Dubina krize se meri stopom nezaposlenosti koju će planirane mere štednje povećavati. U 2011. u mnogim zemljama EU stopa nezaposlenosti će dostići maksimum u protekle dve decenije. U Srbiji broj zaposlenih snažno pada i čini se mogućim da će na kraju ove godine u legalnom i sivom sektoru biti preko 300.000 manje uposlenih u odnosu na period pre krize.
Srbija je zemlja koja je, sumarno posmatrano, zahvaljujući depresijaciji kursa i umerenom smanjenju javne potrošnje, izvršila jedno od najvećih prilagođavanja u istočnoj Evropi. Majska kriza evra dodatno komplikuje situaciju za Srbiju, jer tržišni akteri anticipiraju manji priliv kapitala u zemlju, što se već odražava kroz dalje slabljenje dinara prema evru i (svim) ostalim valutama. Dolar je od početka godine ojačao prema dinaru za četvrtinu, evro za šest odsto, švajcarac za 12,3, forinta 3,2, kuna 6,4, poljski zlot 7,8, češka kruna 9,3 odsto.
Dobra strana slabljenja dinara (od početka krize pad prema evru iznosi 25 odsto!) jeste povećavanje konkurentnosti domaćeg izvoza i destimulisanje uvoza, što se (uz sadejstvo obaranja realne mase zarada i penzija) već odražava na pad spoljnotrgovinskog deficita (i slabiji budući pritisak na kurs usled manje tražnje za devizama).
Ono što je ohrabrujuće jeste da je udeo deficita roba i usluga u BDP (to je mera koliko više trošimo nego što proizvodimo) u 2009. bio za trećinu manji od istog pokazatelja u 2008. i da će u ovoj godini trend pada biti nastavljen.
Goran Nikolić,
Institut za evropske studije
Komentari