Nikad nećemo saznati da li su mere koje smo preduzeli u Meksiku bile preterane. Ali znamo da je ovo do sada najveće i jedinstveno iskustvo u sprečavanju širenja zaraze. Tražili smo da više od sto miliona ljudi ne izlazi iz svojih kuća. Istorija epidemija i sprovedenih mera dopisuje se nakon mnogo godina. Još uvek ispisujemo šta se dogodilo 1918. Ne kažem da ćemo da kasnimo još devedeset godina, ali mislim da je još rano da se oceni da li smo ovoga puta dobro postupili.
Adolfo Martines Palomo, predsednik Naučnog saveta Meksika, putujući po svetskim prestonicama, objašnjava poteze meksičke vlade u vezi sa epidemijom koja je u jednom trenutku izazvala globalnu zastrašenost. Molekularni biolog po struci, Palomo je na mesto naučnog savetnika vlade i predsednika Felipea Kalderona stupio tek pre tri godine.
Valja razlikovati virusnu od informativne epidemije, brani se pred američkim novinarima koji se sada pitaju da li je alarm bio previše jak. Ipak, predsednik Kalderon je u jednom trenutku pozvao građane Meksika da ne izlaze iz svojih kuća „do daljnjeg”.
Takođe ocenjuje da u informativnoj epidemiji nije dovoljno mesta dato nauci, a da su iznošene preterane prognoze laika. U Meksiku bolest je podstakla „zdravu samokritiku”.
Meksički naučnik tvrdi da se još ne može pouzdano reći odakle je došao ovaj virus, ali „izgleda da su već prethodno uočeni slučajevi na nekim od onih ogromnih megafarmi svinja u SAD”.
Od prošlog ponedeljka deca u Meksiku vratila su se u škole. Zar se ne strahuje od novog talasa?
Još nas nije zahvatio trijumfalizam, nismo proglasili pobedu, ali smo preduzeli sve mere da suzbijemo epidemiju. I ja sam zabrinut jer imam tri unuka u školskom uzrastu, kaže Palomo.
On dodaje da je rano da se ceo svet pozove da slobodno putuje u Meksiko. Savetuje trudnicama ili obolelima od hroničnih bolesti da sačekaju pre nego što odluče da se upute u zemlju sombrera. Ali ostali mogu da letuju u Meksiku, bez straha.
Paloma takođe tvrdi da je upozorenje o opasnom virusu izašlo iz meksičkog instituta dve nedelje pre nego što su laboratorije iz SAD shvatile o čemu se radi. To ne znači da je zdravstvo u Meksiku položilo ispit. Jer veliki broj smrtnih slučajeva ukazuje da obolelima nije uvek na vreme ukazivana lekarska pomoć.
Epidemija gripa u Meksiku naterala je mnoge Amerikance na razmišljanje o povezanosti između dve zemlje. Nekada je važilo pravilo da kad Amerika kine, Meksiko oboli od prehlade. Sada bi se moglo reći i suprotno, Meksiko je tek kašljucnuo a virus se raspršio, ne samo po graničnim državama već i po celim SAD. Uz ovu konstataciju „Njujork tajmsa” dodaje se i mišljenje sadašnjeg profesora latinoameričkih studija na Univerzitetu Njujork Horhea Kastanjede. Nekadašnji ministar spoljnih poslova ukazuje da je zajednički život dva naroda činjenica koja više nije pitanje izbora u Vašingtonu ili Sijudad Meksiku. To je naša sudbina, bez obzira na to odakle je epidemija potekla.
Zemlje na južnoj polulopti američkog kontinenta, međutim, tek strahuju od epidemije širih razmera, jer tamo sezona gripa počinje zajedno sa jesenjim danima.
Z. Šuvaković
[objavljeno: 20/05/2009]
Komentari