Jednom davno, u jednoj dalekoj zemlji zvanoj Australija, ispriča mi jedan čovek kako je sve u životu kocka. Razmišljam ,OK, možda i jeste ponešto ali nije baš sve. A ko je sad u pravu – ja ili on? Pa zavisi gde i kakav život živiš!
Australija je jako čudna zemlja…svi se kockaju. Statistički, ovde u proseku svaki punoletni stanovnik godišnje iskocka 2.870 dolara. Mnogi “naši” i ostali doseljenici su izabrali kocku kao način života u ovoj “obećanoj zemlji” a igrom slučaja i ja provedoh 3 godine – radeći! – u sidnejskom kasinu koji se zove “Star siti”.
Dok sam studirao morao sam da radim da bih nekako preživeo. Ne stidim se reći da sam nosio torbe i parkirao automobile i to uglavnom noću i vikendima. Tada je inače bolje plaćeno a i niko neće da radi. Plata mi je bila oko 500 dolara nedeljno… nekad više nekad manje, zavisi koliko smena dobiješ jer sam radio “casual” iliti “po potrebi”. Bakšiš …e to je priča za sebe….u toku olimpijade znali smo da “uhvatimo” po 2.000 dolara za noć svaki…malo muvanje, malo bakšiš. Normalnim danima to je oko 50-300 dolara po smeni. Najbolje je prolazio “doorman” koji tvrdi da nikada u životu nije otišao kući bez 1.000 dolara za noć. Sećam se dana kada nije hteo da ide kući jer nije skupio svoj “dnevni minimalac”. Taj čovek je i dan danas na istom poslu, ima par kuća i stanova i živi život na “visokoj nozi”.
Uvek smo imali isti scenario, stavimo tablu “Car Park Full”, dođe tip u skupom automobilu, ti kažeš nema mesta on ti “tutne” 100 dolara i svi sretni i veseli.
Normalno, i menadžeri su dobijali svoj dio da malo zažmure jer ipak je to Kasino, ruka ruku mije.
Radeci tamo „upoznao“ (čitaj: sreo i razmenio par rečenica) sam mnoge svetske likove: Bila Gejtsa, grupu Kiss, Džeri Luisa, fudbalera Ronalda, Vil Smita, Brusa Vilisa i mnoge druge, poznate. Ali isto tako upoznaš i veliki broj mračnih likova. Uglavnom kada nekoga upoznaš kao svakodnevnu mušteriju, vrlo brzo o njemu ili njoj pročitaš ili vidiš na TV vest, tipa: „Bio računovođa za crkvu i utajio 2 miliona“, „uspešan bankarski savetnik proneverio 11 miliona“, „imao “Digitel” (telekom kompanija) – nestalo 200 miliona“…. uglavnom, u Kasinu svi gube. Oni koji dobiju, dođu drugi dan pa izgube tri puta više.Onda se vrate da “povrate” izgubljeno i …priča ide u nedogled …
Sećam se jednog našeg čoveka, donio picu za goste u hotelu i priča kako sada razvozi pice za nekog Arapina a pre 2 godine je imao 2 svoje picerije…pre no što je sve prokockao u kasinu. Tužno, nije samo on tako prošao, puno takvih priča ima. Dođe žena, daje 100 dolara da joj pričuvamo auto, vrati se za 5 minuta i mrtva ‘ladna kaže: “Iskockala sam 50.000 dolara”, ode kući i za 2 dana opet ista priča. Otkud’ im pare??? Kriminal, droga….ma ima svega, i sirotinje i kriminalaca i turista i ko zna čega još sve ne.
Skoro su uhapsili jednog od “barona droge”, iskockao tip 640 (ne 6.4 ili 64) miliona dolara za 5 meseci. Pustili ga da kocka i da gubi a čim je počeo da dobija – odmah usledilo hapšenje. Pošteno – kapitalistički.
„Sidnej kasino“ zapošljava oko 4.500 ljudi i obrt personala je 37% godišnje. Prosečan radni staž u kasinu je 2,.2 godine ali ima i onih koji su tamo od prvog dana. Naši ljudi uglavnom rade kao konobari, sobarice, čistači, krupijei ali ima i par menadžera koji su solidno plaćeni. Uniforme im se čiste i peglaju svaki dan, imaju 1 topli obrok po smeni (buffet style) besplatno, kao i neograničeno korištenje voća, sendviča, bezalkoholnog pića itd. Dilerima nije dozvoljeno da primaju bakšiš ni u toku posla a ni posle. Pre nego što počnu da rade moraju da potpišu odobrenje da im se mogu kontrolisati bankovni računi kao i ostale finansijske transakcije.
Ako kockaš u kasinu i dobiješ preko 10 hiljada, odmah počnu da te “osmatraju” da ne varaš slučajno. Ako brojiš karte i dobijaš, uglavnom te vrlo brzo “uprate”, izbace i sudski zabrane da ikad više uđeš. Pre 5 godina su uhvatili 3 Bugarina koji su varajući za dva dana dobili 3.2 miliona dolara. Jedan od njih je imao neki senzor u cipeli koji je slao signal drugoj dvojici u sobi. Oni su “računali” brzinu ruleta i gde će loptica da stane a onda javljali onome što kocka. Na kraju, kada su bili na sudu, sudija oslobodi Bugare tvrdeći da “možda i nisu varali jer kada bi njemu dali svu tu opremu – on bi opet izgubio.” Uzeli su im pola para i isterali ih iz Australije.
Sličnih priča ima dosta mada se o njima retko čuje.U kasinu je bilo i ubistava i oružanih pljački ali to nikada ne izađe u medije. Zašto?? Pa ako padne promet u kasinu, pada i porez državi, padaju i donacije građanima i određenim grupama koje kasino regularno sponzoriše.A bogami i kasino vara. Postoji državna kontrola koja je već u više navrata utvrdila da kasino “manipuliše” špilove karata. Npr: izvade 7-8 najjačih karata i time umanjuju igračeve šanse za dobitak, slažu karte u određenom redosledu tako da kako god da “presečeš” opet šanse idu u njihovu korist. Kada ih “uhvate” naplate im kaznu od 800 dolara i život ide dalje. Šta je to za kasino koji samo u “Endevour” sobi (samo za žešće kockare) ima prosečan obrt od 55 miliona dnevno. Da bi imao igrače za ovu sobu, kasino mora da privuče jake internacionalne kockare. Npr. kasino posalje pozivnicu tipu u Kini, (svaki kasino ima liste internacionalnih kockara bogataša), koga – ako prihvati- pokupi limuzina kod kuće i odvede do aerodroma. On i čitava porodica imaju besplatan let do Sidneja gde im daju najbolji penthaus apartman i sve što požele. Ja sam na primer jednom prilikom dobio zadatak da nabavim 2 labuda koji će da plivaju sa gostima s njima u bazenu. Gde da nađem 2 labuda u po’ noći? Ali, kao što rekoh, pošto u kasinu ništa nije nemoguće, uprava je pronašla labudove kod nekog tipa koji ima privatni zoološki vrt. E sad, uslov. Ako “obrnu” 300 hiljada za noć – sve je besplatno, a ako ne – moraju da plate sve troškove osim transporta. Neko plati – neko kocka, kako ko.
Ja više u tom kasinu ne radim i nemam nikakav interes da ih reklamiram ali koga interesuje neka potraži na netu „Starsiti“ kasino… i videće da nisam preuveličavao. Još uvek se rado sećam dana provedenih tamo i sa porodicom često odem u šetnju ili na ručak u kasino i sa nekim čudnim ponosom kažem ženi „Eto, ovde sam ja nekada radio”.
Gledam Kolina, vratara kako parkira nečijeg Ferarija…i ptam se kolika li je tarifa ovih dana?? Stanem i gledam u sve te ljude koji dolaze, prolaze, veseli, tužni…. Koliko se novih priča i tajni krije iza tih zidova? Ko će ga znati. Kasino je….planeta za sebe.
Đole, Sidnej, Australija
Komentari