Imam ja jednostavan, ali veoma težak trik, za tvoj slučaj sinko. Zapravo nije to trik, to je nekakva vežba i evo o čemu se radi. Naravnom, prvo predgovor.
Ljudski mozak, čudne li naprave, vrlo je dinamičan organ sklon optimizaciji, samogradnji, ali i preteranoj gradnji svog tkiva, tj neuronskih veza.
Od momenta kada naučite recimo reč „kašika“, stvori se „kašika“ neuronska veza sa svojim transmiterima. Ona će sve dalje u životu verovatno povezati sa memorijskim delom koji označava „ručak“ ili „lepo ponašanje“.
Ta neuronska veza je kod normalnih ljudi normalne debljine, tj tanka i obična sa malo drugih veza. Ukoliko se npr, čovek bavi kašikama u životu. Njegov „kašika“ centar će biti daleko deblji i spojeniji nego kod običnih ljudi.
Možete da zamislite šta se dešava kad upoznate neku svoju „dragu“. Stvori se novi memorijski centar i svakim novim razmišljanjima o toj osobi, on raste i buja, povezujući se sa ostalim centrima. Raste posebno dobro, podržan biohemijskim reakcijama hipotalamusa, i tako, dok ste sve zaljubljeniji i zaljubljeniji u tu osobu, opijeni „najraznovrsnijim“ biohemijskim koktelima, živac sa imenom te osobe se deblja i deblja.
Kad ode ta osoba, prvo se javlja apstinencijalna kriza jer bez mozak više ne proizvodi sve one endorfinske koktele. Ostaje debeli živac koji nadjačava skoro sve ostalo. Može vam se desiti da 10 sekudni ne možete a da ne pomislite na tu osobu.
Jedino rešenje je vežba i lucidna, gotovo duhovita upornost.
Čim mozak zakuka za „dragom“ a ti kreneš i misliš na nešto drugo. Sve dok „živac“ je oslabi, utanji se i na kraju, otpadne kao suva grančica. Tužno, ali i to je život.
Komentari