Kockičicin iBlob

Moskva, 12. februara – Rusija je izbegla krizni šok i to je najvažniji rezultat antikriznih mera koje je vlada donela, rezimirao je ovih dana premijer Vladimir Putin rezultate prve faze borbe protiv krize. Najgore se nije dogodilo – banke su sačuvane od propadanja, zaustavljena je devalvacija rublje čija se vrednost za nekoliko meseci postepeno smanjila za oko 25 odsto (uz obrazloženje da bi nagli pad valute doveo do siromašenja naroda), pružena je podrška realnom sektoru u oblastima gde je to bilo najpotrebnije, smanjeni su porezi…

To je koštalo državu gotovo trećine rezervnog fonda, a inflacija je povećana na 13,3 procenta. Šok terapija neće ni ubuduće biti korišćena kao lek za krizu, ali predstoji nova faza borbe, ništa manje složena od one koja je upravo završena. Sledeća etapa pretpostavlja specijalne mere, među kojima je najvažnije da domaće banke počnu da kreditiraju realni sektor pod povoljnim uslovima. Ono što su do sada činile, tvrdi premijer, nije bilo dovoljno. Zato je kao najvažniji deo novog paketa mera Putin najavio uvećanje kapitala najvažnijih državnih banaka od kojih zavisi veliki deo privrede. Država će pomoći i privatnim bankama tako što će se na svaku rublju za koju one iz sopstvenih sredstava povećaju kapitalizaciju, dati još toliko u obliku subordiniranog kredita. I sve to uz jedan uslov – da sredstva budu usmerena na kreditiranje realnog sektora. Ukoliko se ustanovi da banke taj novac koriste drugačije, Putin im je „obećao” kaznu koja može biti i zatvorska.

Uprkos svemu, novac dosta sporo stiže do malih i srednjih preduzeća, broj nezaposlenih raste. Trenutno se govori o broju od oko pet miliona i veruje se da tu još nije kraj. Očekuje se da izgradnja olimpijskih objekata u Sočiju, čije finansiranje ide punom snagom, utiče na smanjenje nezaposlenosti. Vlada ulaže posebne napore za spasavanje firmi kojima preti bankrot. Premijer već mesecima ide od jednog do drugog velikog preduzeća pomažući im finansijski i administrativnim odlukama. Juče je tako završio posetu avionskoj industriji „MIG” kojoj je obećao da neće biti smanjene državne narudžbine za vojsku i još kredit za pokrivanje gubitaka. Finansiranje vojske neće biti smanjivano tokom 2009. pa oni koji se bave vojnom proizvodnjom neće imati finansijskih problema. Pružena je podrška poljoprivredi, naftnoprerađivačkoj i automobilskoj industriji, stotinama firmi koje su, kako se ovde kaže, „gradoobrazujuće” – tj. velike firme u kojima radi gotovo čitavo stanovništvo nekog grada ili oblasti.

Nedavni statistički pokazatelji govore da je zaustavljen pad industrijske proizvodnje.

Državna duma predložila je danas novi paket antikriznih mera u kojima je i predlog da se PDV snizi sa 18 na 12 procenata i da se poljoprivreda oslobodi poreza na imovinu na tri godine.

Ljubinka Milinčić

——————————————————–

Luškov: Oduzeti oligarsima propale firme

Gradonačelnik Moskve Jurij Luškov predložio je juče da sve propale firme oligarha „koje se odnose na strateške grane i koje obezbeđuju suverenitet zemlje” država oduzme da bi ih posle izlaska iz krize prodala po većoj, tržišnoj ceni. „Te firme su očigledno devedesetih godina dospele u ruke nesposobnih vlasnika, koji su kupovali jahte, fudbalske klubove, neprofitne aktive umesto da razvijaju proizvodnju. Nepromišljeno su uzeli ogromne kredite i sad od države traže da im pomaže”.

Istini za volju, od njih uskoro neće imati šta ni da se uzme – prema rezultatima rejtinga časopisa „Finans”, ukupna imovina prvih deset ruskih oligarha smanjila se prošle godine za 66 procenata, odnosno za 75,9 milijardi dolara.

„Raskulačivanje” oligarha traje već mesecima – s obzirom na to da nisu, po dosadašnjoj praksi, uspeli da restrukturiraju ogromne kredite koje su uzeli u inostranstvu, oni uzimaju kredite od države zalažući cele kompanije ili njihove delove. Kad kriza prođe, oni više neće biti vlasnici tih kompanija i teško je poverovati da će moći ponovo da ih otkupe.

————————————————–

Dubai postaje grad duhova

Na hiljade radnika napušta ekonomsko čudo Bliskog istoka

Kada je svetska ekonomska kriza tek počela da uzima maha, mislilo se da će države Persijskog zaliva i dalje ostati glavni poverioci i „ostrva” privredne stabilnosti. Grad Dubai, finansijsko središte Ujedinjenih Arapskih Emirata, čija privreda sada pokazuje ozbiljne znake slabosti, uskoro bi mogao postati „grad duhova” zbog velikog odliva stranih radnika, piše „Njujork tajms”.

Za razliku od susednih naftnih ekonomija, poput Saudijske Arabije i Katara, koje za sada odolevaju izazovima krize, na hiljade stranih radnika u dugovima do guše primorani su da napuste emirat za koji su donedavno verovali da je raj za prihode.

Tako je Sofija, Francuskinja koja se bavi marketingom, došla pre godinu dana u Dubai u nadi da će uvećati lične prihode. Uzela je stan na kredit i zadužila se 300.000 dolara. U međuvremenu je izgubila posao, cene nekretnina su pale za više od 30 procenata, dok će joj radna viza isteći kroz mesec dana ukoliko ne nađe novi posao. Ukoliko ne bude otplatila kredit, moraće da ode u „dužnički pritvor”. Ovako izgleda svakodnevica za 1.500 ljudi koji masovno odlaze iz grada u kome stranci čine 90 procenata stanovništva.

Strani listovi izveštavaju da se na parkingu aerodroma u Dubaiju nalazi preko 3.000 automobila koje su stranci ostavili prilikom odlaska. U napuštenim automobilima vlasnici su ostavili platne kartice i poruke izvinjenja. Ulice u nekim delovima grada, nekada prepune automobila tokom dnevnog „špica”, sada su skoro prazne. Veliki broj građevinskih projekata je obustavljen, a vlada ne želi da pruži zvanične podatke o krizi u kojoj je državni dug skočio na 80 milijardi dolara (koliko Dubai zaradi za 18 meseci!).

M. Kovačević

[objavljeno: 13/02/2009]