Столеће у којем је породица Банкрофт била власник Волстрит џорнала је завршено – гласи први параграф јучерашњег извештаја којим је један од најпознатијих и најстаријих брендова у новинској индустрији читаоцима саопштио да је променио газду и постао део глобалног медијског конгломерата чији је власник 76-годишњи Аустралијанац Руперт Мардок, највећи магнат у индустрији вести, телевизијске и интернет-забаве.
Тачно три месеца откако је Мардок обелоданио прву понуду да Дау Џонс, компанију која је у бизнису продаје пословних вести још од 1882, преузме за пет милијарди долара, и по акцији плати око 60 одсто више од тадашње берзанске вредности – око 30 чланова породице Банкрофт, у чијим рукама је 64 одсто управљачких акција компаније, у већини су се изјаснили да прихвате понуду. Формално преузимање контроле над компанијом од стране Мардокове Њуз корпорације очекује се крајем ове године.
Драма на моменте
Главне дилеме током тромесечне дебате да ли понуду прихватити или не, на моменте са елементима праве драме, биле су да ли ће нови власник, чије медијско царство, вредно 26 милијарди долара, укључује новине, ТВ станице, кабловске оператере, филмске студије и интернет-портале – између осталих лондонски „Тајмс”, Фокс и Скај телевизију, познатог издавача књига „Харпер Колинс”, интернет-сајт „Мај спејс” и слично – очувати репутацију главног производа Дау Џонса, пословни дневник „Волстрит џорнал”, који излази још од 1889, да ли ће се мешати у уређивачку политику и покушати да и у ово гласило, свакодневну Библију капитализма, унесе дозу сензационализма, као и у неке друге листове које поседује.
Мардок је, изгледа, успео да отклони страховања главних неверних Тома: сагласио се, између осталог, и са оснивањем једног независног одбора за заштиту новинарске објективности, у којем ће седети угледни новинари и јавне личности, који ће бити нека врста тампона између њега и редакције ВСЏ-а. Па ипак, противници ове погодбе и даље тврде да је она „црни дан за новинарство”. „Погодба је добра финансијски, али не надокнађује губитак једне независне новинске куће са угледом и интегритетом без премца”, изјавио је Лесли Хил, један од Банкрофтових и противник продаје, који је одмах поднео оставку на место једног од директора Дау Џонса.
Што се новинара тиче, ни они нису били ради да им газда постане Мардок: покушали су да обезбеде и алтернативну понуду, врбујући власника најпознатијег ланца супермаркета у Америци; алтернативни конзорцијум за преузимање Дау Џонса покушали су да направе и Персонс (власник „Фајненшел тајмса”), Мајкрософт и Џенерал електрик – али ниједан од ових подухвата није успео.
У јучерашњем обраћању читаоцима, Гордон Ровиц, који „Волстрит џорнал” потписује као издавач, поручио је да ће, без обзира на промену власника, лист задржати „исте стандарде поузданости и објективности”. У редакцијском коментару се пак објашњава да су „промене неизбежне на капиталистичком тржишту, јер је и новински бизнис као сваки други”. Уводник такође новом власнику предочава да је „пословни успех виталан за уређивачку самосталност, али и да уређивачка самосталност повећава шансе за пословни успех”.
„Волстрит џорнал” је други по тиражу дневник у Америци, са 2,1 милион продатих примерака дневно. Његово интернет-издање, WSJ.com, јединствено је по томе што има чак 980.000 претплатника, највише на свету. Већина великих светских листова иначе не наплаћује читање „онлајн”.
Упркос томе, ВСЏ је доносио скроман профит, пре свега због високих трошкова (чак 2.000 новинара и уредника), али и опадајућих огласних прихода, што иначе погађа и све остале америчке издаваче.
Двогодишње припреме
Руперт Мардок, који се, како се наводи у јучерашњем извештају ВСЏ-а од око 15.000 речи (који би у „Политици” заузео пуних шест страна текста), за овај потез припремао две године, тајно проучавајући пословање Дау Џонса, свакако није потрошио пет милијарди да би оно што је купио упропастио. Још док су трајали преговори, он је поручивао како жели да, користећи синергију свог укупног медијског царства, „Волстрит џорнал” унапреди, ширећи његово присуство у Европи и Азији (где већ постоје посебна издања), побољшавајући маркетинг и присуство на телевизији и Интернету.
Међу првим корацима ће бити и повећање броја редакцијских страна, намењених вестима из политике и других непословних сфера. Као они који би могли да буду погођени овом експанзијом наводе се „Фајненшел тајмс”, главни пословни дневник Европе (који ВСЏ-у конкурише и са својим азијским издањем) и амерички „Њујорк тајмс”.
Куповином Дау Џонса, Мардок на америчко тржиште штампе ступа на велика врата: досад је тамо поседовао само таблоид „Њујорк пост”.
Већинску одлуку да се приклоне Мардоку, породица Банкрофт је претпрошле ноћи наздравила са по чашом „шираза” – најбољег вина Аустралије.
Милан Мишић
Komentari