Posle dvogodišnjeg rata u Čečeniji (1994-96) ruska armija ponovo ratuje na teritoriji ove republike Ruske Federacije. Eskalacija sukoba koja je dovela do objave rata započeta je terorističkim napadima u Dagestanu i serijom podmetnutih bombi po Rusiji.
„Pobeda“ Rusa u dvogodišnjem ratu protiv muslimanskih terorista koja se završila u povlačenju iz Čečenije rezultirala je eskalacijom nasilja i terorizma koje je dovelo do ponovnog angažovanja armije i to u sve većem obimu. Rusi su opet na ulasku u Grozni.
Raščišćavanje računa sa terorističkim bandama Rusi sprovode sopstvenom tehnikom koja je u većini segmenata najefikasnija i najmodernija u svetu, čak i u odnosu na američku tehnologiju.
Pored standardne opreme vojnika koja se bitno ne razlikuje od opreme vojnika Zapadne alijanse, u pešadijskim jedinicama nalazi se bacač bombi AGS-17 „plamja“ (30 mm) efikasnog dometa do 1,700 metara, čije dejstvo po živoj sili ima fascinantan efekat.
Od oklopnih borbenih vozila pešadije na prostoru Čečenije (kao u BiH i Kosovu) nalazi se oklopni transporter BTR-80 i BMP-3, najsavremeniji iz familije vozila BMP (1 i 2) koja su još u velikoj meri zastupljena u naoružanju ruske vojske. Ova dva vozila predstavljaju elitu u svojim kategorijama. BTR-80, jedan od najbržih oklopnih točkaša čija je brzina na putu i do 90 km/č, uveden je u operativnu upotrebu 1984. godine. Zahvaljujući iskustvima stečenim u Avganistanu konstruisan je da može da obezbedi zaštitu posadi (3+7 vojnika) od streljačkog naoružanja, parčadi mina i ručnih granata, odnosno od oružja koje se nalazi u arsenalu terorističkih jedinica.
Naoružanje koje poseduje je promenljivo u zavisnosti u kojim se jedinicama nalazi, dok standard čine: mitraljez (14,5 mm) spregnut (koordinirano gađanje i jednom smeru) mitraljezom PKT (7,62 mm). Zbog dobrih karakteristika na osnovi (šasiji) BTR je nadgrađen minobacač (120 mm) efikasnog dometa 8,7 kilometara. Može se kretati po vodi. Pored standardnog naoružanja može da poseduje i lansere raketa zemlja – vazduh „strela-3″ ili „igla“, kao i ručni raketni bacač RPG-7.
BMP treće generacije pojavio se 1990. sa znatno poboljšanim karakteristikama, veličinom i težinom (teži oko 6 tona), kapaciteta 2+5 vojnika koji iz vozila mogu dejstvovati, a oklop obezbeđuje zaštitu od projektila 35 mm. Poseduje top 100 mm sa spregnutim topom od 30 mm, mitraljez na kupoli, PKT (7,62 mm), kao još dva na prednjem delu vozila sa ukupnom količinom municije od 6.000 metaka. Iz topovskih cevi mogu lansirati dve vrste raketa – za dejstvo po borbenim oklopnim vozilima i dejstvo po helikopterima (8 raketa).
Specifičnost dejstava na teritoriji Čečenije i Dagestana iziskuje i upotrebu moćnih artiljerijskih oruđa kao što su samohodna haubica 152 mm 2S19, višecevni lanser raketa (SVLR) 122 mm „grad“ i SVLR 300 mm „smerč“.
Oklopni transporter BTR-80
Samohodna haubica 2S19 (1989) ima jedno od najmodernijih rešenja u svetu. I pored mase od 52 tone, savlađuje vodene prepreke ronjenjem, dok je brzina kretanja po putu 60km/č. Domet oruđa je 24,7 kilometara klasičnim projektilom, dok je sa laserski navođenim tipa „krasnopolj“, 18 km. Tokom ispitivanja ove municije za 30 sekundi na daljini od 15 km pogođena su tri cilja jednim laserskim pokazivanjem. Ovaj projektil koriste i druge vrste artiljerijskih oruđa kalibra 152 mm.
SVLR 122 mm „grad“ je veteran višecevnih bacača raketa. Uveden je u naoružanje pre 26 godina, ali svojim revolucionarnim rešenjima održao se do danas i može se naći u arsenalima mnogih zemalja sveta (50), kao i u terorističkim organizacijama (Hezbolah). Lanser sa 40 cevi ugrađen na šasiju vozila „Ural 375″ velike pokretljivosti i prohodnosti omogućava ispaljivanje raketa za svega 20 sekundi. Domet je 35 km raketom koja ima klasično punjenje (TNT), dok druge vrste imaju manji domet u zavisnosti od bojeve glave.
Lanser raketa 300 mm „smerč“ zaslužuje mnogo više prostora. Napomenućemo samo neke osnovne podatke koji ga izdvajaju od sličnih sistema u svetu, a samim tim svrstavaju na prvo mesto prema karakteristikama. Prvi put je predstavljen javnosti 1990. godine u Maleziji na izložbi naoružanja gde je demonstracijom dejstva stekao ogromnu reputaciju. Domet raketa koje mogu biti sa kasetnom i razornom bojevom glavom je 70 km, sa velikom tačnošću pogađanja cilja. Vreme potrebno za primenu lansera za dejstvo je manje od tri minuta, dok plotun od 12 cevi ispali za svega 38 sekundi. Težina vozila je 44 tone i opslužuje ga samo četvoročlana posada.
Ruski tenkovi predstavljaju poslednju reč tehnike. Tradicija duga više od 60 godina danas je nastavljena tenkovima T-80U i T-90.
Rusi su počeli sa ugradnjom reaktivnog oklopa (kutije sa eksplozivom koje se stavljaju na osnovni oklop) radi poboljšanja zaštite tenka. Tokom rata u Čečeniji 1994-96. godine T-80 su pogađani iz ručnih raketnih bacača RPG-7 u zadnji deo kupole i tenka. Efekti tih pogodaka su bili zaprepašćujući, municija koja je eksplodirala odbacivala je kupolu i do stotinu metara. Pored reaktivnog oklopa Rusi ugrađuju i sisteme aktivne zaštite tipa „ŠTORA“ i „ARENA“ koji čuvaju tenk od napada raketa bez obzira na sistem vođenja i od nevođenih raketnih projektila ispaljenih iz ručnih bacača. Vreme reagovanja je manje od 0,1 sekunde. Naoružanje tenka T-80U sastoji se od topa 125 mm (najveći kalibar topa na tenku u svetu) koji se može koristiti za ispaljivanje laserski vođenih raketa (protiv helikoptera) dometa 5.000 metara. Poseduje spregnuti mitraljez PKT 7,62 mm, kao i PAM 12,7 mm, osam bacača dimnih kutija i niz dodatnih uređaja za zaštitu i prikrivanje. Težina od 46 tona ne utiče na brzinu od 70 km/č. Elektronika omogućuje dejstvo u svim vremenskim uslovima, danju u noću.
Komentari