Kockičicin iBlob

Nijednom od ruskih oligarha nisu pare od baba ostale, ni prebijena crkavica. Šta im je, osim toga, još zajedničko?

Nijedan od njih nije izmislio nešto novo;
Nijedan od njih nije unapredio nešto postojeće;
Svi su postali većinski vlasnici velikih kompanija, do tada državnih preduzeća, za vreme vladavine Borisa Jeljcina;
Privatizacija tih kompanija je obavljana na osnovu posebnih dekreta koje je izdavao isključivo Jeljcin;
Svi su bili direktni bliski saradnici Jeljcina ili najbliži saradnici njegovih direktnih bliskih saradnika;
Svi su postali milijarderi prilikom privatizacije Rusije;
Svi su postali milijarderi neposredno pre ili neposredno posle drugog izbora Jeljcina za predsednika Rusije;
Svi su se obogatili postavši vlasnici ili suvlasnici mineralnih sirovina: nafte, gasa ili metala.

Evo kako je tekao završni deo procesa privatizacije nekoliko najvećih preduzeća u Rusiji. Sve se dešavalo krajem 1995. godine.

JUKOS (nafta): Prodavalo se 45 odsto akcija, minimalna cena 150 miliona dolara. Osmog decembra konzorcijum – Inkom banka, Alfa banka i Ruska banka – u ime svog klijenta ponudio je na tenderu 350 miliona dolara. Zadužena da vodi tender bila je banka Menatep koja je kao ovlašćeni ekskluzivni administrator tendera odbila tu ponudu jer deo uloga za učestvovanje na tenderu nije bio u gotovini. Menatep banka je u ime svog klijenta ponudila 159 miliona dolara i on je proglašen za pobednika. Većinski vlasnik Menatep banke i vlasnik kompanije koja je pobedila na tenderu bio je Mihail Hodorkovski (tada je imao 31 godinu). On je kasnije na sličan način kupio dodatnih 33 odsto za koje je platio 150 miliona dolara. Hodorkovski je od 1990. do 1993. bio savetnik premijera za ekonomiju, a posle pomoćnik ministra za naftu i energiju. Hodorkovski je 2005. osuđen na osam godina robije zbog malverzacija i utaje poreza.

NORILSK (metali): Prodavalo se 38 odsto akcija, ali one imaju 51 odsto glasačkih prava, minimalna cena 170 miliona dolara.

Novembra 17. kompanija Kont sa svojim garantom, Ruskom kreditnom bankom, nudi 355 miliona dolara. Oneksim banka, kao administrator tendera, odbila je tu ponudu, jer joj garancija nije bila po meri. Klijent Oneksim banke koji je ponudio 170,1 miliona dolara proglašen je za pobednika. Glavni vlasnik Oneksim banke i vlasnik kompanije koja je pobedila na tenderu je Vladimir Potanin (tada je imao 34 godine). On je tvorac ideje da privatne ruske banke pozajme državi dve milijarde dolara putem prodaje akcija. Rudno polje Norilska sadrži: 35 odsto svetskih rezervi nikla, 10 odsto svetskih rezervi bakra, 14 odsto svetskih rezervi kobalta, 55 odsto svetskih rezervi paladijuma, 20 odsto svetskih rezervi platine, plus mnoštvo pratećih metala.

SIBNEFT (nafta): Prodavalo se 51 odsto akcija, minimalna cena 100 miliona dolara.

Roman Abramovič je došao na ideju da se iz državnih naftnih preduzeća po njegovom izboru izdvoje četiri i da se od njih formira nova kompanija (SIBNEFT) koja bi se privatizovala.

Decembra 28. Inkom banka je, u ime klijenta, predala potrebnu dokumentaciju i ponudila 175 miliona dolara, ali klijent je istovremeno povukao ponudu. Ostala je samo ponuda Naftne finansijske kompanije od 100,3 miliona dolara. Nevolja je što je bilo potrebno imati najmanje dve ponude da bi tender bio legalan. Svima je pao kamen sa srca kad se ispostavilo da postoji još jedna ponuda, kompanije Tonus. Za ponudu Tonusa i Naftne finansijske kompanije garantuje banka Menatep. Ponuda je 100,1 miliona dolara. Vlasnik pobedničke kompanije je Roman Abramovič (tada 29 godina star). Kućni prijatelj Jeljcinovih i ortak, u drugim poslovima, sa mužem Jeljcinove ćerke Tanje.

Istraživanja pokazuju da su sve privatizacije velikih preduzeća u Rusiji obavljane na opisane načine i po tada važećim zakonima.

Žarko T. Nikić
[objavljeno: 16/04/2008]