TOKOM protekle godine CIA je napisala više od 450 izveštaja o “opasnim” faktorima na Bliskom istoku, kao što su represivni režimi, ekonomska stagnacija, nedostatak sloboda, dok je od sredine decembra američka zajednica obaveštajnih agencija uputila 15.000 izveštaja sa Bliskog istoka i sa severa Afrike. Sve to nije, ipak, predvidelo “okidač” pobune u Tunisu koja je potpalila demonstracije širom arapskog sveta i predsednik Obama želi, tvrde mediji u SAD, hitan odgovor na pitanje zbog čega je američka Centralna obaveštajna agencija ponovo podbacila.
- Nismo mi vodovnjaci – branio se nedavno “car” američkih špijuna Džejms Kleper, tokom pretresa u senatskom Odboru za obaveštajne poslove.
Kleper je tvrdio da ni sada već bivši tuniski predsednik Ben Ali, nije mogao da planira da će baš tog jutra morati da napusti zemlju.
“PROMENIMO ČINJENICE NA TERENU”
BIVŠI direktor CIA Majkl Hajden predviđa da pobuna na Bliskom istoku prizvodi potres na kraći rok za američku borbu protiv terorizma, ali da dugoročno donosi dobrobit SAD. Govoreći u sredu u “Američkom enterprajz” institutu u Vašingtonu, podsetio je na anegdotu iz 2009. godine, kada je, posle uspešne antiterorističke operacije, na pohvalu tadašnjeg Obaminog šefa kabineta Rama Emanuela, odgovorio:
- Hvala, Rame, da, bio je to uspeh! Ali, ukoliko ne želiš ovo zauvek, mi treba da promenimo činjenice na terenu – rekao je Hajden dodajući da se danas, dve godine kasnije, kada uspeh SAD još nije garantovan na Bliskom istoku, sagledava “otvaranje mogućnosti za promene na terenu”.
- Bila je to njegova trenutna, brza odluka – rekao je Kleper.
Objašnjenje, međutim, nije umanjilo frustraciju američke administracije, pa je, prenosi dnevnik “Los Anđeles tajms”, CIA oformila operativnu jedinicu od 35 članova sa zadatkom da analizira trendove na društvenim internet-mrežama. To je samo, kako se pokazalo, dodatno iskomplikovalo stvar:
- Broj podataka je ogroman – oko 600 miliona naloga na “Fejsbuku”, 190 miliona na “Tviteru”, i 35.000 sati video-materijala na “Jutjubu” svakog dana – žalio se pred senatskim odborom direktor CIA Leon Paneta.
- Dakle, šta SAD treba da očekuju od američke obaveštajne zajednice? – pitaju se u nedeljniku “Standard” Ebi Šulski i Geri Šmit, autori knjige o obaveštajnom svetu, “Tajno ratovanje”.
- U mesecima koji su pred nama, kongresni odbori za obaveštajne poslove razmatraće kako su se CIA i ostale agencije pokazale proteklih nedelja. Ako želimo da ta preispitivanja budu od pomoći… odbori treba da imaju na umu da nije bitno da li su obaveštajci vremenski predvideli događaje koji su se odigrali u Tunisu i Egiptu, već kvalitet podrške koju su dali političarima dok su se krize odvijale – ističu oni.
U ovom slučaju, međutim, obaveštajne agencije, dodaju oni, svojim izveštajima su američku vladu stavile u poziciju da reaguje na događaje, umesto da joj omoguće da kreira politiku:
- Američka javnost i naši političari već dugo vremena žele da veruju da bismo, da su naše obaveštajne službe dovoljno dobre, mi bili imuni na politička ili strateška iznenađenja. To je nerealističan cilj. Uoči uklanjanja sa vlasti sovjetskog lidera Nikite Hruščova, 1964. godine, jedan analitičar CIA se branio od kritika da je promašio događaj objašnjenjem da se konsultovao sa vodećim stručnjakom za Kremlj, jadnim N. S. Hruščovom, koji ga je uveravao da je i sam bio – iznenađen.
Komentari