List Vestfalen blat podseća Nemce da njima nije najgore u krizi i piše:
„Da, Nemačka je u recesiji. Da, recesija će odneti mnoga radna mesta. Da, blagostanje će biti nešto manje. Ali, te brige blede ako se ima u vidu da je ugrožena egzistencija miliona ljudi u nerazvijenim zemljama. Prilikom kupovine novog automobila dobija se premija od dve i po hiljade evra za stari ako ima devet i više godina. Dve i po hiljade evra je četiri puta više od prosečnog godišnjeg prihoda građanina Indije.
Za spas nemačkih banaka izdvojeno je 480 milijardi evra. To je dvadeset puta više od svih dugova 22 najsiromašnije zemlje Afrike. Zbog krize rezervisano je manje aranžmana za godišnje odmore. Godišnji odmor je mislena imenica za kineskog radnika – migranta. Zato bi bilo dobro da mi Nemci malo obazrivije baratamo pojmom kriza.“
Kriza – ne kriza, nekima je dobro. Sledeći slučaj zabeležio je list Augsburger algemajne:
„Nema kraja seriji sramotnih isplata premija vrhunskim menadžerima. Danas je na redu Upravni odbor Poštanske banke. Njegovi članovi dobiće premiju od ukupno 11 miliona evra samo za to što je njihovu banku progutala Dojče bank. Poštanska banka ima najviše štediša u Nemačkoj i milionima tih štediša preostaje samo da posmatraju ovo posezanje u njihov džep. I ovaj slučaj ponovo ukazuje na apsurdnost celog sistema premija. Šta bi još moralo da se dogodio da prestane bezumlje?“
Komentari