I OVOG decembra oživeo je Kajkat. Četrdesetak kilometara severno od Njujorka, na gotovo 1.400 hektara, u 40 soba kamene kuće u kolonijalnom stilu, na brdu sa čijih obronaka se vidi reka Hadson i linija oblakodera Velike Jabuke, tradicionalno se okuplja porodična imperija Rokfelerovih. Tako je od 1913. godine.
- Ovako nešto bi i Bog izgradio da ima novac.
To je priča koja prati najpoznatije privatno imanje u Americi, dom četiri generacije najbogatije, i jedne od najmoćnijih svetskih porodica. Posle smrti politički najistaknutije porodične figure, američkog potpredsednika Nelsona Rokfelera, deo imanja je 1979. godine otvoren za posetioce, baš kao i „otvoreni prostor“ bašta i ružičnjaka.
Ali, središnji deo od stotinak ari, poznat kao „park“, iza kapije s porodičnim grbom, dobro je čuvana, luksuzna „tvrđava“. Imanje, poznato i kao Pokantiko, svet je za sebe: Čuva ga i o njemu se brine armija zaposlenih čuvara, vrtlara, radnika. Tu su njihove farme, golf tereni, bazeni, teniski, košarkaški tereni, kuglane, 75 građevina, uključujući kuće članova porodice, i 70 privatnih puteva, kojima krstare bicikli, jahači, pešaci. Bivši predsednik SAD Bil Klinton, koji živi u blizini, redovno trči ovim stazama.
On je tek jedan od probranih posetilaca „kuće igara“, kako se naziva dom Rokfelerovih. Na prestižnu adresu stizali su američki predsednici Nikson, Ford, Regan, ugledni gosti iz sveta, članovi Saveta bezbednosti UN, Kofi Anan, Nelson Mendela, kralj Husein, Anvar el Sadat… Na imanju se održavaju konferencije Fonda braće Rokfeler, sa probranim zvanicama. Rokfelerovi su bili spremni da 1946. godine ustupe deo imanja za sedište Ujedinjenih nacija, ali pošto se smatralo da je suviše udaljeno od Menhetna, porodica je kupila zemljište uz Ist River i kasnije ga ustupila za izgradnju zdanja UN.
Detalji poput ovog čuvaju se na imanju u Arhivskom centru Rokfeler – podzemnom, trospratnom, impresivno opremljenom skloništu u kojem je pohranjeno, kako se procenjuje, najmanje 70 miliona stranica dokumenata i porodičnih predmeta. Deo arhive, o kojoj brine deset ljudi, dostupan je javnosti, ali ne i onaj iz poslednjih pola veka.
Porodična okupljanja na Kajkatu svakog juna i decembra više su od rituala. Gotovo vek i po dug porodični uspon, Rokfelerovi duguju koliko najvećem ikad stečenom privatnom bogatstvu najimućnijeg pretka, Džona Rokfelera starijeg (1839-1937) u naftaškim poslovima Kompanije „Standard ojl“, toliko i potonjem jedinstvu familije, uključujući finansijsko, vezanom za banku Čajs Menhetn, danas pod imenom Džej-Pi Morgan Čejs.
Problematičnom Vilijamu Everiju Rokfeleru, poreklom iz Nemačke, nije se smešila svetla budućnost u Americi. Poslovno i porodično nestabilan, imao je čudnu naviku da „često vara svoju decu da bi im izoštrio um“. Nikad nije utvrđeno koliko je ta tehnika „palila“, tek njegovom sinu Džonu, disciplinovanom verniku i veštom biznismenu, pošlo je za rukom da postane najveći bogataš svih vremena, i „otac“ imperije Rokfelerovih.
S bratom Vilijemom i još dva partnera, u Klivlendu, Ohajo, izgradio je najveću ikad postojeću naftnu imperiju „Standard ojl“, koja je najzad pokrivala 85 procenata svetske produkcije. Na vrhuncu uspeha Rokfelerovima su, međutim, pristigle optužbe za „beskrupuloznost, surovost i grabljivost“, koje su rezultirale sudskom presudom kojom je „Standard ojl“ zbog nelegalnog monopolskog ponašanja razbijen na 34 kompanije iz kojih su izrasli naftni giganti danas poznati kao BP, „Ekson“, „Ševron“…
Izuzetno bogat i dugovečan, Džon Rokfeler, pošto je reformisao naftnu industriju, proveo je 40 godina kao penzioner, kada je stvorio fondove sa ključnim uticajem na medicinu, obrazovanje, naučna
Komentari