Nemački profesor Edmund Lengfelder s minhenskog instituta za radiologiju izjavio je da će radnici koji su u nuklearki Fukušima sigurno umreti, a prema njegovim rečima, neki imaju još samo nekoliko sedmica života. Oni će se zaista žrtvovati. 50 odsto onih koji su kontaminirani u Fukušimi umreće za nekoliko sedmica, izjavio je Lengfeder, prenosi „Bild“.
***
Samo da napomenem, dok se ne javi neko kompetentniji, da laicki citalac iz vesti ne vidi jasno da su u pitanju dva problema hladjenja:
1) jezgro reaktora zahteva hladjenje zbog raspada veoma aktivnih proizvoda fisije, koji stvaraju toplotu i posle prestanka rada reaktora i fisije goriva kao glavnog izvora energije.
2) istroseno gorivo je i dalje toplotno aktivno i drzi se u bazenima za odlaganje koji zahtevaju hladjenje mnogo godina posle odlaganja gorivnih sipki. Ako hladjenje prestane, voda u bazenima moze da prokljuca i ispari i to dovodi do izbijanja radiaktivnih produkata raspada u okolinu i u vecem iznosu nego da se jezgro reaktora istopi. Mislim da je sada akcenat na dopunjavanju i hladjenju tih bazena jer oni predstavljaju najvecu opasnost za spasilacke ekipe.
Tacno je primetio jedan citalac-komentator, cini mi se da su vesti postale nekako praznije, kao da je pocela cenzura. I na kraju da apelujem da komentar ostavi neko strucan iz „Vince“, nemoguce da niko od njih ne prati B92.
milan-bgd
#1 by Mišima on mart 18th, 2011
Zovu ih savremeni samuraji: 180 hrabrih muškaraca koji su ostali u nuklearki, znajući da su se najverovatnije prijavili za samoubilačku misiju. S njima je praktično nemoguće stupiti u vezu, ali je jedan od njih poslao SMS ističući “da se ne plaši smrti i da mu je dužnost da pomogne”. Porodice kažu da se ponose njima, iako ih možda više neće videti. Ćerka jednoga od njih izjavila je za državnu televiziju: “Otac još uvek radi u nuklearki. On kaže da je prihvatio svoju sudbinu kao smrtnu kaznu.”
Supruga drugog dobrovoljca dobila je imejl: “Molim te, nastavi lepo da živiš, mene neće biti izvesno vreme.” Među njima je do ponedeljka bila i Mičiko Ocuku, jedina žena. Ona je na svom blogu poručila: “Osoblje kompanije odbilo je da beži i svi smo nastavili da radimo uprkos tome što su nam životi bili ugroženi. Molim vas, ne napadajte nas.” Tehničari, inače, rade u smenama od po 50 u potpunom mraku, odeveni su u skafandere s gas-maskom, imaju baterije ili lampe na kacigi, puzeći se provlače kroz lavirint cevi da bi pročitali merne instrumente ili podesili ventile.
#2 by Hotaru on mart 18th, 2011
Nakon razornoga potresa koji je pogodio tu zemlju mnoge je na zapadu iznenadila činjenica da iz Japana nisu stizale vijesti o krađama. Dapače, svijet su obišle slike ljudi koji na velikoj hladnoći mirno stoje u redu za vodu, hranu, odjeću, benzin… Američki mediji odmah su povukli paralelu s New Orleansem koji je 2005. nakon uragana Katrina doživio pljačku neviđenih razmjera.
Uvijek dođu ranije
Željko Ivanković upozorava kako i statistike pokazuju da je Japan zemlja s najmanje kriminala. Boraveći tamo nikada, kaže, na svoje oči nije vidio prometnu nesreću, niti je u novinama čitao da bi neki Japanac pretukao ženu.
#3 by Knutt on mart 21st, 2011
Njihova imena su tajna, njihova sudbina je neizvesna. Već danima nema novosti o ”50 iz Fukušime”, 50 radnika koji se navodno dobrovoljno bore protiv nuklearne katastrofe u elektrani Fukušima. Za svet, oni su heroji, ali istina je možda i sasvim drugačija.
Ugledni dopisnik ARD iz Azije Robert Hetkemper (61) izneo je u emisiji nemačke televizije WDR “Aktuelni čas” ozbiljnu optužbu da su radnici u elektranama, iz čijih redova su regrutovani i sadašnji heroji, često beskućnici, ali da među njima ima i puno stranih radnika, među kojima navodno čak i maloletnih, koje u elektranama godinama privremeno zapošljavaju, a onda, kada su već dugo tamo radili i napola su ozračeni, otpuštaju.
- U Japanu ih zovu „radnici za jednokratnu upotrebu“. Razgovarao sam sa jednim lekarom koji već dugo prati ovu situaciju i on tvrdi da je u pitanju eksploatacija beskućnika, ljudi koji inače ne mogu da nađu nikakav posao – tvrdi Hetkemper.
Kada je reč o sudbini “50 iz Fukušime” nuklearni fizičar iz postrojenja kod Karlsruea dr Horst Elgering, takođe u emisiji “Aktuelni čas”, zaključuje da “za te radnike nema puno nade. Prema onome što se može videti, nameće se zaključak da su im izgledi da prežive iz časa u čas sve manji”.