Međutim, za ove velike napade i za bukvalno zaposedanje teritorije, bila je potrebna drugačija taktika bitke. Kad bi došlo do velike bitke prsa u prsa sa ozbiljnim protivnikom, počinjalo se pljuskom strela, pa su onda „frljani“ džiliti, a onda su Vikinzi kidisali vitlajući mačevima i svojim dugačkim bojnim sekirama, za koje je postojao naziv skegoks, što znači „bradata sekira“. Na sebi su imali oklopne kapute, i kacige od štavljene kože ili od gvožđa (bez rogova), a ispred sebe su držali dugačke trouglaste drvene štitove. Stigli bi, tako, na domak neprijatelja. Sad je glavna taktika bila da se napravi „bojna ograda“, tj. zid od štitova, preklopljenih; normalno je bilo da i protivnik postupi isto tako; onda je trebalo makljati po neprijatelju, sekirama i mačevima, ili ga isprobadati kopljima. Kad se na nekom mestu provali kroz neprijateljsku formaciju, obično je bio jednostavan posao da se dokrajče preostala „ostrva“ neprijatelja. Ponekad su se prvi redovi Vikinga sastojali od takozvanih berzerkera (engl. berserkers, „pomahnitali napadači“), a to su bili ratnici koji su, u nastupu izbezumljenja, bacali sa sebe i oklop i košulju i ostajali goli do pojasa. Jedna saga opisuje Odinove berzerkere, koji su „odbijali da nose oklopne kapute, a borili su se kao pobesneli psi ili vuci, grizući rub svog štita; imali su snagu medveda ili bika. Sekli su neprijatelja. Ni gvožđe ni vatra nisu im ništa mogli.“
Vikinzi su voleli da šire ispred sebe famu o jezivoj surovosti, jer im je tako bilo lakše da bez borbe, samo pretnjama, iznude danak od nekog grada ili oblasti. Engleze su, recimo, naterali da im plaćaju „danegeld“ („pare za Dance“, engl. Danegeld) u srebru, u iznosu od mnogo hiljada funti godišnje; bio je to zapravo reket, „plaćanje zaštite“ nasilnicima, a prikupljao se po celoj Engleskoj, kao jedna vrsta dodatne poreze. A ako bi i došlo do bitke, branioci su još pre početka bili u strahu od Vikinga. Širile su se i uveličavale priče o okrutnosti Vikinga, na primer o „orlovskom žrtvovanju“ gde se žrtvi raseče grudni koš pa izvuku oba plućna krila napolje, u levu i u desnu stranu, da liče na orlovska krila. Nema jasnih dokaza da je to ikad stvarno učinjeno, ali već i sama priča bila je dovoljna da se stvori slika o bezobzirnosti, Vikinzima korisna utoliko pre što su njihove armije zapravo bile vrlo male, ponekad samo dve hiljade ljudi, ponekad i manje.
Kako su se Franci i Englezi branili od ovih nasrtljivih pljačkaša? Jedna očigledna mogućnost sastojala se u tome da im plaćaju danak. Osim toga, gradovi su ojačavali svoje zidine, i uvodili sisteme za regrutovanje pešadije. Još jedna taktika sastojala se u tome da pojedini mostovi budu utvrđeni tj. da most bude, sam po sebi, ujedno i tvrđava ili da se negde u gornjem toku reke sagradi tvrđava, da bi se Vikinzima otežala plovidba uzvodno. Tvrđave su zidane i na osetljivim tačkama duž morske obale. Još jedna protivmera, koju je preduzeo Alfred Veliki (kralj Veseksa tj. većeg dela tadašnje Engleske, umro 901, jedan od najsposobnijih engleskih vladara svih vremena, prim. prev.) sastojala se u tome da napravi flotu i potopi Vikinge na moru. Alfred je mislio da će veći brodovi biti bolji, pa je gradio brodove sa 60 ili više vesala, i sa širom palubom. Ali, pokazalo se da je njima teško upravljati, pa su potučeni. Na kopnu je Alfred izveo nekoliko protivnapada, a vodio je i gerilsku kampanju protiv Danaca, ali nije postigao odlučujući uspeh, pa je mnogo puta bio prisiljen da im ipak plati danak. Na kraju se na istoku i severu Engleske komponovalo jedno anglosaksonsko-skandinavsko društvo; Skandinavci su došli u dva talasa, prvo kao pljačkaši koji su se i naselili, a drugo kao obični, mirni naseljenici. Sada su to bili Vikinzi željni samo da dobiju parče zemlje i obrađuju je; međutim, nedavna iskopavanja u Jorku (taj naziv je nastao od vikinškog naziva Jorvik) sugerišu da su Vikinzi ulagali mnogo truda i u trgovinu, obradu drveta i štavljene kože, i proizvodnju nakita.
Ne samo što su Vikinzi osvajanjem i naseljavanjem stvarali nove društvene zajednice i naseobine u zemljama koje će jednog dana biti Rusija, Francuska, i Britanija (gde su naročito naseljavali Englesku, Irsku – osnovali Dablin – i škotska ostrva) nego su iskoristili svoje veštine moreplovstva da pređu Atlantik i osnuju naseobine na Islandu i Grenlandu, kao i jednu kratkovečnu naseobinu u Lans-o-medou (L’Anse aux Meadows) u Njufaundlendu.
Komentari