Želite li nov auto – besplatno?
Milutin Mitrović
Nedavno se i formalno pojavila još jedna besplatna internet enciklopedija, a zove se – Citizendium. Osnivač je Lari Singer jedan od osnivača čuvene i nezamenjive Wikipedie, virtualne enciklopedije, „slobodne i besplatne“, koju svako ima prava da koristi i da učestvuje u njenom obogaćivanju novim pojmovima ili dopunama postojećih definicija. Lari Singer se odvojio od Džimija Velsa, sa kojim je zajedno počeo, jer kako tvrdi „pojedini tekstovi u Wikipediji liče na kafansko naklapanje“. Dakle, njegova je namera da podvrgne stručnoj reviziji sve pojmove i da dalje popunjavanje poveri strogo stručno biranoj redakciji. Čak i da pravi razlozi nisu te vrste, valjalo bi pozdraviti svaki nov pokušaj da se znanje besplatno stavi na raspolaganje ljudima. Provereno znanje još više vredi, pogotovo ako je besplatno.
Novembra 2004. godine Umberto Eko je napisao verovatno najlepši tekst o Wikipediji. Posle njega valja se samo baviti novim faktima, ali ne i emocionalnom ocenom. Dakle, najčešće poređenje Wikipedije, čije je ime nastalo od havajske reči wikiwiki – što znači veoma brzo i onog „pedia“ od enciklopedija, sa Enciklopedia Britanica pokazuje sledeće: Wkipedia je nastala 2001. a Enciklopedia Britanica 1768. godine. Wikipedia je besplatna, dok Enciklopedia Britanica od 32 toma košta 1.100 evra. Wikipedia postoji na 9 jezika, od kojih je najbogatija ona na engleskom i ima 1,2 miliona stranica teksta. Prema analizi naučnog časopisa „Nature“ broj grešaka je 4:3 na neznatnu štetu Wikipedie. I kako zanesenjaci wikipedisti kažu „Nas Didroovih naslednika ima preko 10 miliona“. Wikipedia je nenadmašna po tome što njen sajt dnevno otvori preko 150.000 ljudi i to ne plaćajući nikome ništa za znanje koje je dobilo.
Namera ovog teksta nije pisanje ode Wikipediji, iako to zaslužuje, već pokušaj da se bar približno nabroji šta se sve danas može dobiti besplatno i koje su tendencije u tom pravcu. Wikipedia je samo polazni primer. Na svetu danas ima aktivnih 2,5 milijardi internet adresa, od čega približno 1 milijarda pripada individualnim osobama. Svakoga dana oko 70 miliona ljudi na svetu preko Interneta besplatno čita novine i to je najopsežniji i najekspanzivniji segment takozvane „non-market“ ekonomije. Šta se još može besplatno dobiti preko interneta? Najnovija izmišljotina, potekla iz Amerike, je besplatan auto! Potrebno je prijaviti se na određeni sajt na internetu i podneti dokaze da nikada niste imali sudar niti odgovarali za saobraćajne prekršaje i dobijate novo vozilo besplatno, ali uz uslov da na njemu bude ispisana reklama neke kompanije. Spisak kompanija koje pod tim uslovima nude vozila nalazi se na adresi: www.freecarindex.com.
Ako želite da putujete negde, a nemate para za hotel, najjednostavnije je da okrenete adresu www.couchsurfing.com ili www.hospitalityclub.org i potražite sebi smeštaj, bilo gde u svetu, naravno uz obavezu da i vi nekoga primite na stan, kada se takav pojavi u vašem gradu, i gotovo je sigurno da ćete naći sebi domaćina. Imao sam prilike da od jedne naše sunarodnice čujem kako je na taj način našla sebi mogućnost da boravi u stanu nekog Holanđanina u Amsterdamu, dao joj je ključeve i objasnio gde da ih ostavi kad odlazi. To je sve. Za dve godine postojanja tog sistema razmene gostoprimstva zabeleženo je 26 miliona boravaka u 190 zemalja. Nastaje nešto što su utopisti zamišljali kao ideal – da ne postoje hoteli nego da ljudi međusobno razmenjuju gostoprimstvo. Do mesta, koje ste sebi odredili da vidite, lako vam se može desiti da nađete besplatan ili skoro besplatan let avionom. Mišel O’Leri, glavni menadžer kompanije Ryanair, tvrdi da će kroz tri godine njegova kompanija najmanje 50 odsto letova distribuirati gratis. Pri tom su pretraživanje i rezervacija preko Gugla takođe besplatni.
Niz telefonskih kompanija omogućava on line telefoniranje po ceni koja je bliska nuli. Pretraživanjem po webu moguće je naići na mogućnost da besplatno gledate sportske događaje, pa čak i fudbalske utakmice serije A, koje inače Sky, Tcm ili Mediaset vraški naplaćuju. Jedan od hipija iz Arizone, neki Deron Bel, osnovao je pre par godina sajt www.freecycle.org kojem je smisao širenja solidarnosti. Što god vam više nije potrebno, a još uvek je upotrebljivo, od odeće do nameštaja, pa i polovnog bicikla ili automobila, pustite u promet preko tog sajta i najčešće će se naći neko kome ste time učinili mnogo. Zapravo postoji čitava mreža non profit grupa koje na taj način pomažu drugima da dođu do stvari koje su im korisne, a drugome više ne koriste. Na internetu je iz Pariza potekla prva „buvlja pijaca“ preko koje se za male pare ili čak besplatno mogu dobiti razni predmeti. Za one koje interesuje, adresa je: www.granddon.free.fr. Taj lanac se širi u čitavoj Evropi.
Postoji i fenomen koji se zove bookcrossing – predstavlja besplatnu razmenu knjiga među bibliofilima širom sveta. Postoje čitave biblioteke na Internetu koje vam omogućavaju da besplatno čitate knjige koje poseduju. Izdavačke kuće sve češće puštaju preko interneta nove romane kako bi prema broju otvaranja sajta ocenili isplati li se da knjigu objavljuju i u štampanoj formi. Postoje zatim mogućnosti slušanja muzike, pa i „skidanja“ onih kompozicija koje vam se sviđaju. Među mladima, pogotovo od kada je ušao u upotrebu program P2P (peer-to-peer) koji vam sam obavlja razmenu muzike, vlada manija menjanja i presnimavanja kompozicija.
Valjda je i ovoliko podataka dovoljno da se nasluti koliko je ogromno područje korišćenja ili razmene informacija, šta se i kako, može dobiti besplatno. Neki su već do savršenstva doveli tu internetsku korisnu zabavu, pa je kao rekorder postao poznat širom sveta mladi Kanađanin Kili MAKDONALD, koji je počeo tako što je za razmenu ponudio jednu crvenu spajalicu, za nju je dobio hemijsku olovku u obliku ribe, pa je terao dalje da bi na kraju tog lanca dobio pravo na jednogodišnjeg korišćenja apartmana u Feniksu (Arizona). On je preko mreže proglašen za „Poglavicu plemena trampera“ (onih koji se trampe – razmenjuju). Nema sumnje da na hiljade drugih u ovom času pokušava da obori njegov rekord.
Ta netržišna ekonomija zahvaljujući internetu bukti toliko da je Đošai Benkler, profesor sa Jela, napisao knjigu „Bogatstvo mreže“ u kojoj pored ostaloga kaže da se model besplatne razmene razvio do te mere da utiče na „hranjenje biznisa“, te da se sve veći broj kompanija trudi da u njemu nađe sebi prostor, da taj vid komuniciranja otvara nova netradicionalna zapošljavanja i tražnju, te da „interne strukture nalaze rešenja za probleme koje stvaraju kreativni diletanti i stavljaju na korišćenje svima preko Mreže“. Nasuprot njemu Nikolas Kar, glavni urednik „Harvard Business Review“, smatra da će se sve te delatnosti najdalje za pet godina utopiti u inicijative „for profit“.
Jasno je da trampa predstavlja rimejk predtržišnog oblika razmene, neke „besplatne“ ponude, kao one sa autom, zapravo su protivvrednost za vaš pristanak da budete pokretni reklamni pano za kompaniju, međutim low cost avionske kompanije, sa kartama u bescenje i obećanjem od 50 odsto besplatnih letova kroz tri godine, predstavljaju izazov zdravom, sebičnom, ekonomskom razumu. Da komplikacija bude veća njih niko ne juri za damping. Ako je nekome od čitalaca sada sasvim jasno kako funkcioniše netržišna ekonomija, bio bih mu zahvalan da i meni otkrije na adresu: biznis_DANASŽYAHOO.com, sa napomenom „za Mitrovica“.
Komentari