Наша звезда више узнемирена него што се претпостављало, а најјаче олује погодиће је 2010-2011. године. „Бескрајна трака” која разноси џиновске ковитлаце високонаелектрисаних честица увелико је покренута.
Да ли је Сунце поново помахнитало? Хоће ли угрозити живи свет на Земљи у следећих неколико година? Шта ће се догодити са електричним мрежама, телекомуникационим везама, вештачким сателитима?
Наша звезда је узнемирена више него што се претпостављало. Научници су и задивљени и зачуђени скорашњим снимцима узбуркане површине, начињеним икс-зрацима с јапанске летелице који ће увелико продубити разумевање загонетних збивања на нашој звезди.
Сва досадашња сазнања настала осматрањем у икс-подручју спектра одједном су и застарела и превазиђена. Неочекивани увиди су изненада искрсли пред очима научника наговешћујући одгонетање многих тајни. Као што је свемирски телескоп „Хабл” омогућио завиривање у далеку прошлост космоса.
Када је у септембру послат у извиђање, „Излазак сунца” (Hinoda) добио је задатак да проучи магнетна колебања и изливе огромних количина енергије у спољашње Сунчеве слојеве. Зрачење из превирања џиновских размера стизало је у таласима до Земље, повремено изазивајући повремене ометање вештачких сателита, електричних преносних мрежа и телекомуникационих веза. И свакакве тегобе код људи, особито старијих и болешљивих.
Кружи у „зони сумрака”
У пртљагу је понео три далекозора – оптички, ултраљубичасти и са икс-зрацима (три врсте посматрања различитих слојева) – стално кружећи око планете у „зони сумрака”, на размеђи ноћи и дана. Астрономима је слао слике Сунчевих рубова на којима су очекивани призори мирних подручја, званих хромосфера. На велико изненађење, уочени су бројни оријашки пламтећи језици.
„Протезали су се 8.000 километара у дужину и, отприлике, двоструко више у висину”, објашњава Алан Тајтл из Локид-Мартиновог центра за напредне технологије у Калифорнији. „Да сте могли да их посматрате, запазили бисте да су се премештали веома брзо, као да сте од Вашингтона до Сан Француска путовали само четири минута!”
Астрономе је више зачудило што су се изобилни магнетни изливи наново обрушавали доле, после изненадног уздизања и слабљења. Пређашња размишљања указивала су да је то малтене немогуће, зато што се зрачење преливало у космос. Пратећи податке мерења сваког дана, стручњаци су на уснама имали једно питање: Какав је то пакао био?
Одговор се, за сада, још не назире, иако нараста нада да ће многе недоумице доживети разјашњење. Једна од најголицавијих јесте да су најудаљенији и најпроређенији делови Сунчеве атмосфере кудикамо врелији од слојева испод, ближих језгру у којем спајањем лакших у теже атоме (фузија) изгара необуздана енергија.
„Северно светло” у Мексику
Нагађа се да запетљано магнетно поље негде у корони истоварује вишак врелине. И раније се знало да међу крајевима различитог наелектрисања струје узаврели ковитлаци, што се на најновијим снимцима веома јасно разазнаје.
Можда се најгорљивије ишчекује одгонетање устројства дотичног магнетног поља, на основу чега ће се изрицати предвиђања будућих сунчаних бура. Зашто је то од пресудне важности? Зато што ће моћи да се најави својеврсна космичка временска прогноза која се тиче свакојаких скаламерија око Земље и на самом тлу.
У истраживачком подухвату, под именом „Solar-B”, учествују Јапан, САД и Европа.
Готово истовремено је обелодањено да у идућих пет година наилази друго по снази исијавање Сунца (максимум). Пеге на звездином лицу су 30 до 50 одсто крупније него све до сада, изузев историјске 1958. године, када су житељи Мексика, земље ближе екватору, гледали на небу „северно светло” (aurora borealis), природну појаву уобичајену на северном и јужном полу.
Сунчева „бескрајна трака” која разноси џиновске ковитлаце високонаелектрисаних гасова увелико је покренута. (На малтене исти начин се морске струје преливају из једног у други океан). Најјаче олује захватиће Земљу 2010-2011, како је „Политика” скоро објавила, иако га појединци најављују годину касније (2012).
Стефан Вукашин
Komentari