Kockičicin iBlob

U međuvremenu, istorijski skok cene nafte na svetskom tržištu nagnao je Ameriku da pokrene istorijsku debatu o neiskorišćenim domaćim rezervama crnog zlata.

Amerika nikom na svetu, pa ni sebi, ne može da objasni zašto basnoslovne rezerve nafte kojima raspolaže priobalje SAD – već punih 27 godina ne koristi, upozorio je ovih dana ugledni američki dnevnik „Vol strit džornal”.

Razlog zašto se ne koristi američka priobalna nafta je vrlo jednostavan: ne troše svoje rezerve kada imaju tuđe na raspolaganju. Kada je više nigde ne bude bilo onda će svoju prodavati bukvalno za krv koju će da piju celoj planeti odnosno onome što od nje preostane.

Debata o neiskorišćenim, a impozantnim rezervama nafte duž američkog priobalja buknula…

…je ove sedmice na inicijativu predsednika Džordža Buša mlađeg, baš uoči istorijskog Samita vodećih proizvođača nafte, potrošača, investitora i berzanskih spekulanata povodom paprene cene barela (oko 140 dolara), zakazanog za 22. juni u saudijskom letovalištu Džedi.

Negovani primorski pejzaži: od ekskluzivnog Malibua na Pacifiku, preko zapadne obale Floride do aristokratskog Ki Biskejna na Atlantiku i arktičkih rezervata, nedre preko 86 milijardi barela rezervi nafte i verovatno preko 60 biliona kubnih stopa prirodnog gasa – odavno znaju u američkom Nacionalnom savetu za naftu.

Odlukom Kongresa SAD 1981. godine – u vreme kada je galon benzina na američkim pumpama stajao 1,28 dolara – sva istraživanja nafte i gasa u priobalju Amerike do 200 milja pučine, zabranjena su – zbog brige o zaštiti ljudske sredine. Prizori netaknute prirode letovališta američkih bogataša prevagnuli su tada, u eri jeftine nafte, nad strateškom potrebom dugoročnog obezbeđivanja sirovine za milionsko tržište SAD.

Moćne naftne kompanije zapadnog sveta, predvođene američkim Ševronom, Ekson Mobilom i Teksakom, glavninu globalne potere za naftom usredsredile su od tada na druge delove sveta: od Saudijske Arabije i Angole do Kazahstana i Brazila.