Раст вредности извоза од чак 42,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, лепши је део извештаја званичне статистике о билансу спољнотрговинске размене српске привреде у првом полугођу. Стопа раста извоза је знатно надмашила повећање увоза стране робе од 37,7 процената, али довољно да, по свему судећи, овогодишњи дефицит знатно надмаши онај рекордни из 2004. године од око 7,4 милијарде долара. Према неким проценама, овогодишњи минус српске привреде у робној размени са светом може да достигне чак осам милијарди евра.
Пословно обазриви економски аналитичари већ дуже указују на ову неравнотежу у нашим економским односима са светом, упозоравајући на могуће непријатне последице које она може да донесе.
Магистар Горан Николић, сарадник Центра за научноистраживачки рад и економске анализе Привредне коморе Србије, међутим, сматра да у нашем трговању са светом у овој години ипак преовлађују позитивне тенденције.
– У структури извоза дошло је до значајних квалитативних промена – истиче Николић. – Поред тога нарочито је значајно што је дошло до повећања удела у извозу других индустријских грана, осим оних које дају већину извоза. Реч је о саобраћају и производњи саобраћајних средстава и електричних машина, које чине осмину извоза, а које су у првом полугођу имале раст већи од 70 одсто. Следе производи од дрвета и дуван, чији извоз такође снажно расте.
Значај тих промена је што се квалитет извоза побољшава кроз повећање удела капиталних добара, односно средстава за рад, а смањује се удео сировина. Поред тога, све је израженија пожељна промена на страни увоза, јер се повећава увоз опреме.
Ипак, у укупном извозу српске привреде у првом полугођу вредном 3,97 милиона долара и даље преовлађују гвожђе и челик (577 милиона долара), обојени метали (332 милиона долара), одећа (200 милиона долара), разни производи од метала (188 милиона долара), затим поврће и воће (176 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,1 одсто укупног извоза у првом полугођу.
Наш саговорник примећује да је одржана главнина извоза у четири основне индустријске гране – основним металима чији се удео у укупном извозу благо повећава, док удео хемије, гуме и пластике, као и прехрамбене индустрије благо опада.
Николић процењује да ће се у другој половини године, због утицаја сезоне, благо успорити раст и увоза и извоза.
– Повољну околност за Србију представља и чињеница да на светском тржишту стагнирају цене робе коју она највише увози – напомиње Николић. – Наиме, брже расту цене онога што се извози од онога што се увози и то је за односе размене добро. Једино што извозницима не иде наруку јесте то што је у првих седам месеци ове године реални курс динара према евру депресирао за три одсто.
У структури увоза, чија је шестомесечна вредност достигла 8,11 милијарди долара, по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију – 61,8 одсто (око пет милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 21,3 процента (1,73 милијарде долара) и опрема 16,9 одсто, односно 1,381 милијарду долара.
Према подацима Републичког завода за статистику, покривеност увоза извозом у првих шест месеци износила је 48,7 одсто и већа је него прошле године, када је износила 47 одсто.
Извоз из Србије вредео је 3,9 милијарди долара, док је увоз био 8,1 милијарду долара, чиме је спољнотрговински дефицит достигао 4,2 милијарде долара, што је за 33,4 одсто више него у истом периоду прошле године.
На питање, да ли овогодишњи рекордни дефицит у робној размени са светом, по његовој процени и више од девет милијарди долара, прети да проузрокује и превелики дефицит платног биланса земље, Николић каже: „Могу да се кладим да укупан платни биланс неће бити у минусу, можда ће чак бити у плусу”.
Komentari