Lideri zemalja koje pripadaju grupi G20 započeli su rad u Seulu na svom petom samitu odkako je grupacija razvijenih i zemalja u razvoju počela da održava redovne sastanke. Skupovi su počeli da se održavaju posle izbijanja globalne finansijske krize u jesen 2008., kada su svetski lideri pokušali da koordinišu napore da se stabilizuje svetska ekonomija.
Dve godine posle prvog samita stvari nisu toliko sumorne, ali ima još mnogo problema koji moraju da se reše da bi svetska privreda nastavila kontinuirani razvoj, javlja dopisik BBC-ja Endru Voker:
„Velika tema koja dominira je činjenica da je oporavak od duboke recesije u koju je upala svetska ekonomija mestimičan. Neke zemlje napreduju bolje od drugih i postavlja se pitanje koliko je taj napredak održiv. U tom smislu vlada zabrinutost oko ekonomske neravnoteže. Pojedine zemlje više izvoze nego što uvoze – poput Kine i Nemačke, a kod drugih je – u prvom redu u Sjedinjenim Državama, situacija poptpuno obrnuta. I tu se pojavljuje problem vrednosti valuta. Kina je na udaru kritika da veštački održava nisku vrednost svoje valute kako bi svojim izvoznicima omogućila nepoštenu prednost.“
Kako prenose BBC-jevi dopisnici, bilo je očekivanja da će Kina na samitu biti naterana da se obaveže da će povećati vrednost svoje valute, ali diskusija bi mogla da krene u sasvim drugačijem pravcu.
Amerika se, naime, našla na udaru optužbi da i sama veštački slabi svoju valutu kako bi parirala Kini. Prema ocenama zvaničnika zemalja Grupe 20, poput Kine, Rusije i Nemačke, najočitiji primer pokušaja manipulacije je nedavna odluka o ubacivanju 600 milijardi dolara u ekonomiju.
Obama odbacuje optužbe
Američki predsednik Obama stao je u odbranu ovakve ekonomske politike, navodeći kako je njen cilj stimulisanje domaće ekonomije i krhkog oporavka.
Pitanje slabog dolara dominiraće Obaminim odvojenim sastancima sa najoštrijim kritičarima američke ekonomske politike – kineskim predsednikom Hu Đintaoom i nemačkim kancelarom Angelom Merkel.
Privredni rast važniji od vrednosti valuta
Neki učesnici samita, međutim, ukazuju da pitanje vrednosti valuta ne bi smelo da u senku baci važnije teme. Jedan od njih je Andžel Kurea, generalni sekretar Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju:
„Ekonomski rast i biznis – o tome treba voditi diskusiju. Saglasnost se mora postići oko tih pitanja i ona moraju da budu okvir rasprave. Valute su, uostalom, samo instrumenti. Treba po svaku cenu izbeći bilo kakve oblike protekcionizma, bilo u trgovini, investicijama ili valutnoj politici. Ali ponavljam da su to samo instrumenti. Cilj mora da bude jačanje ekonomije, jer, srednjoročno gledano, njen rast je slab, imamo visoku nezaposlenost, deficite i brzu akumulaciju dugova.“
Brazilski predsednik Lula de Silva upozorio je da svetskloj ekonomiji preti bankrot ukoliko bogate države ne povećaju potrošnju. On je apelovao na učesnike samita da ne dozvole ulazak u začarani krug unilateralnih poteza. Prema oceni posmatrača, najviše što se od samita može očekivati je opšti sporazum o širokoj ekonomskoj saradnji.
Suprotna mišljenja o uzrocima krize
Neki imaju sasvim drugačija gledišta o korenima problema, poput Džima Onila, predsedsedavajućeg investicione banke Goldman Saks, koji je poslednjih meseci boravio u Aziji:
„O globalnoj kreditnoj krizi mnogi azijski političari govore kao o severnoatlantskoj kreditnoj krizi. Mnoge azijske privrede doživljavaju bum i u njima su prilično zapanjeni količinom besa koji dolazi sa Zapada, što je po meni pre posledica želje da se reše domaći politički problemi, nego da se pojača svetska ekonomija koja je inače prilično jaka, ako gledate iz istinske globalne perspektive. Ne znam otkuda sada priča o opasnosti protekcionizma.“
Trajno rešenje neće biti moguće ako svetski lideri ne uvaže sledeći problem, smatra BBC-jev sagovornik:
„Deo problema je to što mnogi na Zapadu na svet i dalje gledaju iz anglosaksonske perspektive. Svet prerasta u jedno sasvim drugačije mesto. Globalno gledano – što je potvrdio i MMF uoči ovog samita, svetska ekonomija je u porastu, blizu 5 odsto, ali taj rast donose mnoge zemlje u usponu. Drugo, globalna ekonomska neravnoteža postaje manja . Kina već uvozi više robe iz ostatka sveta, a vrednost kineske valute porasla je za 25 odsto u poslednjih pet godina. Mnogo toga se menja, ali zbog savremenih komunikacija i želja za instant rešenjima, u sve se unosi više emocije nego što je potrebno.“
Komentari