U regiji severozapadne Srbije, u Mačvi i Pocerini, arheolozi su uočili 48 lokaliteta iz kamenog doba (5000-2500 p.n.e). Reč je o malim naseobinama sa jednom do dve kuće, uzdignutim od močvarne ravnice i opasanim dubokim i širokim rovom, po čemu su prepoznatljivi pod nazivom “obrovci”. Ovo je obelodanjeno u ponedeljak u Narodnom muzeju u Šapcu, nosiocu projekta “Život u močvari” koji je podržalo Ministarstvo kulture.
- Postoji hipoteza da su “obrovci” zapravo naselja čiji su stanovnici bili adaptirani na život u močvari. Ravnica je ispresecana drenažnim kanalima, koji su imali zaštitnu ulogu. A “obrovci” su, nema sumnje, poslednja velika misterija srpske arheologije – rekao je rukovodilac projekta arheolog dr Boban Tripković iz Beograda.
Pretpostavku da su uzdignuća građena radi zaštite od poplava, potvrđuju i sećanja meštana mačvanskih sela. Jedna baka iz Klenja, istraživačima je još 70-ih godina ispričala da postoji uzdignuta parcela, na kojoj se za vreme najvećeg izlivanja Drine, pre 100 godina spasla sva stoka od davljenja.
- Mala blaga uzvišenja ili “glavice”, kako ih često u Mačvi nazivaju, opkopane su rovom, a centralni prostor nasut je zemljom. Mi smo u periodu od 7-8 dana registrovali još lokaliteta, koji bi se mogli podvesti pod isti tip naselja tako da ih sada već imamo preko 50. Ovo je početak važnog projekta – rekao je Cerović.
Prema rečima direktora muzeja, čak sedam “obrovaca” nalazi se u ataru sela Dublje u Mačvi. Ovo govori u prilog hipotezi da su naseobine nastajale ili bile korišćene i u ratne svrhe, naročito u borbama protiv Turaka, a poznat istorijski događaj je upravo Boj na Dublju.
- “Obrovci” su osobenost ovog prostora, više se nigde ne pojavljuju. Svaka zaštita i proglašenje kulturnog dobra podrazumeva da znamo šta u stvari štitimo. I mi ćemo morati da nađemo odgovore na ta pitanja – rekao je Stanković.
Komentari