London postao centar multimilijarderskog dolarskog tržišta ekoloških sertifikata i dozvola.
Velike korporacije, koje su ranije strahovale da bi ih borba protiv klimatskih promena mogla koštati milijarde dolara, sve više se okreću prečicama i postaju deo biznisa spasavanja planete.
London je postao centar multimilijarderskog dolarskog tržišta sertifikata i dozvola koje se odnose na suzbijanje emisija štetnih gasova i već neko vreme privlači investitore koji trguju ovakvim „akcijama“ zelene industrije.
To tržište formirano je posle donošenja Protokola iz Kjota 1997. Evropske vlade su počele da ograničavaju količine ugljen-dioksida koje industrija može da emituje, ali su kompanijama omogućile da kupuju i prodaju kvote za emisiju ugljen-dioksida.
Sistem ograničavanja i trgovine podstiče fabrike i industriju da smanje emisiju gasova time što im daje „dozvole za zagađenje“. Ako proizvedu manje štetnih gasova nego što im je dozvoljeno, one višak dozvola odnosno „kredita“ mogu da prodaju kompanijama kojima je jeftinije da ih kupe nego da smanje emisiju gasova.
To je dovelo do formiranja novog tržišta na kom se sertifikati prodaju i kupuju kao roba. Tržište uključuje ulaganja u projekte koji pomažu generisanje dodatnih kredita.
Prošle godine, obim trgovine dozvolama dostigao je 30,4 milijardi dolara, obuhvatajući količinu od oko 1,6 milijardi tona ugljendioksida, dvostruko više nego 2005, saopštio je Point karbon, kompanija za tržišnu analizu u Norveškoj.
SAD, koje su odbacile sporazum iz Kjota, nikada nisu prihvatile federalni sistem kontrole za emisiju ugljen-dioksida, premda Kalifornija ima obavezu da smanji emisiju štetnih gasova do određenog nivoa, a očekuje se da će takvu obavezu uskoro preuzeti i druge države u SAD.
Komentari