Piroćanci odudaraju od republičkog proseka, kada je reč o prijavljivanju i legalizaciji bespravno podignutih objekata. U strahu od rušenja, prema zakonu od 2003. godine, legalizaciju je zahtevalo više od 3.000 vlasnika raznih objekata, a prema novom, prijavljeno je još 3.157.
VELIKI broj nelegalizovanih objekata nalazi se na prostoru parka prirode Stara planina, za koji su nadležne centralne vlasti. Prostorni planeri su kaskali za životom, tako da je minulih decenija podignuto oko 1.000 objekata, pre nego što je ovaj predeo proglašen parkom prirode. Gotovo svi su podneli zahteve za legalizaciju. Samo u okolini Zavojskog jezera je 351 objekat koji čeka legalizaciju.
U Odeljenju sa stambeno komunalnu delatnost, ponosno ističu da je shodno starom zakonu, legalizovano više od 16 odsto objekata, što je rekord u Srbiji. Kada je reč o novom zakonu, tu se uklapaju u srpski prosek od nekih desetak odsto, ali se ovaj obiman posao nastavlja.
- Veliki problem, prilikom legalizacije je nekompletna dokumentacija. U više od 95 odsto slučajeva, vlasnici osim formulara kojim se prijavljuju za legalizaciju, ne podnose nikakve druge dokumente. Kod mnogih nisu raščišćeni imovinsko- pravni problemi koji se odnose na placeve, tako da te dve stvari najviše koče postupak – kaže Zoran Krstić, načelnik odeljenja za stambeno komunalnu delatnost.
Prema njegovim rečima, građani su prijavljivali čak i objekte koji se nikada ne mogu legalizovani, kao što su pomoćne zgrade, sklepane od raznih materijala. Bilo je i onih koji su zahtevali legalizaciju kokošinjaca, ali i građana koji su propustili rokove za prijavu i to obrazložili bolešću, putovanjem u inostranstvo i sličnim razlozima. Mnogi Piroćanci iz prigradskih naselja, legalizaciju su uradili još sedamdesetih, i to po skraćenom postupku.
- Na ovakav odziv za legalizaciju svakako utiču i mnogobrojne povoljnosti – kaže Krstić. Cena u centru grada po kvadratu, za uređenje gradskog zemljišta je svega 524 dinara, a u šestoj zoni na periferiji 393 dinara. Izvan pomenute šeste zone, taj iznos je za 50 odsto manji, a naknada se plaća i u prigradskim selima kao što su Krupac, Veliko Selo, Mali Jovanovac, Trnjana… U oko šezdesetak sela nema nikakve naknade. Pojedini vlasnici dobijaju popuste ukoliko su neki komunalni problem rešili samodoprinosima u kojima su učestvovali. To se najčešće odnosi na kanalizaciju, vodovod, struju. U tim slučajevima naknada se umanjuje još čitavih 30 odsto. Ukoliko plate odjednom sledi popust još pet odsto – navodi Krstić.
V. ĆIRIĆ
Komentari