U MALIJU i danas stoji velelepna džamija građena od zemlje pre tačno jednog milenijuma, u Jemenu postoji grad Šiban ili „Pustinjski Menhetn“ star 500 godina, sa zemljanim soliterima visokim od pet do 15 spratova, od nje su sagrađeni i delovi Kineskog zida… U međuvremenu, cigla i beton su je gotovo sasvim potisnuli, da bi, poslednjih godina, gotovo u celom svetu, počela neka vrsta renesanse zemlje kao građevinskog materijala.
- U Čileu, na primer, arhitekta Marselo Kortes projektuje sve popularnije zgrade sa čeličnim konstrukcijama i ispunama od zemlje, sve više kuća od nje je i u SAD, Francuskoj, Koreji… – objašnjava Dragana Marjanović, mlada Novosađanka koja je, po okončanju Arhitektonskog fakulteta u rodnom gradu, magistarske studije zemljane arhitekture završila u francuskom Grenoblu.
ZEMLJANE kuće u nas su, nekada, građene na tri načina: od čerpića ili nepečene cigle u koju je mešana slama, „pleterom“ ili pletenjem pruća koje je posle oblepljivano zemljom, i od „naboja“ koji je postavljan u slojevima debelim 20-30 cm. – Između svakog tog sloja je, kao neka vrsta armature, stavljana trska, što je bila naša specifičnost, jer za to nisu znali ni profesori u Grenoblu – kaže Marjanovićeva.
Učila je na tamošnjem univerzitetu, za sada jedinom mestu u svetu gde može da se specijalizira ta grana arhitekture. Njoj je, međutim, nije privuklo što je, do pre samo neku deceniju, u Vojvodini, u kojoj je odrasla i u kojoj želi da je obnovi, 90 odsto kuća bilo od zemlje, već iskustvo stečeno – u Africi.
- Tri godine sam bila u Ruandi i videla mnogo fantastičnih zdanja načinjenih od zemlje – veli Dragana. – Neko će, naravno, reći lako je njima, tamo je uvek sunce, pa zemljane kuće nemaju probleme sa vlagom, ali nije tako. One, kada imaju dobre temelje i krovove, bez problema „izdržavaju“ i višemesečne kišne periode.
Pored toga što je ima bukvalno svuda i što joj se cena, naravno, ne može ni porediti sa drugim građevinskim materijalima, zemlja, kaže Marjanovićeva, ima i niz drugih prednosti. U kućama od nje su, to svi znaju, zime uvek toplije, a leta hladnija.
- To je zbog toga što zemlja ima svojstvo da iz sebe zrači akumuliranu vlagu koje leti nedostaje, dok je zimi upija iz vazduha u prostorijama i čini ih toplijim – objašnjava Marjanovićeva.
SUPROTNO predubeđenju o njihovoj kratkotrajnosti, kuće od zemlje, veli Dragana, mogu da traju i 300-400 godina. – Za to su najvažniji dobri temelji i horizontalna izolacija, da zidovi ne bi povukli vlagu iz tla – objašnjava ona. – Upravo na to ćemo posebnu pažnju obratiti prilikom projektovanja modernih kuća od zemlje.
Sagovornica „Novosti“ je, inače, vlasnik novosadske „Kuće – čuvarkuće“ ili „kuće za negovanje ideja i veština koje unapređuju življenje“.
Narednog proleća Dragana će, u ušuškanom bačkom selu Mošorin, naslonjenom na Tisu, otvoriti Centar zemljane arhitekture, novcem zarađenim na zaista nesvakidašnji način.
- Na ovogodišnjem konkursu američkog časopisa „Kosmopoliten“ sam proglašena za „AAA čitateljku“ ili čitateljku sa najboljom idejom, vezanom upravo za zemljanu arhitekturu, što mi je donelo 5.000 evra – objašnjava, uz osmeh, Marjanovićeva. – Najpre sam htela da ih potrošim za doktorske studije u Grenoblu, a onda sam, ipak, odlučila da u Mošorinu kupim staru zemljanu kuću, obnovim je po mom projektu i otvorim mesto na kojem će, iznova, početi učenje veštine građenja kuća od zemlje.
Đ. VUKMIROVIĆ
Mico,
Mlada dama neka ide u Backi Petrovac, Silbas, Glozane, Kulpin, Selencu – i ne mora da putuje po svetu! Ima tamo kuca u kojima ljudi jos uvek zive, a stare su i vise od 250 godina!
Komentari