U najnovijoj reviziji crkvenog prava, prvoj posle devet godina, Vatikan je pokušaj zaređivanja žena u sveštenike svrstao među najteže prestupe, što je izazvalo burne reakcije, posebno ženskih i liberalnih udruženja.
Novim pravilima, koja su razaslata katoličkim biskupima širom sveta, to imenovanje svrstava se u istu kategoriju kao i seksualno iskorišćavanje maloletnika i jeres, a predviđena je ekskomunikacija i za postavljenu ženu sveštenika i za biskupa koji se usudi na tako nešto.
Oštrija pravila u Katoličkoj crkvi uvedena su na lično zalaganje pape Benedikta XVI.
Crkveni velikodostojnici u Rimu insistiraju da ova nova verzija kanonskog prava pokazuje da je crkva „veoma, veoma ozbiljna u svojoj nameri da njena sredina bude bezbedna“, ali stavljanje zaređivanja žena u isti rang sa pedofilskim prestupima sveštenika je, prema mišljenju mnogih, tu ozbiljnost dovelo u pitanje, izazvavši u isti mah i gnev liberalnih katolika i ženskih organizacija. Organizovane grupe žrtava svešteničkih zloupotreba smatraju da bi ovakva krivična dela prema deci morala da imaju daleko veću težinu od doktrinarnih pitanja kakvo je zaređivanje žena, a novoj odredbi katoličkog crkvenog prava naruku ne ide ni trenutak u kome je objavljena – neposredno nakon debate o postavljanju žena za biskupe u Anglikanskoj crkvi, koja je prošlog vikenda imala veliki publicitet u celom svetu.
Zaređivanje žena za sveštenike gotovo niko van katoličke crkve ne smatra za neki veliki prestup, ali katolička crkva i krilo Anglikanske crkve bliže katolicizmu veruju da pošto Hrist nije odabrao nijednu ženu za učenika nije ispravno da žene preuzimaju vođstvo u crkvi.
Sveštenike koji učine prestup kažnjavaće Kongregacija za doktrinu vere, odeljenje Vatikana koje je svojevremeno bilo poznato kao inkvizicija.
Monsinjor Čarls Sčikluna iz Kongregacije za doktrinu vere tvrdi da „ovo šalje signal da smo veoma, veoma ozbiljni u našem obećanju da ćemo stvoriti bezbedno okruženje i adekvatno reagovati na zloupotrebe“, ali mnogi u tome vide i posledicu ličnog zalaganja pape Benedikta XVI.
Borci za prava žrtava zloupotreba prema novim propisima su vrlo kritični. Bivši ministrant iz Dablina Endrju Malden, koji je devedesetih godina Katoličku crkvu izveo pred sud, smatra da prvo što crkva treba da uradi jeste da krivična dela prijavi svetovnim vlastima i da je to „mnogo važnije od odluke hoće li sveštenik prestupnik biti raščinjen ili ne“ jer „interni crkveni propisi nisu mnogo važniji od pravila nekog lokalnog golf kluba“, dok Barbara Doris, iz Mreže žrtava svešteničkih zloupotreba, smatra da novi propisi naprosto predstavljaju „propuštenu priliku“.
Strože mere protiv seksualnog zlostavljanja
Novim propisima Vatikan je zaoštrio pravila protiv pedofilije među sveštenstvom tako što je ubrzao proceduru za razmatranje hitnih i ozbiljnijih slučajeva.
Žrtve zlostavljanja će pošto napune 18 godina krivične prijave protiv sveštenika moći da podnesu u roku od 20 godina, dok je do sada taj rok iznosio 10 godina.
Vatikan je uveo i pravilo da se u jasnim slučajevima seksualnog zlostavljanja dece sveštenici raščinjavaju dekretom kako bi se izbegao dugačak i skup proces crkvenog suđenja. Pribavljanje, posedovanje i širenje dečje pornografije kao prestupi su stavljeni u isti rang sa fizičkim ogrešenjem o decu. U prošlosti je komplikovanom sistemu crkvenih tribunala trebalo više meseci, pa čak i godina da reše slučaj sveštenika pedofila, dok će sada crkveno rukovodstvo ovakve slučajeve rešavati veoma brzo.
Papa je u martu u ovaj skandal bio i sam uvučen jer je optužen da je devedesetih godina, kao funkcioner Vatikana, lično intervenisao kako bi jednog američkog sveštenika pedofila spasao da ne bude raščinjen.
Komentari