Nezavisni naučnici u Sjedinjenim Državama upozorovaju međutim da su otkrili ogromne podvodne oblake nafte duboko u moru, što budi strahovanja da je količina izlivene nafte daleko ozbiljnija. Profesor Vernon Asper nalazi se na istraživačkom brodu koji je ispitao stanje pod vodom, na mestu odakle se naftna mrlja širi:
- Ti oblaci verovatno stižu direktno iz izvora i podižu se kao što se podiže oblak pepela iz vulkana na Islandu. Šire se na izvesnoj visini iznad morskog dna i potom nismo sigurni šta se sa njima događa. Izgleda da su oni najveći oblaci tako razlivene nafte široki između četiri i šest kilometara u najširem delu i da se prostiru i do trideset kilometara daleko od samog izvora“.
Prvu nezavisnu istragu o posledicama izlivanja nafte u Meksički zaliv predvodila je Samanta Džoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u Džordžiji. Ona na napore BP gleda sa izvesnom dozom razmevanja:
- Ako znamo da nije protekao ni pun mesec od nesreće, uspostavljanje bilo kakve kontrole na izlivanjem ove veličine je impresivan uspeh. Ako budu uspeli da preusmere barem 60-70 odsto nafte, to je dobar početak, i svakako je bolje nego da ona nastavi da neometano ističe“.
Govoreći o posledicama postojanja velikih količina nafte koje su otrkivene ispod morske površine, Samanta Džoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u Džordžiji, za BBC kaže:
- Efekte u velikim dubinama teško je predvideti, ali svakako se mogu očekivati mikrobske aktivnosti koje će dovesti do veće potrošnje kiseonika. Činjenica je da je nivo kiseonika pao za trideset odsto u registrovanim oblacima koje čine mešavina nafte i voda. Ako osete da im je opstanak u takvim okolnostima ugrožen, mnoge ribe i planktoni počeće da izbegavaju kritične oblasti a time bi mogao da bude poremećen lanac ishrane. Drugim rečima, sve što može da se kreće, pobeći će iz tih oblasti“, rekla je za BBC Samanta Džoi, profesor morske biologije na Univerzitetu u Džordžiji.
Komentari