POTVRDA je stigla i od “svemiraca”: američka Agencija za istraživanje svemira NASA saopštava da je 2010. najtoplija na našoj planeti tokom poslednje 131 godine. Posle rekordnih vrućina u Rusiji, “biblijskih” poplava u Pakistanu i katastrofalnih klizišta i odrona u Kini, mnogi klimatolozi predviđaju da će ekstremni vremenski uslovi sa zagrevanjem planete postati – uobičajeni.
Ocena NASA je dosta umerenija od nekih glasova koji su se čuli upravo iz užarene Rusije: da je ovo leto najtoplije – od nastanka nacije! Postojanje meteorološke službe u vreme kneževa Rjurika i Olega, doduše, nije poznato redakciji.
Nova studija toplog vremena u SAD, koju je izdala Nacionalna prirodnjačka federacija, predviđa da će ekstremno toplo vreme postati uobičajeno za života mnogih koji čitaju ovaj tekst – do 2050. godine.
Ta privatna organizacija za proučavanje životne sredine ukazuje da će se tokom zagrevanja planete povećati kiše, ali i suše. Njihov klimatolog Amanda Staud, koautorka studije, kaže da će 2050. godine ova vrela 2010. u stvari biti – normalna. Uzrok: emisija gasova koji izazivaju globalno zagrevanje.
“TROPIKALIZACIJA”
SREDOZEMNO more je po flori i fauni među najbogatijim, ali i među najugrožninim morima na svetu. Prethodnih godina, pisalo se da u njemu živi od 8.000 do 12.000 vrsta, dok se u najnovijoj studiji navodi 17.000 vrsta. To obogaćenje je, međutim, štetno – zbog dolaska agresivnih, “invazivnih vrsta” iz drugih mora. To su, na primer, američka meduza, japanska ostriga i niz algi. Sve toplija klima “dovodiće” nove i nove vrste, koje mogu da ugroze život u Sredozemnom moru. – Toplije more će privući tropske vrste, a postojeće vrste Mediterana seliće se u nove zone. To je fenomen “tropikalizacije” – navodi se u studiji.
Eto, ponovo, dobro poznate naučne teze: zagađenje izaziva povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi, koji zadržava toplotu i uzrokuje globalno zagrevanje – formula našeg doba, za koju se, sudeći po oprečnim stavovima naučnika, još ne zna da li će doživeti sudbinu “istine” da se Sunce okreće oko Zemlje.
Nisu, dakle, svi saglasni u vezi sa uticajem famoznog globalnog zagrevanja. Spisak “opozicije” je poduži. Klimatolog Patrik Majkls sa Kejto instituta (inače, bliskog konzervativnom delu američkog društva), kaže da je sve to, uglavnom, preterivanje.
- Svi veliki gradovi biće, i već jesu, topliji, nezavisno od ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu. Beton i opeke u gradovima zadržavaju više toplote nego ugljen-dioksid – kaže on.
Nama je zanimljivo da američki protivnici “ekološkog totalitarizma” ponekad pozovu u pomoć – slavnog srpskog naučnika Milutina Milankovića i njegove čuvene cikluse. Zvanični stav vlasti u SAD u vezi sa ovim pitanjem naveden je na sajtu Nacionalnog centra za klimatske podatke, koji radi pod američkim Ministarstvom trgovine. On glasi: “Dok Milankovićevi ciklusi imaju ogromnu vrednost kao teorija za objašnjenje ledenih doba i dugoročnih promena klime, nije izgledno da imaju mnogo uticaja na decenijsku i vekovnu vremensku skalu”.
I za nedavno odlamanje ledenog ostrva od 250 kvadratnih kilometara na Grenlandu neki naučnici krive globalno zagrevanje, a za druge je to – normalna pojava. Džim Skiana iz američkog nacionalnog centra za praćenje glečera, kaže da je takav fenomen uobičajen na Arktiku i da tamo tokom godine bude 10.000 – 40.000 hiljada takvih odlamanja leda.
Profesor Andreas Minhov kaže da čak i ovako veliki komad u periodu od 50 godina nije toliko značajan. To je uobičajena količina, kaže on, i upozorava da ljudi ne bi trebalo unapred da donose zaključke. Ne smatra da je to posledica globalnog zagrevanja.
Dejvid Belami, botaničar i ekološki aktivista, dobro poznat svima koji su osamdesetih gledali školski program TV Beograd, jedan je od onih koji ne veruju u teoriju o globalnom zagrevanju. Zbog toga su ga dve ekološke organizacije smenile s mesta predsednika, a on sam tvrdi da je to razlog što ga više nema na Bi-Bi-Si-ju.
U dva naučna tabora nema saglasnosti ni o načinu suprotstavljanja novom, vrelom svetu. Klasičan, politički korektan odgovor je da treba koristiti čiste oblike energije, poput solarne i one koju stvara snaga vetra. “Kejtovac” Patrik Majkls, međutim, kaže da to nisu realna rešenja, jer je solarna energija, na primer, veoma neefikasna i mora da bude subvencionisana. On podseća da su se kroz (pre)istoriju ljudska bića uvek prilagođavala promenama životne sredine:
- Ovaj problem se ne razlikuje od mnogih apokaliptičnih opasnosti koje su lebdele nad ljudskom zajednicom od pamtiveka i svim tim opasnostima smo se prilagodili…
To je osnovna linija podele u odnosu na budućnost planete u 21. veku: biće kako mora da bude, ili, nasuprot tome – bolje sprečiti nego lečiti. Većinski stav, trenutno, ipak preteže u korist preventive. A na Zemlji je sve toplije…
Komentari