Američki budžetski deficit prvi put je premašio bilion (hiljadu milijardi) dolara na godišnjem nivou, a do jeseni bi mogao da dostigne skoro dva biliona, što jača strahovanja od povećanja kamatnih stopa i inflacije i rasta vrednosti dolara. Na ovako veliko povećanje deficita uticala je ogromna suma koju je vlada izdvojila za ublažavanje recesije u kombinaciji sa naglim padom poreskih prihoda i troškovima rata u Iraku i Avganistanu.
Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da je deficit za budžetsku godinu koja je počela u oktobru 2008. dostigao 1,09 biliona dolara, a prognozira da će do oktobra ove iznositi 1,84 biliona. Vladini troškovi, naime, rastu dok pokušava da se izbori sa najtežom finansijskom krizom od Velike depresije i nezaposlenošću koja se popela na 9,5 odsto. Kongres SAD je već izdvojio 700 milijardi dolara za sanaciju banaka, auto-industrije i drugih sektora i još 787 milijardi za paket ekonomskih stimulativnih mera za oporavak.
Rast deficita izazvao je rastuću zabrinutost među stranim kupcima američkog duga, uključujući Kinu. On bi takođe mogao naterati ministarstvo finansija da poveća kamatne stope za one koji kupuju njegov dug ne bi li ga učinili privlačnijim na duži rok. Barak Obama, predsednik SAD, i Timoti Gajtner, ministar finansija, izrazili su rešenost da smanje deficit čim dođe do oporavka privrede i finansijskog sektora. Obamina administracija je postavila cilj da do kraja mandata smanji deficit na polovinu.
Komentari