Petogodišnji starci i stogodišnjaci sa Kavkaza
U Kirgiziji, u Tjanjšanskim planinama, 1974. godine, Sergej Ratnikov, planinareći, umalo nije upao u provaliju. Pomogao mu je brat, koji je u tren oka “pretrčao” nekoliko desetina metara i pružio mu ruku. Spasavanju su prethodile sekunde i njihovi još manji delovi koje je brat povređenog Sergeja bukvalno – razvukao. Ali, presudno je, ipak, bilo nešto drugo – želja za životom odagnala je osećanje smrtnog straha.
Presovanje sekundi
Legenda kaže su neki stari narodi, pored deset Mojsijevih zapovesti, poštovali i jedanaestu koja je glasila: “Ne plaši se!” Ali, legenda je ostala legenda, jer se ta zapovest nije odomaćila u vremenu kad je neprosvećene ljude, da veruju u Boga, mogao naterati jedino strah pred nebeskim kaznama.
Danas čovečanstvo do svih saznanja dolazi uz pomoć svog uma. Fizičari traže dokaze postojanja Kosmičkog Razuma, a filosofi argumente o uzvišenosti zapovesti. I u legendarnoj jedanaestoj zapovesti “Ne plaši se”, prisutno je zrno razuma. Ako pedantno i detaljno istražimo sve razloge naših nesreća, možemo izvesti zaključak: ČOVEK BOLUJE ZBOG LENJOSTI I NEZNANJA, A UMIRE ZBOG STRAHA I SUDBINSKE POKORNOSTI. Ne parališući volju, strah je u mnogim slučajevima spasavao ljude, a upravo suprotna od straha je težnja da se izađe živ iz stresne situacije (ako hoćete, nazovite to željom da se ostane živ). Stres “presuje” vreme, a sve ostalo zavisi od čovekovog uticaja. To se može proveriti, a radi preciznosti eksperimenta, testirani treba da ispunjava dva uslova: da neizmerno želi da živi i da se stvarno plaši!
U Akademiji avio i kosmičke medicine, spomenute hipoteze istakle su slučajeve brzog dospeća u stresnu situaciju kod probnih pilota prilikom naglog ubrzavanja. Šta se tom prilikom dešava?
Potvrđene su ne samo pojave povećavanja snage, već i usporavanje i ubrzavanje vremena, kao i druge, ne manje fantastične pojave. Evidentirano je više stotina, možda čak i hiljada primera suočavanja sa “licem smrti”, kad čovek svoje telo vidi sa strane i seća se i najsitnijih detalja iz svog života.
Priroda nam je podarila velelepne sposobnosti, koje samo ponekad možemo iskoristiti. Za svog života, većina nas se nijednom ne pozabavi ovim skrivenim moćima, čak i ne pokušava da “aktivira” te svoje tajanstvene snage. Međutim, ne treba zaboraviti da ovde nije reč o sposobnosti premeštanja po nekom prašnjavom puteljku ili o odlasku iz jednog mesta u drugo, već o premeštanju u Vremenu!
Mistični “organ upravljanja vremenom” (OUV) je konstantno aktivan. Vreme svakog čoveka neprestano “teče”, a izmeriti “treninge” OUV moguće je jedino najpreciznijim aparatima (atomskim časovnicima ili sinhronizovanim kvarcnim rezonatorima). Ponekad OUV sprovodi “probna zagrevanja” u situacijama maksimalno sličnim ratnim.
Starenje u snu
Da li sećate snova u kojima padate sa visine? Pojedinačna ispitivanja su pokazala da je to jedan od tipičnih snova i neki “spavači” ovo sanjaju i po nekoliko puta u mesecu. Obratite pažnju na to šta se događa sa spavačem u trenutku kad “pada na zemlju”. Sanjiv čovek, kojem su samo pre sekunde bili olabavljeni svi mišići, odjednom se neočekivano pokrene trzajem, pri čemu snaga tog pokreta prevazilazi prosečnu snagu dotične osobe. Uostalom, pomenuto tvrđenje svakako se može proveriti, jer se posle jakog duševnog potresa spavači obično bude. Ne pokušavajte da protumačite i pronađete neki tajni smisao strašnog sna; vaš organ (pokrovitelj) i spasilac je “u formi” i, kao odbrana, nije zatajio!
Ali, postoji opasnost da ćemo, vrlo brzo, mi zatajiti, jer je život predodređen za veliki broj stresova koji skraćuju život. Iskreno govoreći, ako isuviše često zloupotrebljavamo svoj OUV i ne štedimo ga, veštački stvarajući jednu za drugom situacije u kojima je On prinuđen da se troši, onda će reakcije našeg “pokrovitelja” u vezi sa vremenom biti usmerene u pravcu njegovog skraćivanja, što će uticati i na skraćivanje – života. Priroda ili Bog, kad su nam poklanjali takvu dragocenu sposobnost upravljanja vremenom u kritičnim situacijama, nisu pretpostavljali da će ljudi početi da se uzbuđuju za najmanje sitnice, stvarajući sami sebi i na svakom koraku stresne situacije: svađe u porodici, prepirke na radnom mestu, ulici, prodavnici, autobusu… Treba li podsećati da su kavkaski stogodišnjaci lišeni tih “blagodeti” civilizacije?
Osim običnog, prevremenog starenja, naš OUV može nam se osvetiti na drugi način. Letargičan san nije ništa drugo nego usporavanje vremena! Svi procesi u organizmu za vreme tog stanja jako se usporavaju, čak i hiljadu puta, i pri samom pogledu na čoveka u letargičnom snu, možemo pomisliti da se preselio u drugi svet! Čula, sem vida, nastavljaju normalno da funkcionišu i registruju samo uzrujanost. Za vreme sna, događaji koji ponekad traju i desetak godina, dešavaju se veoma brzo, ali čovečji organizam nimalo ne stari i posle buđenja, prirodni procesi u organizmu postižu prevagu. Osoba koja se probudi, postaje starija za nedostajuće godine iz sna! Analogija sa “nestašlucima” OUV ovde otkriva da letargični san kod čoveka najčešće nastupa posle veoma jakih stresnih situacija (smrt dragog i bliskog bića, neka katastrofa i slično). Ovo “ponašanje” OUV nemoguće je ne smatrati anormalnim i bolesnim.
Iz svega navedenog može se zaključiti: za očuvanje zdravog načina života pokušajte da se ne nervirate!
Misterija “trećeg oka”
Terminom OUV mogu se okarakterisati i naučno utvrđeni poremećaji u životnim ciklusima nekih ljudi. Zabeleženi su slučajevi starenja i umiranja zbog oronulosti organizma kod petogodišnjih “staraca”. Kod nekih američkih Indijanaca, normalnim se smatraju polno sazrevanje i prvi porođaji kod devojčica do 10 godina, a starost i smrt već do 18. godine!
Postojanje OUV kod čoveka nije naučno dokazan. Po podacima A. K. Suhvala, organ – pokrovitelj bi mogao biti smešten u mozgu, tačnije u hipotalamusu. Po mišljenju R. Šaru i A. Prijmi, ulogu OUV preuzima takozvano “treće oko”; po drugim podacima, na tu ulogu pretenduje i kičmena moždina. Ali, najverovatnije da se ne radi o običnom organu, već o kvalitetno novoj funkciji neuroćelija mozga koje su, prema ispitivanjima akademika V. Kazančeva, međusobno povezane preko jednog opšteg polja – aure.
Moguće je da su naši daleki preci bili upoznati sa sličnim pojavama. Uostalom, i danas su sibirski šamani i jogiji sposobni da usporavaju vreme i izlaze iz svog tela, a da upravljaju sopstvenim vremenom, mogu i asovi istočnjačkih borilačkih veština (kamerom su zabeleženi njihovi “munjeviti” trzaji u stranu, a neki karatisti su sposobni da izbegnu puščano zrno). Za istočnjačkim učiteljima ne zaostaju ni poznavaoci tajni starih ruskih borilačkih veština.
Da značajno usporavaju rad srca, sposobni su i neki savremeni ekstrasensi (U. Giler, A. Gorelij, V. Levina…). Izvršeni eksperimenti su to i potvrdili, a evidentirana usporavanja trajala su 0,001 sekundu. Uostalom, setimo se još jednom da tu sposobnost poseduju svi (ili skoro svi) ljudi. Da nije tako, ne bi bilo mnogo heroja i onih koji, jednostavno, “prežive” i ne stradaju u smrtnim zagrljajima i okršajima sa sekundama…
Komentari