Da li vam je dete skoro tražilo da mu kupite nešto samo zato što je to sada popularno u njegovom društvu? I šta ste učinili tom prilikom? Naravno, uvek ostaje i pitanje kako ste se posle takve donesene odluke osećali.
Odnosno nije retkost da ste nezadovoljni i ako ste detetu uslišili želju (i kupili mu nešto što smatrate da je potpuno bespotrebno i još uz to previše košta) i ako niste (vidite da svi njegovi drugari i drugarice imaju taj proizvod, pa izlažete dete mogućnosti da ga grupa odbaci).
Evo, da za početak pogledamo kako deca stvaraju svoj odnos prema robnim markama, pa možda tako i dođemo do odgovora na pitanje – kupiti proizvod poznate marke ili ne kupiti!
Istraživanja su pokazala da deca do svoje treće godine već mogu da razlikuju oko 100 proizvođača. Oni sa roditeljima idu u prodavnicu i tamo vide nepregledne police na kojima je na stotine ili na hiljade proizvoda različitih marki, i u zavisnosti od toga koliko su im privlačne, oni će neke primetiti, a druge samo ovlaš videti i odmah zaboraviti. Važno je i koje brendove njihovi roditelji biraju i kakve komentare tom prilikom daju, jer tako deca uče kakvo je ponašanje poželjno u kupovini. Međutim, za razliku od tog dugotrajnog uticaja koji roditelji imaju na decu, vizuelni elementi marke imaju trenutni uticaj. Dakle, koje je boje, kakvog je oblika, ko je zaštitno lice, itd., trenutno deluju na to da dete razvije pozitivan ili negativan odnos prema nekoj marki.
Tri najprepoznatljivije marke na dečijem tržištu su Mekdonalds, Lego i Dizni. To i nije čudno jer oni predstavljaju tri dečja omiljena proizvoda – hranu, igračke i televiziju. Prema istraživanju sprovedenom na srpskom tržištu, omiljeni dečji slatkiši su: „Milka” (čokolade), „tviks” (čokoladica), „kinder jaje”, „jafa keks” i „medeno srce”. Igračke su za decu važne do njihove 10-11. godine, kada počinju sve više da se interesuju za modu i tehnologiju. Velika većina dece vrlo rano prihvati i do kraja srednje škole zadrži sportski stil odevanja, koji podrazumeva farmerke, patike i zanimljive majice, i upravo su to sad proizvodi po kojima deca žele da se istaknu.
Treba znati da deca što su starija to trpe veći pritisak da moraju da se uklope sa svojim vršnjacima. Odnosno oni „moraju” da nose iste marke patika (konkretno, „najk”, „ribok”, „skečers” u Srbiji), imaju mobilne telefone i igraju iste kompjuterske igrice kao i njihovo društvo. Ako nešto od toga ne ispune, rizikuju da ih ostala deca odbace. Najprisutniji način uklapanja je da deca nose garderobu istih proizvođača. Kada je reč o garderobi, tačnije o farmerkama, utvrđeno je da deca u svetu najviše vole da nose „levis” i „dizel”. Sa slika može se primetiti da je ista situacija i kod nas u Srbiji. Farmerke ovih proizvođača na našem tržištu spadaju u skuplje, tako da je roditeljima često vrlo teško da ih priušte svojoj deci.
Preporuka je da pokušate da objasnite deci da je to trenutno iznad vaših kupovnih mogućnosti (ako ste u takvoj finansijskoj situaciji) i da pokušaju da izaberu neku marku farmerki koje su jeftinije, a koje sigurno bar trećina njihovih vršnjaka nosi (s obzirom na to da su farmerke domaćih proizvođača znatno jeftinije od stranih). Ipak, ako je ta marka nešto na čemu dete uporno insistira, treba mu je kupiti (ako je u granicama vaših mogućnosti), ali pod uslovom da mu se kupi neki drugi proizvod (npr., patike) koje su jeftinije od tih koje ono želi. Drugi način je da detetu saopštite sumu koju ste spremni da date za određeni proizvod, a da od njega tražite da doda razliku do cene željene marke proizvoda. Na taj način ćete pokazati dobru volju, ali ćete i detetu postaviti jasne granice i „naterati ga” da dobro proceni koliko mu je neka marka važna radi očuvanja statusa u društvu.
Ipak, marke ne treba sagledavati kao nešto loše i nepoželjno, što samo „kvari” decu. Zapravo, često preko marke možemo brzo da odredimo kakav je kvalitet proizvoda, koliko odgovara našem imidžu, kakav je odnos preduzeća prema društvenom okruženju i dr. Ono što mi radimo na ličnom nivou, stručnjaci za marketing predstavljaju mapama percepcije, pa na grafikonu možete videti kako deca na svetskom nivou sagledavaju različite marke odeće, posmatrano po popularnosti i po atraktivnosti. Na kraju, savet za sve roditelje je da decu od prvog dana uče pravim vrednostima koje neki proizvod treba da ima (i koje marke oslikavaju te vrednosti), jer, treba imati na umu, deca će te proizvode kupovati kad postanu roditelji.
Jelena Filipović
***
Ivan D | 24/03/2011 09:12
Zaključak članka je, ako imate para kupite detetu šta traži, ako ne, snađite se, objasnite, platite deo a dete nek doda..!
Ne slažem se uopšte sa člankom, iz nekoliko razloga.
Dečiji marketing je toliko agresivan, da je potpuno uništio dečiji program, i sve se svelo na razrađene reklame, tako da deca u toku odrastanja sazrevaju kao potrošači, dok je razvoj ličnosti potpuno zanemaren. Deca danas već od 3- godine počinju insistirati na robnim markama, ukoliko im je dostupan TV, a sa 10-12…..
Proizvođači robnih brendova koje toliko ulažu u marketing, podižu cene svojih proizvoda, sigurni u efekte svojih reklama, neki se preračunaju, neki profitiraju, ali….. cene su zaista sulude u Srbiji.
Dati 8-10 000.00 din za Diesel farmerke, ili 10 000.00 za patike na kojima piše Novak!?
Adidas ima zaista širok izbor sportske obuće, kao i Nike i…. ali se zna da su pravi bum doživele Džordanke, Top-Tenke, Ronaldinjke…dakle nema tu puno veze sa brendom, već samom reklamom.
Potrošačko društvo!?
Komentari