Jedni vide tunel ili bleštavo svetlo. Drugi lebde iznad svoje bolničke postelje, gledajući s plafona na lekare i sestre kako ih operišu. Američki i engleski lekari su odlučili da naprave prvo veliko istraživanje i da na uzroku od 1.500 pacijenata u naredne tri godine definitivno otkriju da li je fenomen takozvanog vantelesnog iskustva (bliskog susreta sa smrću) stvaran ili se to naš mozak samo poigrava s nama.
- Ukoliko možete da dokažete da svest postoji i nakon što se mozak isključi, to znači da je svest možda sasvim zaseban entitet. Teško da ćemo imati mnogo takvih slučajeva, ali ne smemo propustiti priliku da proverimo – kaže dr Sem Parnija, vođa istraživanja na Univerzitetu u Sautemptonu. Prvi test biće slike koje će lekari postaviti visoko na police u operacionim salama i sobama, tako da samo s visine mogu da se vide.
- Ako niko ne bude video naše slike, to će značiti da takva iskustva predstavljaju iluziju ili lažno sećanje. To je tajna koja će sada biti naučno proverena – dodaje dr Parnija.
Oko 10 do 20 odsto ljudi kojima je srce stalo posle infarkta, ali su ih lekari povratili u život, doživljavaju nekakvo vantelesno iskustvo. To su najčešće sećanja, određene misli i ponekad detaljno zapamćeni događaji koji su se dešavali u trenucima „bliskog susreta sa smrću“.
U okviru ovog istraživanja naučnici će ispitati osobe koje prežive infarkt u 25 bolnica u SAD i Velikoj Britaniji. To će biti ljudi kojima je stalo srce ili moždana aktivnost. Lekari će koristiti svu raspoloživu tehniku da bi u proučili mozak i svest u trenucima prestanka rada srca. Istovremeno, proveriće verodostojnost tvrdnji o vantelesnom iskustvu i izjave pacijenata da su „videli“ i „čuli“ određene stvari dok su bili bez svesti.
U eksperiment će se uključiti Adenbrukova bolnica u Kembridžu, Univerzitetska klinika u Birmingemu i Moriston u Svonsiju, kao i devet bolnica u SAD.
- Suprotno uvreženom mišljenju, smrt nije samo jedan određeni trenutak. To je proces koji počinje kad srce prestane da kuca, pluća prestaju da rade i mozak da funkcioniše. Zatim sledi vremenski period koji može da traje od nekoliko sekundi do jednog sata pa i duže, kada lekari pokušavaju da ponovo uspostave srčani ritam. Ono što ljudi doživljavaju u tom periodu može nam pomoći da shvatimo kroz šta čovek prolazi u procesu umiranja. Mnogi ljudi koji su imali vantelesno iskustvo veruju da su zavirili u život posle smrti. Neki kažu da su čuli glasove koji im govore da se vrate u svet živih, dok drugi pričaju da su se osećali neverovatno spokojno i srećno – kaže dr Parnija.
Međutim, naučnici tvrde da odgovor za vantelesno iskustvo treba tražiti u nauci. Istraživači su pokazali da stimulacijom određenih delova mozga, recimo tzv. angularnog girusa koji stapa vid sa čulnim telesnim doživljajima, pacijent dobija kompletno vantelesno iskustvo.
Naučno objašnjenje: jedno telo, iako mozak kaže da su dva
Eksperiment koji je nedavno izveo dr Olaf Blanke iz Politehničke škole u Lozani, u Ženevi dao je naučno objašnjenje iskustva koje se najčešće pripisuje paranormalnim pojavama. Stimulacijom dela mozga poznatog kao angularni girus sa dve suprotne strane, dobijaju se različiti rezultati:
PRISUSTVO IZA PACIJENTA
Stimulacijom angularnog girusa s leve strane, pacijent ima osećaj da mu se iza leđa nalazi neka osoba.
Tu osobu pacijent doživljava kao svog dvojnika.
VANTELESNO ISKUSTVO
Stimulacija angularnog girusa s desne strane uslovljava vantelesno iskustvo, a pacijent ima utisak da lebdi kod tavanice i posmatra sebe odozgo.
Kad nastupa smrt
Ukoliko čovek prestane da diše, može proći i nekoliko minuta pre nego što mu se ne uspori i ne zaustavi srce. Ali ako mu prvo stane srce, disanje se zaustavlja za samo nekoliko sekundi. To je trenutak kliničke smrti. Svest se obično gubi za nekoliko sekundi posle kliničke smrti, ali mozak može da izdrži bez oštećenja oko četiri minuta. Naučnici kažu da u tom periodu besvesnog stanja dolazi do takozvanog bestelesnog iskustva. Posle četiri minuta, odsustvo kiseonika izaziva oštećenja u mozgu. Kad prestane da funkcioniše kičmena moždina – deo mozga odgovoran za automatske radnje kao što su disanje i srčani ritam – pacijent više nema šansi da se oporavi i zakonski se smatra mrtvim.
(ocena +5, 1 glas(a))
Komentari