Dejvid Levi najavljuje da će ljudi zavoleti veštačke skalamerije nalik sebi, čak i voditi ljubav s njima. Zar se starogrčki vajar Pigmalion nije zaljubio u vlastitim rukama izvajani kip od slonovače, nazvan Galateja, moleći boginju Veneru da mu udahne život?
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Kako li će naši čukun-čukun unuci (i još dalji potomci) opisivati silicijumsko-silikonske izabranice nalik ljudima, sa izdašnim oblinama, umilnim glasovima, obiljem osećaja i nepresušnim umećem u vođenju ljubavi? (Isto pitanje, s razumljivim razlikama, važi i za suprotni pol.)
U bliskoj budućnosti nestaće sva ljubavna i seksualna iskušenja. Zaboravite slomljeno srce, više nećete ići unaokolo i tražiti savršenu izabranicu(ka). Dovoljno je da prema vlastitim željama programirate robota.
Odgovor na golicavo pitanje, možda, nećemo dugo čekati. Najduže jedno stoleće (ko doživi!), a 2050. u američkoj državi Masačusets usvojiće prvi zakon koji će dozvoliti da s robotom (jednog ili drugog pola) stanete pred matičara i zakunete se na vernost do kraja života!
Zašto je dr Dejvid Levi, koji na Univerzitetu Mastriht (Holandija) izučava veštačku inteligenciju, nagovestio da će se, baš, u tom kutku zemaljskog šara zakonodavci prvi osmeliti na takav korak? Zato što su tamošnji zakonodavci najslobodoumniji, pre ostalih su odobrili homoseksualna venčanja, a tamo je istraživačka kolevka veštačke inteligencije (Marvin Miski i drugi iz Masačusetskog instituta za tehnologiju).
Toliko će sličiti ljudima – u izgledu, ulogama, ponašanju i osobenosti – da će se ljudi sasvim prirodno zaljubljivati, imati seksualne odnose, čak se venčavati sa ovim skalamerijama.
Mlađani Holanđanin je skoro odbranio doktorsku tezu posvećenu ljudsko-robotskim vezama, ne propustivši da se upusti i u predviđanje zasnivanja bračnih zajednica.
Programirana ljubav
I odmah se mi, današnji ljudi, suočavamo s nesvakidašnjom i neugodnom činjenicom: Kako će zvučati kada neko izjavi da je imao seksualni odnos s čovekolikom skalamerijom? Dejvid Levi je sasvim spokojan: „Očekujem da će mnogi uskočiti u otvoreni vagon!”
Ne žurite sa osudama, još su stari Grci zamišljali tanane osećaje između čoveka i umetničkih ili mehaničkih tvorevina. Setite se samo vajara Pigmaliona koji se zaljubio u vlastitim rukama izvajani kip od slonovače, nazvan Galatea, moleći boginju Veneru da joj udahne život! Slični pogledi pretrajali su do naših dana, i to ne samo u naučno-fantastičnim skaskama. Naučnici su uočili da je visokoškolce pre četiri decenije neobično privlačio računarski program „elajza” (ELIZA), osmišljen da propituje i oponaša psihoterapeuta.
Svakodnevno nas obasipaju vestima da čovekoliki robot igra, skakuće, pentra se uz stepenice, presreće ljude da se rukuje i da ne nabrajamo; za razliku od najranijih preteča, nimalo likom i oblikom nalik, koji su danonoćno pokraj pokretnih traka fabrika automobila dodavali ili zavrtali pokoji šaraf. Dejvid Levi u svojem naučnom delu „Prisni odnosi s veštačkim saputnicima” pretpostavlja da će svojim budućim izgledom, ponašanjem, čak i ličnim odlikama toliko sličiti ljudima da će se ovi zaljubljivati, voditi ljubav, pa i stupati u brak s robotima. „Možda zvuči pomalo čudnovato, ali nije tako”, objašnjava holandski naučnik, „ljubav i seks s robotima su neizbežni”.
Psiholozi su ustanovili tuce razloga zašto se razumni dvonošci zaljubljuju jedni u druge, a dotični istraživač je uveren da se gotovo svi mogu primeniti i na robote. Muškarac će se zaljubiti u ženu zato što imaju slične sklonosti i razmišljanja, intelektualne sposobnosti, a sve to je moguće programirati.
Prof. dr Henrik Kristensen, osnivač Evropske robotske istraživačke mreže, lane je najavio da će naš rod kroz pet godina odlaziti u ljubavnu postelju s veštačkim spodobama. Pojedine kompanije već prodaju primamljive lutke koje služe toj svrsi, predstoji da se doda malo elektronskih sastojaka, prirodnije podrhtavanje i nekoliko glasovnih odgovora.
Odušak za osuđenike
Mada je ovo prilično prosto, ovladano je osnovnim tehnološkim umećem za poboljšanje. S naprednijim programima (softver) društvene spone ljudi i robota postaće prisnije, do bračnog zaklinjanja ostaje samo korak. Pre jednog veka u SAD bilo je protivzakonito da dvoje zaljubljenih različite boje kože (rase) pred sveštenikom razmene burme i zakunu se na vernost, prohujalo je pola od tog vremena i ova zakonska odredba je promenjena. U pojedinim državama su zabranjeni brakovi istog pola, na kraju ćemo doživeti da je slobodna volja (i izbor) svakog ljudskog stvora da izabere s kim će da živi.
Za Dejvida Levija nije zagonetka da li će vam dozvoliti da s robotom stanete pred matičara, već kada će se to prvi put desiti.
Robotičar dr Ronald Arkin iz Džordžijskog instituta za tehnologiju ne veruje da će to ma gde biti moguće 2050, ali ne znači da pojedini – uprkos zakonskoj zabrani – neće pokušati da sprovedu svoj naum. „Ljudi su veoma čudna stvorenja”, naglašava on. „Ako me pitate da li će svaki čovek poželeti da se venča s robotom, moj odgovor je – verovatno neće. Hoće li neke manje grupe? Već sada pojedinci to žele da sprovedu sa igračkama za seksualnu zabavu.”
Glavni dobitak od braka čovek-robot biće, po svemu sudeći, da učini srećnim neoženjene (neudate), naročito veoma stidljive, izrazito ružne, neugodne naravi ili s ma kojim duševnim tegobama. Pojedinci koji su odustali od same pomisli da uspostave vezu s nekim, iako ih je malo; prilika da stanu pred oltar s robotom neće se skoro ukazati.
Odjednom se zateknete pred prepunom vrećom svakojakih nedoumica, od kojih su moralne – najškakljivije. Roboti će poslužiti, nema sumnje, kao odušak nagomilanom nagonu osuđenika na višegodišnje osamljivanje; zlostavljači dece (pedofili) naći će odmenu u robotima-mališanima, a to bi znatno smanjilo (ili povećalo?) broj ovakvih zlodela. Možda će opasti stopa prodavanja tela za novac (prostitucija)?
Dosta je mračnih nagađanja, predočimo jedno veselo. Dejvid Levi zamišlja da bi ove veštačke skalamerije mogle nekome, čak, da učvrste bračnu vezu. Umesto da voljena kaže „Dragi, noćas me boli glava”, može vam umilno da otcvrkuće „Dragi, noćas me boli glava, zašto ne uzmeš robota?”
Izvesno je da su odavno roboti ušli u naš svakodnevni život, da ćemo ih usavršavati i – ko zna? – s njima plesti raznovrsne društvene mreže, verovatno i najprisnije. Odgovori se još ne naziru, buduća proučavanja osvetliće bolje naučna predskazanja koja će se mnogima danas učiniti besmislenim i beskorisnim.
Stanko Stojiljković
Komentari