Poreklo rata obavijeno je misterijom. Ali, potrebno naoružanje kao i drugi neophodni preduslovi, koji su svakako morali biti stvoreni pre nego što su prvi ratovi izbili, verovatno su nastajali u grupama lovaca. Naravno da je bandama nomadskih lovaca odgovaralo da između sebe sarađuju da bi lov bio uspešan; u Starijem kamenom dobu (paleolitu), koje je počelo pre oko dva miliona godina a završilo se kad i poslednje ledeno doba, pre oko 13.000 godina, postojale su grupe koje su lovile kopljima; a u Novijem kamenom dobu (8000 – 4000 pre n.e.) već su koristili luk i strelu, a i praćku. Lovci su se naoružali i bodežima da bi mogli da dokrajče ranjenu životinju. Međutim, na paleolitskim grobljima u Egiptu vidimo, na ljudskim kostima, povrede (od koplja, kao i od strela sa kremenim vrhom) koje su verovatno nastale u napadačkim pohodima i u zasedama, a pećinsko slikarstvo sa početka neolita prikazuje i kudikamo organizovanije oblike ratovanja.
Dobro znana pećinska slika iz oblasti Morela La Vila (Morela la Villa) u Španiji prikazuje, nesumnjivo, bitku između dve male grupe strelaca. Pa pak, organizovani konflikti između velikih grupa ljudskih bića, za razliku od individualnih sukoba ili sporadičnih napada i zaseda, verovatno nisu bili uobičajena pojava. Najstariji dosad pronađeni dokazi o vezi između lova i rata verovatno su kombinovani lovačko-militarni rituali Kraljevskog lova iz osvita sumerske istorije (oko 3000 pre n.e.) kao i Kraljevski lov dinastije Šang (Shang) u Kini (od približno 1765. do 1027. godine pre n.e.), ili „Velika lovna igra“ zapadne Ču (Chou) dinastije u Kini (približno od 1027. do 771. pre n.e.). Kao što jedna pesma o godišnjim dobima, sačuvana iz ranih dana zapadne Ču dinastije, proglašava:
U danima drugog (meseca; februara) veliki je sastanak, vežba za dela rata.
Međutim, pošto organizovana agresija, koliko možemo oceniti, nije bila biološki programirana u ljudskim bićima kamenog doba, morali su postojati neki specifični razlozi zbog kojih je nastao rat. Jedno široko prihvaćeno tumačenje bilo bi da je ratovanje nastalo u trenutku tranzicije iz lovačko-sakupljačkog lutalačkog života u novi, seoski način života za koji su se pojedine grupe opredelile (možda oko 6500 pre n.e. u zapadnoj Aziji). Povod za izbijanje rata u tom slučaju bilo bi nagomilavanje zaliha tj. viškova hrane i drugih dobara u pojedinim naseljima; lutajuće bande lovaca-sakupljača zaključile su da je to nešto što vredi ukrasti. Ovo je jedna mogućnost, jedno objašnjenje, ali pojam pljačke implicira jedan moderni koncept „ekonomskog čoveka“ koji možda nije bio jaka paleolitska niti neolitska motivacija.
Mogla bi se braniti i jedna alternativna teza, naime, da je organizovano ratovanje počelo znatno kasnije, i to u sasvim konkretnim okolnostima, naime, kad je zbog porasta populacije počela otimačina teritorije. Na primer, u Evropi pre oko četiri ili pet hiljada godina, neolitski farmeri koji su dolazili i nastanjivali se na evropsku teritoriju bili su povremeno u sukobu sa lutajućim mezolitskim grupama, pa su čak i kopali odbrambene rovove oko svojih naselja, da bi sprečili upade bandi. Slično tome, seljaci u severnoj Mesopotamiji u poznom neolitskom periodu, na primer kultura zvana Samara, gradili su ne samo rovove nego i zidine (verovatno za odbranu), upravo onda kad su se ta sela širila i međusobno takmičila za zemlju.
Komentari