Memorandum o obnovi crkava i manastira porušenih na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine i dalje je predmet neslaganja u vrhu Srpske pravoslavne crkve. Za Eparhiju raško-prizrensku taj dokument je prestao da važi danom proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je Sveti sinod obilaskom Prizrena i Đakovice posle sednice u Pećkoj patrijaršiji podržao započetu obnovu. Iako su krajem prošle nedelje mitropolit Amfilohije i vladika Artemije razmenili međusobne kritike, ali su njihove izjave objašnjene lošom interpretacijom novinara Tanjuga, očigledno je da postoji sukob koji dobija na intenzitetu.

„Ne vidim nikakvog razloga da se sa obnovom stane, jer se time obeshrabruje narod koji ima nameru da se vrati”, rekao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u intervjuu Tanjugu naglasivši da do sada nijedna strana nije otkazala Memorandum i da on i dalje važi.

Tim povodom juče se oglasila Raško-prizrenska eparhija i ponovo uputila kritike mitropolitu Amfilohiju za ovakve stavove i podsetila da je episkop Artemije na sastanku sa ministrom vera Radomirom Naumovim u Gračanici, 29. februara 2008. godine, izjavio je da Memorandum o obnovi crkava i manastira koji je SPC potpisala sa privremenim kosovskim institucijama više ne važi.

Dosije Tabloida: Agenti u mantiji i lustracija koja se neće desiti

Tajne službe bivše Jugoslavije, počev od Titove Ozne pa sve do današnjih vremena, bile su i ostale jedina profitabilna preduzeća. U takvim okolnostima, potraga za „kadrovskim potencijalima“ nikad nije prestala. Broj saradnika u različitim profesijama, od zanatlija, preko sveštenika do intelektualaca i akademika stalno je rastao. Doušnici tajne komunističke policije su i danas vrlo aktivni u društvenom životu Srbije, pa tako i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tabloid prvi put objavljuje imena pojedinih sveštenih lica koja su dala nezaobilazan doprinos „obaveštajnoj zajednici “ i objašnjava kako je ta „zajednica“ njima ostala večno zahvalna.

Uporno od SPC, Sinoda i Patrijaršije tražimo odgovor na pitanje da li će Crkva reagovati razrešenjem ili pokretanjem procesa pred crkvenim sudom protiv vladike Pahomija, nakon odluke Vrhovnog suda. Zašto izbegavate taj odgovor i podržavate utisak javnosti da Crkva i dalje štiti vladiku Pahomija?

- Pre svega, nas niko nije obavestio, ni Sinod, ni Sabor, ni o kakvom novom suđenju, ni o kakvoj novoj odluci. Sinod ne može razmatrati nešto o čemu nema nikakvog zvaničnog izveštaja i saopštenja. Apsolutno niko nikada nije ni usmeno ni pismeno obavestio Sveti sinod. Mi samo znamo jedno, da je civilni sud doneo svoju konačnu odluku u Nišu, i to je ono što je Sinod i očekivao, da građanski sud donese odluku, na osnovu koje će postupati. I Sabor i Sinod prihvatili su na znanje tu presudu iz Niša, i za sada, ostajemo pri tom saznanju.

Da li to znači da će, ako Sinod dobije odluku Vrhovnog suda, crkveni sud pokrenuti proces i da će razrešiti vladiku Pahomija, optuženog za bludne radnje nad maloletnicima, polaznicima bogoslovske škole?
- Kada to bude, onda ćemo videti šta ćemo. Sud je za sada rekao svoje.

Još ništa nisam dobio od Vrhovnog suda. Ima ljudi koji se time bave, ja nisam za te stvari. Nemam nikakav komentar, hvala lepo. Danas je manastirska slava i da je vaš list ozbiljan, pisao bi o tome, umesto što piše takve stvari. Svako dobro.
Pahomije, vladika SPC, Blic, 02.11.07.

VRANJE – Preosvećeni, to nikako ne mogu da shvatim: veliki praznik je sutra, tu su mošti svetog Prohora, nema ni sto metara od vas su svete mošti, vi ih nosite, držite ih u rukama, sutra služite, pa kako ćete moći?

Ovako je, između ostalog, maloletni M.T., svojevremeno opisao pokušaj da se odbrani od vladike Pahomija. Ovaj maloletnik, jedan od četvorice dečaka koji su vladiku optužili za seksualno zlostavljanje, opisao je „Vranjskim“ i advokatu Aleksandru Stojkoviću krajem decembra 2002. godine svoj neprijatni susret, koji ga i danas proganja.

- Mogu ja sve ovo da razumem i da sakrijem – branio se mališan – ali vi, faktički, niste vladika.
Vladika mu je, kaže dečak, odgovorio: „Pa, nemoj da misliš sad o tome, to nije bitno.“ – On je i dalje bio uporan, na šta sam ja zahtevao da smesta izađe iz sobe, da ne želim skandal, da mogu ostala deca da čuju, pa da se sve to raširi. On je odgovorio da svi spavaju, da je on išao do soba da proveri, te da se ja zbog toga ne sekiram – naveo je u ispovesti nedeljniku „Vranjske“ dečak M.T.

Piše: Redakcija Betona

Radović, (Risto) Amfilohije (Bare Radovića, 07.01.1938), militator-decivilizator. Poznat i kao Pukovnik.

Mitropolit Crnogorsko-primorski, Zetsko-brdski i Skenderijski i Egzarh Pećkog Trona, ratnik, književnik, agitator. Školovao se u Beogradu (bogoslovija i klasične nauke). Justinovac. Po ugledu na Nikolaja Velimirovića, otišao je najpre na Zapad (Bern, Rim), pa na Istok (Grčka), gde se zamonašio i uzeo ime Amfilohije, što znači „dva voda vojske“. U Atini je odbranio doktorat o Sv. Grigoriju Palami. Sa ostalim justinovcima je tokom druge polovine osamdesetih godina zauzeo važne pozicije u SPC. Od 1986. predavao je katihetiku na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a od 30. decembra 1991. je po službenoj dužnosti preuzeo mitropoliju Crnogorsko-primorsku. Godinu dana kasnije, obratio se ruskom patrijarhu Alekseju II sa zahtevom da prepravi jedan od ključnih crkvenih dokumenata kako bi se izbrisao trag o postojanju Crnogorske pravoslavne crkve, ukinute 1920. dekretom kralja Aleksandra Karađorđevića.

Glavna meta u Crnoj Gori bila mu je i ostala zloćudna izraslina u vidu crnogorske antisrpske doktrine i pitanja autokefalne Crnogorske crkve. Tokom ratova je vešto balansirao između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića. Nije se libio ni da Arkana i njegove tigrove uposli kao obezbeđenje Cetinjskog manastira. Do poslednjeg časa, ostao je veran Slobodanu Miloševiću, koga je prilikom posete u Hagu zatekao kako čita jevanđelje. U predreferendumskoj atmosferi u Crnoj Gori, izveo je nezapamćeni vazdušni desant na planinu Rumiju, gde je uz pomoć helikoptera Podgoričkog garnizona postavio metalnu crkvu. U čuvenom zborniku Jagnje Božije i zvijer iz bezdana (1996) objavio je ključni programski tekst pod naslovom „Sveti Petar Cetinjski i rat“ u kome je elaborirao kako se može bogoslovski i filosofski opravdati činjenica da jedan episkop postaje ratnik. Pri tom je izveo tipologiju rata koji episkop vodi: sa samim sobom, sa zlom domaćijem, kao i sa opštim neprijateljem vere što se može prepoznati i u Amfilohijevim aktivnostima.

Jedna od njegovih pasija je držanje posmrtnog slova. Tokom svoje karijere se istakao u više navrata. Izazvao je incidente na sahrani Danila Kiša 1989, kao i četrnaest godina kasnije na sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića. Često komentariše i trasira kulturnu politiku. Blagoslovio je knjigu Petkana Ljiljane Habjanović Đurović, preporučivši je publici kao rascvjetali miomirni ljiljan na dar, dok je Rolingstounse okarakterisao kao bezbožnike koji pevaju demonske pesme.

Zaštitinik je haških begunaca – Karadžića i Mladića. Na sahrani Karadžićeve majke, održao je još jedan od svojih simptomatičnih govora, u kome je pokojnicu uporedio sa majkom Jugovića, majkom Jevrosimom i majkom sedam brata Makavija. Vatreni je poštovalac kulta svetih ratnika.

Jedan je od boljih guslara u Morači.

Amfilohije Radović je izabran nedavno za ruskog akademika, kada je postao i profesor Akademije za bezbednost, odbranu i poredak u Rusiji. Istovremeno je odlikovan Ordenom Lomonosova. Trenutno iščekuje visočije nameštenje.

Novi Sad – Posle oslobađajuće presude VSS-a, protiv Jovana Mišića se neće voditi nov postupak – zastarelo je krivično delo zbog kojeg je osuđen

Za Jovanom Mišićem, bivšim monahom Ilarionom, pre mesec dana raspisana je poternica jer se nije javio na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora na koju je osuđen zbog bluda nad maloletnicima. Mišić je sada slobodan čovek, jer je Vrhovni sud poništio presudu.

Portparolka tog suda Vesna Dabić kaže da je Opštinski sud u Novom Sadu napravio velike propuste.

„Vrhovni sud je utvrdio da on nije uredno pozvan na glavni pretres i da zato nije prisustvovao i nije bio u mogućnosti da se izjasni o dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, prvom stepenu, što je bitna povreda postupaka i razlog da se ukinu i prvostepena i drugostepena presuda“, kaže Dabićeva.

Ljubljana – U Sloveniji je podignuta još jedna, treća po redu, optužnica protiv katoličkog sveštenika zbog pedofilije.

Tužilaštvo iz Ptuja je podiglo optužnicu protiv sveštenika Albina Žnidariča, koji je osumnjičen da je u vreme dok je bio paroh katoličke crkve u Ormožu, seksualno zloupotrebljavao maloletne dečake.

Svedoci tvrde da je Žnidarič zlostavljao dečake i van te parohije, a prema pisanju slovenačkog lista Dnevnik, jedna od parohovih žrtvi je i teško zaostali dečak, zbog čega je paroh osumnjičen i za seksualno zloupotrebljavanje nemoćne osobe. Žnidarič se tereti za tri slučaja pedofilije, jer su ostali slučajevi u međuvremenu zastareli.

Žnidarič je uhapšen još februara u Ormožu, pošto se njegovim slučajem, više od godinu dana, bavilo tužilaštvo u Ptuju. Zbog mogućnosti da utiče na svedoke ili uništi dokaze, paroh je smešten u mariborski zatvor, ali je posle mesec i po dana, uprkos protivljenju suda pušten. Sada je Žnidarič ponovo uhapšen i poslan u zatvor u Mariboru.

Sudski procesi protiv katoličkih sveštenika zbog pedofilije su vođeni i protiv Karla Jošta i Franca Frantara. Jošt je u međuvremenu umro, dok proces protiv Frantara još uvek traje.