Sve su glasnije priče da će se 21.decembra 2012. dogoditi nešto… što će iz korena promeniti planetu na kojoj živimo. Ali ovoga puta neće biti reči o Planeti X, Nibiru i solarnom plamenu. Ovoga puta govorimo o mogućnosti da se neka promena dogodi duboko u jezgru Zemlje, stvarajući katastrofalni efekat u njenom zaštitnom magnetnom polju. Ne samo da bismo primetili ubrzanu redukciju jačine magnetnog polja, već i preokretanje polariteta magnetnih polova (severni magnetni pol bi se mogao naći iznad današnjeg Južnog pola i obratno). Šta bi takav događaj doneo stanovništvu Zemlje?
Ako poverujemo propovednicima Sudnjeg dana, bićemo izloženi ogromnim količinama zračenja sa Sunca. Preokretanje magnetnog polja usloviće slabljenje Zemljine sposobnosti da odbija kosmičke zrake. Svi vojni i komercijalni sateliti će pasti iz orbite, dodajući samo kap u more sveopšteg haosa koji će vladati na tlu. Socijalni nemiri, borba za hranu i vodu, glad, ekonomski kolaps… Mobilni telefoni, GPRS sistemi, kompjuteri, električna struja i krajnji dometi visokorazvijenog tehnološkog društva, potonuće u legendu i mit.
PROROČANSTVO
Koristeći proročanstvo Maja kao izgovor za kreiranje novih i eksplozivnih scenarija po kojima će naša planeta biti uništena, zagovornici teorije Sudnjeg dana „planiranog“ za 2012. godinu se pozivaju na teoriju o geomagnetskim pomeranjima, kao da je ona ultimativna istina koja ne podleže nikakvom kriticizmu. Ali samo zato što su naučnici rekli kako bi se takva katastrofa MOGLA dogoditi tokom ovog milenijuma, ne znači da će se ona ZAISTA i dogoditi za tri godine. Pa čak i ako ovoj teoriji idu u prilog neki naučni podaci, teško da bi iko precizno mogao da predvidi kad će se odigrati geomagnetsko premeštanje polova u narednih milion godina, a kamoli u sledećih nekoliko godina.
Najpre treba napraviti razliku između geomagnetskog i polarnog premeštanja. Geomagnetsko premeštanje je promena u magnetnom polju Zemlje, gde se magnetni severni pol premešta u region Južnog pola, a južni magnetni pol u region Severnog pola. Polarno premeštanje se dogodilo jedva nekoliko puta u vremenskom razdoblju postojanja našeg Sunčevog sistema, pa tako spada u red događaja koji nemaju mnogo šanse da se dogode. Postoji nekoliko primera planeta koje su pretrpele katastrofalno premeštanje polova. Među njima su Venera (koja sada rotira u suprotnom pravcu u odnosu na sve druge planete, što ukazuje da je bukvalno okrenuta naglavačke tokom nekog zaista katastrofičnog događaja – na primer, usled sudara sa nekom planetom) i Uran (koji rotira za svoju dušu pošto je izbačen iz svoje prirodne ose usled udara ili nekakvog gravitacionog efekta koji su mogli izazvati Jupiter ili Saturn). Mnogi autori (uključujući i zagovornike teorija Sudnjeg dana) u svojim tekstovima izjednačavaju geomagnetsko i polarno premeštanje, što definitivno nije isto.
KOLIKO ČESTO?
Ne zna se tačno šta uslovljava premeštanje magnetnih polova, ali se zna da to ima veze sa unutrašnjom dinamikom Zemlje. Dok se naša planeta okreće, njeno istopljeno gvozdeno jezgro se kreće i prisiljava slobodne elektrone da se kreću sa njim. Takvo kretanje naelektrisanih čestica stvara magnetno polje čije su osnove na Severnom i Južnom polarnom regionu (takozvani dipol). Taj efekat se zove dinamo efekat. Magnetno polje koje stvara, okružuje čitavu planetu.
To magnetno polje prolazi kroz jezgro do Zemljine kore i probija se u svemir kao Zemljina magnetosfera, zaštitni omotač o koji konstantno udaraju solarni vetrovi. Pošto su čestice solarnih vetrova obično naelektrisane, naša moćna magnetosfera ih odbija i dozvoljava im prodor jedino u polarnim regionima gde je polarno magnetno polje delimično „otvoreno“. U regionima gde se pojavljuju, te energetske čestice se vide u obliku sjaja aurore.
Takva situacija može nepromenjena trajati eonima (stabilno magnetno polje koje se proteže preko Severne i Južne polarne oblasti), ali povremeno dolazi do promene jačine magnetnog polja i njegovog premeštanja. Zbog čega?
I ponovo, nauka ne zna odgovor na ovo pitanje. Znamo da su se slična skakutanja magnetnih polova dogodila mnogo puta u poslednjih nekoliko miliona godina, a poslednji put se to desilo pre 780 000 godina. Objavljeno je i nekoliko tekstova koji su zaplašili svet, u kojima se tvrdi da se takvi događaji ponavljaju u precizno pravilnim razmacima, što jednostavno nije tačno. Magnetna premeštanja su se događala prilično haotično u poslednjih 160 miliona godina. Podaci ukazuju da je najduži stabilni period između polarnih izmeštanja trajao gotovo 40 miliona godina (u periodu Krede, oko 65 miliona godina pre nove ere), a najkraći nekoliko stotina godina.
Teoretičari 2012. tvrde da je premeštanje Zemljinih geomagnetnih polova u vezi sa prirodnim solarnim ciklusom od 11 godina. Za takvu tvrdnju ne postoje apsolutno nikakvi naučni dokazi. Nijedan jedini podatak ne ukazuje na eventualnu vezu Sunce-Zemlja, bar kad je u pitanju promena magnetnog polariteta.
Ne samo da se najnovija teorija Sudnjeg dana dotiče kad je u pitanju navodna „precizna pravilnost ponavljanja“, već je i u vezi sa solarnom dinamikom. Magnetne promene polova se ne mogu predvideti, jer se događaju naizgled nasumično kroz istoriju planete.
Komentari