од потеза великих играча у овој бранши. Међутим, још више зависи од Владе. Ако су и једни и други искрени у својим последњим изјавама, то јест обећањима и хвалоспевима аграру, могло би бити неке користи, у супротном… Врло брзо ћемо видети шта заиста мисле јер ће се то показати у првим потезима реконструисане Владе и газде Мишковића.
Komentari