U godini kada se zaokružuje decenija američkog vojevanja u Avganistanu i broji osam godina od rata u Iraku, u SAD je podvučena crta na žrtve i troškove. Ratovi u kojima je poginulo najmanje četvrt miliona ljudi koštali su Amerikance blizu četiri biliona dolara.
Više od 20 ekonomista, antropologa, pravnika, humanitaraca, politikologa došlo je do ovih zaključaka u, do sada najdetaljnijoj, studiji o troškovima ratovanja objavljenoj pod okriljem Instituta Votson za međunarodne studije američkog univerziteta Braun. Ukoliko se ratovi nastave, a izvesno je da hoće bar za još koju godinu, SAD će morati da odreše kesu za bar još 450 milijardi dolara, procenjuju eksperti.
Posebnu vrednost ove studije, međutim, čini prikaz mnogih skrivenih troškova, posebno kamata na ratna dugovanja, kao i beneficija za veterane. Prvi put je postalo jasno da su američka ratovanja gotovo u potpunosti finansirana od pozajmica, pa veliku stavku u troškovima bojišta čine zapravo – kamate.
Do sada je samo za njih izdvojeno 185 milijardi dolara. Ratne kamate, proizilazi iz studije, plaćaće se duže nego što će američki vojnici ratovati u Avganistanu i Iraku. Do 2020. godine na kamate za američke ratove SAD će platiti još bilion dolara.
Druga skrivena stavka odnosi se na obaveze države ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim ratnim veteranima. Socijalna davanja njima i njihovim porodicama procenjuju se na 600 do 900 milijardi dolara.
Neprocenjiva cena američkih ratovanja jesu ljudske žrtve, raseljeni, izbegli, razaranja. Prema najkonzervativnijim procenama, u dva rata život je do sada izgubilo 224.475 ljudi, od čega su većina civili. Broj izbeglica među Iračanima, Avganistancima i Pakistancima procenjen je na čak 7,8 miliona.
Od 31.741 poginulog vojnika, petinu, 6100, čine američke trupe. Još 2.300 je onih koji su u rat išli po ugovoru sa SAD. Posle Amerikanaca, najviše je poginulih pakistanskih vojnika, oko tri hiljade, dok su ostali saveznici izgubili 1.200 ljudi.
Uprkos detaljnim istraživanjima, stručnjaci koji su radili na projektu svesni su ne samo da cena rata prevazilazi logiku brojki, već da će troškovi da nastave da se množe i kada oružje zaćuti. Ovaj istraživački projekat podstaknut je oproštajnim govorom nekadašnjeg američkog predsednika Ajzenhauera iz 1961. godine, u kome je upozorio na „neovlašćeni uticaj“ vojnoindustrijskog kompleksa i apelovao na „savesno građanstvo“ kao na jedinu snagu sposobnu da uspostavi ravnotežu između često suprotnih zahteva za bezbednost i slobodu:
- Računica ovog projekta je značajna jer pruža informacije od vitalnog značaja za odlučivanje od strane javnosti o pitanjima spoljne politike. Spoznaja aktuelnih troškova je od suštinskog značaja za javnost, Kongres i predsednika pri odlučivanju o smanjenju trupa u Avganistanu, kao i o drugim oblastima, uključujući deficit, bezbednost, investicije i rekonstrukciju – zaključuje Ketrin Luc, jedan od rukovodilaca projekta univerziteta Braun.
Komentari