Britanski Kanal četiri prikazao je danas video snimak na kojem sevidi da posada aviokompanije Komtel er (Comtel Air) traži od putnika novac za nastavak putovanja.

„Potrebno nam je nešto novca da bismo platili gorivo, aerodrom i sve što je potrebno. Ukoliko želite u Birmingem moraćete da platiti“, čuje se na snimku.

Neki od putnika koji nisu imali novac kod sebe morali su da izađu iz aviona do bankomata na aerodromu, kako bi podigli novac.

„Skupili smo smo nekako 130 funti. Deca ispod dve godine nisu morala a plaćaju, moja devojčica mogla je besplatno jer ima manje od dve godine. Da nismo imali novac, morali smo da izadjemo napolje, u Beč, i da nadjemo pare“, kazala je jedna od putnica Rina Rindi (Reena).

Iako su svi putnici na kraju stigli u Birmingem, većina je bila vrlo besna zbog takvog ponašanja indijske aviokompanije.

„To je apsolutno odvratno. Još uvek ima ljudi koji su tamo negde zaglavljeni“, izjavio je po sletanju putnik Dalvinder Batra. Većinski vlasnik aviokompanije Komtel er, Bupinder Kandra, izjavio je za AP da su turistički agenti uzeli novac od putnika pre nego što je avion krenuo, ali da ga nisu prosledili na aviokompaniju.

„To nije moj problem. To je problem sa (turističkim) agentima“, rekao je Kandra insistirajući na tome da je kompanija i dalje solventna. To nije prvi put da se takva situacija dogodila sa Komtel erom. U Amristaru, u Indiji, oko 180 putnika moralo je da sakupi po 200 dolara jer je posada zapretila da neće ni poleteti.

Phantom Eye’ je bespilotna letjelica koja može obavljati nadzor i izviđanje terena s velikih visina. Sposobna je ostati u zraku gotovo četiri dana, a kao nusproizvod rada njeni motori izbacuju vodu.

Proizvođač letjelica Boeing je predstavio svoju inačicu bespilotne letjelice namijenjenu podjednako za civilne i vojne svrhe. S ponosom ističu da je riječ o konceptu koji sa sobom donosi brojne inovacije, ali i način na koji bi se sličan profil letjelica mogao koristiti. Karakterizira je velika autonomija i oprema koja omogućuje nadzor zemlje s velikih visina. Međutim, najavljena je i još veća, autonomnija i skuplja varijanta.

Posebnost letjelice imena ‘Phantom Eye’ je u tome što može letjeti gotovo neprekidno četiri dana na visinama koje sežu i do 20 tisuća metara. Njenu stratešku i taktičku važnost osigurava oprema za nadzor i druga sofisticirana oprema za izviđanje prilagođena za velike visine. Zahvaljujući ugrađenoj telekomunikacijskoj opremi može poslužiti i kao posrednik na mjestima gdje se ne može osigurati druga infrastruktura, kao u područjima pogođenim ratnim ili prirodnim katastrofama.

‘Phantom Eye’ u zraku drže dva kamionska motora. No, prerađeni su na način da se kao pogonsko gorivo koristi vodik, pa ističu da je nusproizvod rada čista voda. Motori su obujma 2,3 litre i imaju oko 150 konjskih snaga. Raspon krila letjelice je oko 45 metara, a u planu je izrada još većeg modela. Nova inačica letjelice, veličine borbenog zrakoplova, bi trebala biti sposobna ostati u zraku do 10 dana, a tri ili četiri takve bi mogle osigurati pokrivenost bilo kojeg dijela na Zemlji tijekom 24 sata dnevno, prenosi portal dnevno.hr

Izvor: http://www.znanost.com/clanak/boeing-predstavio-bespilotnu-letjelicu-za-civilne-i-vojne-svrhe/#ixzz1clVEwaSP

POSLEDNJEG dana septembra Anvar al Avlaki i nekolicina njegovih “kolega” iz Al kaide zaustavili su kamionet na prašnjavom putu u unutrašnjosti Jemena. Imali su ne više od delića sekunde da shvate kako im se kraj sasvim primakao. Smrt je došla iz vazduha, od leteće mašine kojom je upravljao čovek pola zemaljske kugle udaljen.

Nedavno, u napadu američke bespilotne letelice na severozapadu Pakistana ubijeni su viđeni komandant mreže Hakani, povezane sa Al kaidom, i još trojica ekstremista. Amerika je dugo carevala vazdušnim prostorom, zahvaljujući ekonomskoj moći, naprednoj tehnologiji i odlično uvežbanim letačima, koji, međutim, izgleda da gube svoje mesto u savremenim udarima sa neba.

OD DŽINA DO KOMARCA

NEKE bespilotne letilice, poput “R-Ku 4A global hok”, veliki su mlazni špijunski avioni, i koštaju više od lovca bombardera F-18A. Drugi su naprave mikro, ili, u budućnosti, nano veličine, i mogu da oponašaju ptice ili insekte, šunjajući se po kućama i prozorskim oknima, ne bi li u štab poslali najdragoceniju robu našeg doba – informaciju.

Opremljeni vrhunskom tehnikom bespilotni “predatori” i “riperi”, patroliraju nebom Avganistana i usmeravaju precizne napade protiv terorista u Pakistanu, Jemenu i Somaliji. Oni su pomogli NATO da preokrene situaciju u Libiji na štetu Gadafijevih trupa, piše londonski “Ekonomist”.

U sadašnjem trenutku, više borbenih sati leta imaju američke bespilotne letelice nego stari dobri avioni, a usled krize i nemalih ušteda u sistemu odbrane SAD, one su jedine pošteđene budžetskih kresanja.

Bespilotne letelice prvi put su letele nad bosanskohercegovačkim ratištem. Tada su, kao i tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine, služile samo za izviđanje, a danas nose smrtonosne tovare.

Pod predsednikom Obamom, učestalost bespilotnih napada uvećala se deset puta – od jednom u 40 dana, na svaki četvrti. Sve zaslugom fantastične sposobnosti “ripera” da ostane u vazduhu čitava 24 sata, prenoseći kontrolorima kvalitetan video-snimak sa visine od osam kilometara i omogućujući im da unište željenu metu preciznošću hirurga 21. veka.

Znači li sve to da budućnost pripada bespilotnim letilicama? Ako je odgovor “da”, svet se nalazi pred neslućenom revolucijom u načinu vođenja ratova.

Upravo u američkom “pogledu u budućnost” kriju se najveće kontroverze. Plan Vašingtona podrazumeva da će bespilotne letelice imati veštačku inteligenciju, koja će im omogućiti visok nivo autonomije, uključujući i onu u odlučivanju da se puca i – ubije. Vojni vizionari veruju da bi, čak, jednog dana moglo da se desi da ove mašine, uz pomoć te svoje “inteligencije”, ovladaju nekom vrstom etičkog rezonovanja!

Zvanično, dakle, na Zapadu veruju da je moguća moralna mašina za ubijanje, samo poneko postavlja ogradu u pogledu njene kompleksnosti i, primarno, cene. Glavni naučnik američkog vazduhoplovstva Mark Mejberi ističe da je pred takvom bespilotnom letelicom izazov kombinacije bezbroj slučajeva, pa bi njeno konstruisanje moglo da potraje čitavu deceniju.

Mirko RADONJIĆ

Pilot se potužio kako je njegova privatnost narušena fotografiranjem dok je prekriženih ruku spavao duboko zavaljen u pilotsku fotelju Airbusa A340. Zrakoplov se u tome trenutku nalazi na visini od 11 tisuća metara. Sporna je fotografija procurila u javnost nakon što je neko vrijeme kružila među zaposlenicima kompanije.

Uprava avio-kompanije prihvatila je njegovu pritužbu i njegov će kolega koji je snimio fotografiju, bilo kopilot ili netko od kabinskog osoblja, biti kažnjen. Kompanija navodi kako pilot spavanjem nije učinio ništa loše jer su ‘kontrolirani odmori’ dopušteni tijekom dugih letova.

Glasnogovornica Cathay Pacifica navela je kako je zaposlenik koji je fotografirao pilota prekršio kompanijske smjernice koje izričito zabranjuju snimanje na terminalima ili unutar letjelice.

Fotografija, nastala u kolovozu, došla je do javnosti te iako su lice i identifikacijske oznake pilota cenzurirane pilot se prepoznao. Uložio je žalbu nakon što je fotografija završila u članku o umoru pilota objavljenom u China Dailyju ranije ovog mjeseca.

- Fotografija nije smjela biti izuzeta iz kontekta, jer je u pitanju ‘kontrolirani odmor’ koji je sastavni dio letova svih velikih avio-kompanija na svijetu. I Cathay Pacific također imaju istu praksu, dopuštajući pilotima da se, ukoliko imaju pratnju kopilota, odmore tijekom mirnih faza leta.

Preostali pilot preuzima ulogu obojice pilota u nadgledanju kontrola zrakoplova u periodu ne većem od 40 minuta. Rječnikom laika, govorimo o ‘ubijanju oka’ kako bi se ‘napunile baterije’ – zaključila je je Glasnogovornica Cathay Pacifica.

1. I PILOTI MORAJU DA KORISTE TOALET
Piloti su ljudi kao i svi ostali, što znači da im je ponekad potrebna pauza. Kada priroda pozove, oni koriste isti toalet kao i svi ostali, s tim što pre toga moraju obavestiti stjuardese. “Jednom prilikom, moj kolega je greškom pritisnuo dugme za razglas, tako da su svi putnici čuli kada je pitao da li smemo da obavimo nuždu“, kaže pilot.

2. NAJBOLJA MESTA SU BLIZU KRILA
Ako tokom letenja osećate mučninu, najbolje je da sednete blizu krila. Prednji i zadnji deo se najviše pomeraju, pa vam pokreti neće prijati. U slučaju da su sedišta na sredini zauzeta, radije se opredelite za ona bliže pilotskoj kabini, jer se rep aviona pomera više nego prednji deo.

3. TURBULENCIJA MOŽE BITI OPASNA
Kada vas stjuardese zamole da vežete pojas, budite sigurni da se ne radi o šali. “Iako turbulencija nije opasna za samu letelicu, može biti veoma opasna za ljude koji su u njoj“, objašnjava pilot. Prema njegovim rečima, bilo je incidenata u kojima su ljudi “leteli“ po avionu i padali na pod, uz ozbiljne povrede. Zato poslušajte instrukcije i vežite se.

4. AVIONSKE PUTANJE IMAJU SMEŠNA IMENA
Krećući se nebom, avioni prate nevidljive putanje, kako bi bez greške stigli do željenog odredišta. Na nebu postoji na stotine virtuelnih tačaka koje pilotima služe kao orijentir, a svaka od njih ima posebno ime. Neke od tačaka iznad američkog tla zovu se TRUMP, PYRUT, SPICY i BARBQ.

5. NIJE DOKAZANO DA MOBILNI TELEFONI OMETAJU LET
“Mada odavno postoje priče o tome da mobilni telefoni ometaju avionske instrumente, to zapravo nikada nije dokazano“, objašnjava pilot. Sa napretkom tehnologije, i avioni se širom sveta u poslednje vreme prave tako da je u njima moguće bez problema koristiti mobilni telefon ili računar.

6. ROMANSE MEĐU OSOBLJEM NISU RETKOST
Prema rečima pilota, praksa je najčešće takva da avionsko osoblje spava u istom hotelu, pa se neretko tom prilikom rađaju nove romanse. “Pre nekoliko godina supruga jednog od mojih kolega zahtevala je da njen muž bude smešten u drugom hotelu, kako ne bi bio u blizini stjuardesa”, kaže on.

7. AMERIČKI PILOTI SMEJU DA DRŽE PIŠTOLJ U KABINI
Zbog učestalih terorističkih napada prethodnih godina, američki piloti se pre ulaska u avion šalju na posebnu vrstu obuke, koja uključuje kurs samoodbrane i tehnike razoružavanja napadača. Svaki pilot koji uspešno savlada pomenuti program, dobija dozvolu da u kokpitu drži pištolj.

U vrijeme Hladnog rata Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez natjecale su se tko će imati više i smrtonosnije oružje. Svaka je strana imala svoje skrivene adute, no Sovjeti su jednim strojem izazivali strah i trepet kod Amerikanaca.

Riječ je bila o ekranoplanu KM koji je zbog svoje veličine odmah ponio nadimak Morsko čudovište Kaspijskog mora. SAD su za njega prvi puta saznale sredimo 60-ih godina prošlog stoljeća kada ga je CIA primijetila na satelitskim snimkama. Američki špijuni nisu znali o čemu se radi no znali su da je ogroman, gotovo dvostruko veći od današnjeg Boeinga 777, te vrlo brz.

Službeno ime ovog sovjetskog broda, kasnije je saznato, bilo je ‘prototip broda’ ili KM ako se doslovno prevede s ruskog. Kada je prvi puta zaplovio Kapijskim morem 1966. godine, KM je bio najveća letjelica na Zemlji. Dug 83 metra ekranoplan je mogao ponijeti i do 600 tona tereta koje je prevozio nevjerojatnom brzinom od 500 kilometara na sat.

No, bez obzira na impresivne performanse, KM nikada nije ušao u proizvodnju, a 1980. godine doživio je nesreću i potonuo, navodno zbog pogreške pilota.

Međutim, preživio je njegov ‘potomak’ – ekranoplan Lun koji danas stoji napušten na doku u Dagestanu dok o njemu kruže priče kako ga je bilo spektakularno gledati u akciji.

I sam Lun nije ‘mrvica’. Težak je 380 tona i raspon krila mu je 48 metara. Iako nije velik kao njegov prethodnik njegova najveća posebnost bilo je to to što može, ili bolje reći je mogao, lansirati šest vrlo snažnih protubrodskih raketa P-270 Moskit, i to tijekom leta.

U pogon je pušten 1987. godine i bio je značajno poboljšanje u odnosu na prošli model. U službi je ostao do 1990. Nekoć strah i trepet mora, Lun vjerojatno više nikada neće poletjeti.

Ekranoplani stručnjaci opisuju kao amfibijske letjelice ili leteće brodove. Riječ je o inženjerskom pothvatu koji do dan danas živi na samoj margini povijesti zrakoplovstva. Lete na visini od svega tri metra kada se između njihovih krila i zemlje stvara zračni tunel koji letjelicu održava u zraku. Kako na kopnu ponekad postoje prepreke veće od tri metra, poput stupa javne rasvjete ili planine, ekranoplani su isključivo letjeli morima.

Za obične brodove Lun je bio vrlo ‘škakljiv’ protivnik. Mogao se prikrasti neopažen i zadati smrtonosan udarac. Bio je nevidljiv za radar zbog svog niskog leta, a rakete Moskit dostizale su brzinu i do tri maha što je značilo da se Lun našao u dosegu neprijateljske vatre 30 sekundi prije nego što bi njegove rakete potopile metu.

Imao je ogroman domet djelovanja od čak 2200 kilometara, a njegova je posada o 15 članova mogla bez zaustavljanja provesti i do 5 dana. Iako nikada nije testirano, navodno je mogao ponijeti i do 900 vojnika.

Putnici će moći da uživaju u panoramskom pogledu, jer će moći da vide kroz zidove aviona. Jednostavnim pritiskom na dugme, zidovi postaju providni. Osim toga, sedišta aviona će se prilagođavati telima putnika.

Stari koncept klasa biće zamenjen različitim zonama, pa će se tako putnici u „zoni relaksacije“ opuštati uz aromaterapiju, vitamine i vazduh obogaćen antioksidansima, kao i tretmanima akupresure.

U „interaktivnoj zoni“ ljudi će moći da se zabave uz holografske igre ili virtuelne projekcije različitih mesta.

Takođe će postojati i zone namenjene poslovnim aktivnostima kao što su interaktivne konferencije, a putnicima će biti omogućeno i telefoniranje i video pozivi u bilo koji deo sveta. Ovi avioni će takođe emitovati manje štetnih gasova.

Rosi je uzleteo brzinom od 305 kilometara na sat pre nego što je aktivirao padobran i sleteo na dno kanjona. Let pred novinarima, planiran za petak, otkazan je pošto je Rosi odlučio da bi to bez i jednog probnog leta bilo suviše rizično, a američka Savezna agencija za avijaciju je dala dozvolu manje od sat vremena pre planiranog poletanja. Rosijev sponzor, švajcarski proizvođač satova Brajtling (Breitling) saopštio je da je let protekao uspešno.

Na manevarske sposobnosti helikoptera uticalo je i to što je zbog dodatne opreme koja je, između ostalog, omogućila rotorima da rade gotovo nečujno, težina svake od letelica bila ovećana za po više od pola tone. Međutim, upravo je tišina u kojoj je izvedena omogućila operacija da bude uspešna, a Bin Laden likvidiran.

“Ovo su prvi helikopteri takve vrste. Ne biste ni znali da dolaze po vas, a to je ono što je bitno, pošto ovi helikopteri lete brzo i nisko. Ne biste ni reagovali, dok ne bi bilo prekasno. To je očigledno bilo zaslužno za uspeh”, kaže Den Gur, bivši zvaničnik Ministarstva odbrane SAD.

Marinci su oštećenu letelicu uništili bombama, ali su celi ostali delovi repa, repnog rotora i horizontalni stabilizatori, čije su se fotografije odmah pojavile na internetu. To je stručnjacima bilo dovoljno da zaključe da je stelt tehnologija primenjena na ovim helikopterima.

“Stvarno ne izgleda dao obični ‘crni jastreb’. Ima oštre ivice, kao F-117, znate one jasno izražene ivice i uglove”, kazao je za list “Armi tajms” neimenovani bivši specijalac američke avijacije.

Islamisti već dobili „More mučenika“

* Radikalni muslimani već su prozvali Arapsko more, u kojem je sahranjeno telo vođe Al Kaide Osame bin Ladena, “morem mučenika”, tvrdi Abdal Hakim Murad, britanski muslimanski naučnik sa Univerziteta u Kembridžu. Američke vlasti objavile su da je odluka da telo Bin Ladena bace u more doneta da bi se izbeglo stvaranje svetilišta na mestu gde je Bin Laden ubijen u pakistanskom gradu Abotabadu.

* Osama bin Laden, ubijeni vođa terorističke mreže Al Kaida, boravio je četiri dana u Splitu u decembru 1992. godine, odakle je u pratnji UNPROFOR-a otputovao u selo Meškovica kod Tuzle, gde je formiran prvi kamp za obuku mudžahedina. O tome govore obaveštajni podaci u izveštaju dvostrukog agenta Ali Muhameda, koji je pod lažnim imenom Abu Abdalah svoja detaljna saznanja o tome prosleđivao tajnim službama SAD i Nemačke – CIA i BND.

* Američki zvaničnici su saopštili da su “mornaričke foke” SAD, koje su upale na imanje Osame bin Ladena, pucale i ubile ga nakon što su primetile da je on posegao za „kalašnjikovom“. Zvaničnici, koji su podnosili izveštaj o operaciji, izjavili su da su našli oružje u sobi u kojoj je Bin Laden ubijen uključujući i „kalašnjikove AK-47“ i hladno oružje.

* Pakistan i Amerika zapali su u diplomatski spor oko sudbine Bin Ladenove najmlađe supruge Amal al Sadeh (27), koju su pakistanske vlasti juče odbile da stave pod međunarodno starateljstvo i da Amerikancima dopuste da je ispitaju. Amal je tokom akcije protiv Bin Ladena pokušala da svojim telom zaštiti supruga, te je tom prilikom ranjena u nogu. Amerikanci nisu mogli da je povedu sa sobom jer se jedan od helikoptera za evakuaciju srušio, pa su je zarobile pakistanske snage i sada se nalazi na lečenju u vojnoj bolnici u Ravalpindiju.

* Američki brod sa kojeg je telo Osame Bin Ladena bačeno u more zatražio je od vlasti Kine dozvolu da se zaustavi u Hongkongu.

Oni su, sem toga, uspeli da razjasne način delovanja „udarnih talasa u neuravnoteženoj sredini“ koja se formira oko krila letilice. Fizičari su uvereni da će se, zahvaljujući upravljanju takvim talasima, uspeti postići nezamislivo manevrisanje novih aviona, objavljeno je na sajtu Radiomayak.

Prema rečima naučnika Rinata Galimova, „upravljajući tim talasima uz pomoć magnetnog polja biće moguće upravljati samim avionom, ali je za to neophodno formirati plazmeni tok na potrebnom mestu i s potrebnim svojstvima“.

Ruskim naučnicima to nije prva razrada letilica, sličnih „letećim tanjirima“. Pre godinu i po dana je u Uljanovsku donet petogodišnji program za izgradnju aerostatičke letilice u kojoj postoji prostor koji se, sem helijumom, puni toplim i hladnim vazduhom (ATLA). Takva šema omogućava da se efikasno kontroliše uzgonska sila koja deluje na tu letilicu, omogućujući joj vertikalo uzletanje i sletanje. Ta letilica je zbog svog oblika sličnog disku dobila naziv „leteći tanjir“.

Prečnik letilice će iznositi 250 metara, visina oko 100 metara, a koštaće oko 2,7 milijardi rubalja (96,9 miliona dolara). ATLA je, prema rečima naučnika, praktično dirižabl nove generacije.

Još uvek nije jasno koliko daleko i koliko visoko ova misteriozna letelica može da se vine – pa čak ni na kakav pogon uopšte uzleće, a u izveštaju se ništa ne kaže ni o njenoj veličini.

Kako se kaže u izveštaju ISNA, novinske agencije iranskih studenata, “neke od prednosti ovog uređaja predstavljaju lak transport i lansiranje i manja buka prilikom leta”.

Dalje se tvrdi da “uređaj pripada novoj generaciji letelica koje uzleću vertikalno i konstruisan je za fotografisanje iz vazduha. Opremljen je automatskim pilotom, stabilizatorom slike i GPS uređajem i poseduje zaseban sistem za snimanje iz vazduha koji se odlikuje visokim HD kvalitetom.”

Iran je ponosan na svoju 2.500 godina staru civilizaciju, ali istovremeno teži da pokaže i da drži korak sa najsavremenijim tehničkim dostignućima. Ambiciozni svemirski program Teherana prilično uznemirava zapad jer ista tehnologija koja se koristi za slanje raketa u svemir može da se upotrebi i za izgradnju interkontinentalnih balističkih raketa.

Direktor kompanije Kris van Biten izjavio je kako se petogodišnji projekat izgradnje najbržeg helikoptera na svetu, na kome je radio ceo tim naučnika i stručnjaka, bliži kraju. Helikopter „Sikorsky X2” nedavno je imao probni let, a leteo je brzinom od čak 462,75 kilometara na čas.

Ceo projekat koštao je oko pedeset miliona dolara, a Kris van Biten se nada da će helikopter naći pravu primenu traženje i spasavanje meta brže od dosadašnjih letilica, i da će leteti čak i brže nego prošle godine, budući da je na njemu urađeno nekoliko izmena. Ono na čemu su naučnici i stručnjaci dugo radili je unapređenje udobnosti u kabini i njene stabilnosti, s obzirom na to da je pilotima bilo veoma nezgodno da upravljaju letelicom kada ona leti brže od 300 kilometara na sat, jer od jakih oscilacija koje nastaju pri brzini, piloti ne mogu da koriste instrument-tablu jednako vešto kao pri normalnim brzinama.


Ovaj problem je konačno rešen, pa će novi helikopter biti stabilniji i zaista pogodan za manevrisanje bez obzira na činjenicu što dostiže brzinu od čak 460 kilometara na čas.

Inovacija sa propelerima

Osim po maksimalnoj brzini kretanja, još jedna stvar po kojoj se „Sikorsky X2” razlikuje od drugih helikoptera je što ima drugačiji repni propeler od konvencionalnog. Glavni i repni propeler se okreću u suprotnim smerovima, kako bi došlo do ravnoteže oko vertikalne ose. Repni propeler pomaže glavnom da podigne u vazduh i pokreće tri tone tešku letelicu kroz vazduh, a kako glavni propeler ima veću ulogu u podizanju, tako repni ima veću ulogu u kretanju, tačnije “guranju” helikoptera unapred kroz vazduh u toku leta.

Prvo poletanje

Novi „Sikorsky X2” helikopter prvi put je uzleteo 26. jula 2010. godine u Floridi i dostigao brzinu od 416 kilometara na sat. Kasnije te godine, 15. septembra, helikopter je ponovo uzleteo, ovaj put ostvarivši brzinu od neverovatnih 462,75 kilometara na sat, dok je njim upravljao pilot Kevin Brendenbek.

Kako probni let nije bio zvaničan, ostvarena brzina od preko 460 kilometara na čas nije mogla da bude upisana u knjigu rekorda kao najbrža u istoriji, pa rekord i dalje drži britanski helikopter „Westland Lynx ZB500” sa brzinom od 400 kilometara na čas.

Rekordi

Pre modela „Sikorsky X2” najbrži helikopter mogao je da leti 400 kilometara na čas. Sada već davne 1986. godine, britanski helikopter „Westland Lynx ZB500” postavio je rekord po brzini letenja helikoptera, koja je iznosila 400 kilometara na čas, ali pre nekoliko dana, na probnom letu, „Sikorsky X2” je premašio ovaj rekord za više od 60 kilometara na čas.

Zorana Nikolić

Govadija (66), koji je rodom iz Indije, proglašen je krivom u avgustu po 14 tačaka optužnice koja ga, pored ostalog, tereti za odavanje nacionalnih bezbednosnih podataka stranoj zemlji i za kršenje zakona o kontroli izvoza oružja.

„Prekršio je zavet lojalnosti svojoj zemlji, i kriv je za prodaju vredne tehnologije stranim zemljama za ličnu korist“, rekla je sudija Suzan Oki Molvej prilikom jučerašnjeg izricanja presude.

Tužioci su naveli u optužnici da je Govadija pomogao Kini da napravi sopstveni sopstveni krstareći projektil sa „stelt“ tehnologiju kako bi, od dobijenog novca, mogao da otplati kredit s kojim je na Havaijima kupio luksuznu kuću vrednu nekoliko miliona.

Prema tvrdnjama tužilaca, Govadija je prodajom vojnih tajni stavio u
džep najmanje 110.000 dolara.

Govadijini branioci su, međutim, tvrdili da je on govorio Kinezima samo stvari koje nisu vojna tajna, i da je prema tome nevin. Sin osuđenog, Ešton Govadija, rekao je novinarima da sudska porota nije mogla da vidi dokumenta koja bi njegovog oca
oslobodila krivice jer su nosila pečat tajnosti. Prema njegovim rečima, odbrana će ta dokumenta predstaviti u žalbenom postupku.

Kina tvrdi da je avion potpuno zasnovan na vlastitim nacrtima, citira “Global tajms“ zvaničnika kineskog ministarstva odbrane, koji nije želeo da mu se pominje ime. On je potpuno odbacio pisanje agencije AP, koja citira vojne stručnjake sa Balkana i druge, da je Kina došla do nekih od najnovijih tehnoloških saznanja na osnovu komada američkog F-117 – „najthok“, oborenog iznad Srbije 1999. godine.

Američki F-117 „najthok“ je prvi „stelt“ borbeni avion na svetu, a letelica koja je oborena tokom NATO bombardovanja Srbije, prvi je avion takve vrste koji je ikada pogođen.

„Nije prvi put da strani mediji sumnjaju u novorazvijene kineske vojne tehnologije. Bespredmetno je odgovarati na takve spekulacije“, rekao je zvaničnik za list koji štampa partijski organ „Ženmin žibao“.

Agencija AP navodi da su pokušali da dobiju komentar od predstavnika ministarstva spoljnih poslova Hong Leia, ali da on „nije imao informacije o tom pitanju“. Ministarstvo odbrane u Pekingu je veoma šturo komentarisalo probni let J-20 navodeći samo da Kina nastavlja da se naoružava isključivo u odbrambene svrhe.

Ostaci aviona pronađeni su četiri kilometra od sela Troickoje u distriktu Čern. Tužilaštvo je saopštilo da je avion iz 1974. godine na letu od Voronježa ka Tuli izvodio vežbu prevoženja vojnika, putnika, opreme i tereta. Moskovski vojni okrug pokrenuo je istragu o ovoj nesreći.

Četvoromotorni avion „An-22 Antei“, sa posadom od pet do šest članova, može da primi 60 tona tereta i 300 vojnika sa ličnim naoružanjem ili 151 pripadnika padobranske jedinice sa ličnim naoružanjem, navodi ruska agencija.

„Honda erkraft“, sa sedištem u Grinsborou, u Severnoj Karolini, objavila je da je njen unapređeni model lakog poslovnog aviona „hondadžet“ uspešno obavio prvi probni let u trajanju od oko 50 minuta.

„Ohrabreni smo našom prvom analizom podataka o letu, koji je pokazao očekivane karakteristike `hondadžeta` “ , kazao je predsednik „Honda erkraft“ Mićimasa Fudžino. „Honda“ je 2006. godine u SAD osnovala filijalu za izradu manjih aviona i planira da počne masovnu proizvodnju u 2012. godini u fabrici u Severnoj Karolini koja se nalazi u fazi izgradnje. „Honda“ je do sada dobila više od 100 porudžbina za taj avion.

Ratno vazduhoplovstvo SAD greškom je poslalo kompanijama – konkurentima na konkursu za kupovinu aviona-tankera vrednosti milijardi dolara, osetljive podatke koji sadrže informacije o ponudama.

Američki Boing i Evropska kompanija za vazduhoplovstvo, odbranu i svemir (EADS) – vlasnica Erbasa žestoki su konkurenti za izgradnju 179 aviona-tankera za Ratno vazduhoplovstvo SAD što će biti ili Boingov mlaznjak 767 ili Erbas A330. Zahvaljujući zbrci u Vašingtonu, Boing je dobio detaljne nejavne informacije o ponudi EADS, a EADS informacije o ponudi Boinga.

„To je administrativna greška koja se odnosi na ograničen broj informacija“, rekao je agenciji AP predstavnik Ratnog vazduhoplovstva SAD, pukovnik Les Kodlik. To su međutim informacije o ključnim podacima na osnovu kojih će Ratno vazduhoplovstvo odlučiti koji avion da kupi, a one mogu biti tehničke i finansijske.

List „Sijetl tajms“, koji je u petak prvi objavio vest, izneo je da su konkurentima upućeni ključni podaci o ceni što je u ovoj fazi ključno za izbor budućeg aviona-tankera. Kodlik je rekao da zbrka neće odložiti odluku o izboru proizvođača i sklapanje ugovora koje se očekuje početkom 2011. On je dodao da su oba konkurenta odmah prijavila Ratnom vazduhoplovstvu SAD da su dobili kompjuterske diskove sa podacima koje nisu očekivali.

Ratno vazduhoplovstvo SAD želi da zameni avione-tankere KC-135 za snabdevanje drugih aviona gorivom u letu. Ti avioni datiraju još iz 1950-ih godina. Očekuje se da će vrednost ugovora o prvom kontigentu aviona biti 35 milijardi dolara, a zamena cele flote aviona-tankera koštaće do 100 milijardi.

Program koji je vodio SS-ovac Hans Kammler trebao je promijeniti ishod rata. Amerikanci su znali za postojanje nove čudne letjelice, a New York Times još za vrijeme rata pisao o „misterioznom letećem tanjuru“ te objavio fotografije letjelice koja putuje velikom brzinom iznad nebodera.

Članak je tvrdio kako su Nijemci uništili većinu materijala o svojim aktivnostima, no 1960. godine u Kanadi stručnjaci za NLO su uspjeli izgraditi istu letjelicu koja je „zaista i letjela“. Projekt „Schriever-Habermohl shema“ se odvijao u Pragu između 1941. i 1943. godine, a poznato je da su dijelom njega bili inžinjer i pilot Rudolf Schriever, drugi inžinjer Otto Habermohl te Joseph Andreas Epp koji je potvrdio da su izgradili čak 15 prototipova. I njemački zatvorenici su tvrdili da su vidjeli nepoznatu srebrnu letjelicu . Nakon završetka rata, mnogi njemački znanstvenici su pomogali SAD-u u svemirskom programu.

Početkom 1951. godine tadašnje jugoslovenske vlasti isporučile su američkoj tajnoj službi sovjetski jurišni avion MiG-15 i tim gestom zauvek izmenile dalji tok istorije. Razlaz sa Staljinom 1948. godine bio je definitivan. Ovu tvrdnju u svojoj knjizi “Pacovska rupa koju treba držati na oku” iznosi Koulman Armstrong Mehta, magistar istorije na Državnom univerzitetu Severne Kalifornije.

Koristeći materijal sa koga je tek nedavno skinuta oznaka “strogo poverljivo”, kao i seriju razgovora sa šefom CIA u Beogradu od 1948. do 1951, Mehta prati razvoj odnosa Jugoslavije i SAD, a pre svega njihovih obaveštajnih službi. Sigurno najuzbudljiviji deo knjige je upravo priča o izdaji Sovjetskog saveza i Titova odluka da se okrene Americi.

Mehta navodi da je krajem novembra 1950. godine Frank Vizner, šef Kancelarije za koordinaciju politike, ogranka CIA za tajne operacije, počeo pregovore sa Vladimirom Velebitom, zamenikom jugoslovenskog ministra za spoljnu trgovinu o mogućnostima sklapanja obaveštajnog sporazuma između dveju zemalja. Vizner je smatrao da bi takva saradnja pomogla jugoslovenskoj Upravi državne bezbednosti (UDBA) “u domenu psihološkog ratovanja”. CIA bi takođe pomogla Jugoslaviji da uspostavi sistem brze komunikacije u slučaju sovjetske invazije.

Vizner se s tim predlogom obratio Velebitu zbog toga što je od svih članova
jugoslovenske vlade upravo on važio za “najistaknutijeg zagovornika prozapadne orijentacije Jugoslavije”. U tim razgovorima pomagao mu je tadašnji šef operacija CIA u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman i koji je zastupao stavove CIA pod maskom prevodioca. On je istakao da je ta saradnja povlačila za sobom zvanični sporazum o razmeni vojnih obaveštajnih podataka i posebno istakao prvi uspeh te saradnje: nije prošlo ni nedelju dana od sklapanja sporazuma kad je Jugoslavija ponudila Amerikancima sovjetski jurišni avion MiG-15, koji se odlično pokazao u Korejskom ratu i koji je veoma interesovao američke inženjere.

Jugoslavija je saopštila Sovjetskom Savezu da se MiG srušio na teritoriji Jugoslavije i odbila da dozvoli sovjetskim obaveštajcima da pređu njenu granicu, ističući da je avion nepovratno oštećen i da mu nema spasa. A onda je ponuđen Sjedinjenim Državama pod uslovom da šef operacija CIA u Beogradu organizuje transport letelice.

- Pozvali su me u sred noći i ponudili nam potpuno očuvan MiG-15. Petorica naših operativaca su hitno doputovala u Beograd i organizovala su transport letelice. Avion je rasklopljen na delove i tako prebačen u SAD. Imao je samo par manjih oštećenja, ništa značajno. Bili smo u šoku jer smo dobili jedan od prvih aviona ovog tipa koji je mogao da leti – tvrdi bivši agent CIA u razgovoru sa autorom knjige.

Šef operacija je ubeđen da Jugosloveni nisu znali za njegovu povezanost sa Agencijom, a taj zadatak mu je poveren zbog prijateljstva sa jugolsovenskim ambasadorom Vladom Popovićem.

Amerikanci su tokom Korejskog rata nudili nagradu od 100.000 dolara za svaku informaciju o sovjetskom avionu MiG-15. Prvi avion koji su dobili bio je upravo ovaj koji su isporučile jugoslovenske vladi. Sledeći je u posed Amerike došao tek dve godine kasnije, 1953. godine.

Početkom pedesetih Jugoslavija je postala strateški značajan akter u Jugoistočnoj Evropi i služila je kao “ključna karika u odbrani Mediterana i Bliskog istoka”. Prema oceni CIA, Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u Jugoistočnoj Evropi “u kojoj režim nije nametao velike restrikcije i gde je postojala relativna sloboda putovanja”. Zato je postala centar za prikupljanje obaveštajnih podataka za ceo region. Od “pacovske rupe koju treba držati na oku” prešla je u kategoriju “zemlje od strateškog značaja” i postala važna komponenta američke hladnoratovske strategije.

„Tražićemo finansijsku nadoknadu od ‘Rols-Rojsa,’“ rekao je zvanični predstavnik „Erbasa“ u Parizu, prenele su agencije. Naša proizvodnja sada je daleko od normalne i „Erbas“ je suočen sa dodatnim troškovima zbog incidenta sa motorom, dodao je portparol kompanije sa sedištem u Tuluzu, koji nije naveo nijedan podatak o obimu štete.

U Londonu, predstavnik „Rols-Rojsa“ kratko je kazao da „nema nikakav komentar“ povodom „Erbasovog“ saopštenja.

„Kvantas“ je u četvrtak saopštio da „Rols-Rojs“ mora da zameni do 40 motora ugrađenih u „Erbasove“ avione A380, koji se nalaze u flotama različitih aviokompanija.

Australijski „Kvantas“ prizemio je njegovih šest modela A380, najvećih putničkih aviona na svetu, opremljenih „Rols-Rojsovim“ motorima tipa „trent 900″, nakon što je jedan avion bio prinuđen da promeni let i da sleti u Singapur 4. novembra, posle eksplozije jednog motora.

Krokodil, koji je izazvao nesreću, bio je „slepi putnik“ u prtljagu nekog ko je verovatno želeo da ga prokrijumčari. Životinja je preživela pad aviona, ali su je brzo sustigli seljani i ubili mačetama.

Kao uzrok nesreće je označen „nedostatak goriva“, međutim, afrički magazin „Žen Afrik“ je upravo objavio priču jedinog preživelog, preneli su „Skaj njuz“ i „Telegraf onlajn“.

Prema svedočenju preživelog, čiji identitet nije otkriven, krokodil je izazvao pometnju i stampedo u maloj letelici „Let-410″, češke proizvodnje. Putnici su pohrlili prema pilotskoj kabini, poremetivši ravnotežu letelice i došlo je do obrušavanja.

Avion je na zemlji oštetio jednu kuću u kojoj, srećom, niko nije stradao. Avionom je upravljao 63-godišnji Deni Filmot koji je bio i vlasnik male aviokompanije „Filer“ kojoj je avion pripadao.

„Virdžinova“ letilica bi uskoro trebalo da na kratke letove iznad atmosfere povede svoje prve turiste, pod uslovom da su spremni da plate 200.000 dolara.

Inicijator ovog projekta, britanski milijarder Ričard Branson, lično je posmatrao probni let tokom kojeg je svemirska letilica, nakon što je otkačena od aviona-nosača, izvela slobodan let i sletela na aerodrom u pustinji Mohave.

„Prvi put od kada smo ozbiljno počeli da radimo na ovom projektu 2004. godine, prisustvovao sam sletanju prve komercijalne svemirske letilice i bio je to veliki trenutak“, rekao je Branson za BBC.

„Virdžin Galaktik“ je sad na dobrom putu da postane prva komercijalna svemirska kompanija i dosad već ima 370 uplaćenih letova. „Enterprajz“ će biti u stanju da preveze osam osoba – dva pilota i šest putnika.

Portparol je objasnio da je ubrzo po poletanju jedan Amerikanac u „biznis klasi“ zahtevao da se u nju premesti i njegov sin koji, međutim, nije platio kartu za to. Kada su stjuardese to odbile, počela je svađa i Amerikanac se „na kraju potukao sa trećim pilotom koji se tu odmarao na jednom od sedišta“ kazao je Balcer. Pošto je problematični putnik iskrcan, avion je ponovo krenuo za Čikago.

Za tuču u avionu se saznalo zahvaljujući jednom Poljaku koji je posmatrao čudnovati let LOT-ovog aviona na zapadu Poljske i obavestio medije.

Profesor Džozef Monagan i student Dejvid Mej sa Univerziteta Monak u Australiji, na osnovu okeanografskih istraživanja, otkrili su da na morskom dnu u području između obale Porto Rika, jugoistočne obale Majamija i Bermuda, koje čine zamišljeni tajanstveni trougao, postoje značajne količine metan-hidrata i brojni tragovi erupcija.

U spornom tlu događaju se erupcije metana, koji nakon tektonskih pomeranja izlazi kroz pukotine na morskom dnu i, oblikovan u velike mehure koji se dodatno šire, putuje prema morskoj površini. Monagan i Mej tvrde da takvi ogromni mehuri, u trenutku kada izađu na površinu, mogu da prevrnu i velike brodove, a isti plin, kada uđe u motore aviona koji u tom trenutku lete iznad mehura, može da uzrokuje teška oštećenja motora i rušenje letelice u more.

Tokom 60-ih godina prošloga veka istraživač mora Ivan T. Sanderson precizirao je i popisao sva mesta u svetu na kojima su zabeleženi misteriozni nestanci brodova i aviona.

Osim bermudskog trougla, konstatovao je Sanderson, slični su se neobjašnjivi nestanci dogodili i u nekim delovima Japanskog i Severnog mora, između kontinentalne Evrope i Velike Britanije.

Na svim tim mestima sprovedena su okeanografska istraživanja morskog dna, koja su potvrdila postojanje velikih količina metan-hidrata i tragova erupcija, koja su potvrdila tezu Monagana i Meja – navode agencije.

Na velikoj avioizložbi u Farnborou kraj Londona, Mihail Pogosjan, generalni direktor udruženih kompanija “Suhoj” i “MiG”, izjavio je da ima dosta pitanja za kineske kolege – o modelima aviona “Su-33” i “Su-27”.

Kinezi su, naime, hteli da kupe nekoliko aviona “Su-33”, ali su u Moskvi to odbili, ocenivši da im je namera da ga – kopiraju. Vešti Kinezi su onda isti avion nabavili u Ukrajini, što im je bilo dovoljno da naprave svoju verziju. Rusima preostaje da se teše da Kina još nema poligon za ispitivanje mornaričke avijacije, niti za specijalnu obuku pilota koji sleću i poleću sa nosača aviona.

KINEZI su spremni da prodaju i simbolične količine oružja, u nadi da će jednog dana naplatiti strpljenje i uloženo. Zato oni hoće da prodaju npr. jedan lovački avion Ruandi, ili samo deset oklopnih transportera Čadu.

Ruski proizvođači oružja su Kinu kao ozbiljnog konkurenta doživeli prvi put 2007. godine, kada je Turska objavila tender za kupovinu protivvazdušnih sistema. Konkurent ruskom “S-300” bio je kineski “Iks-ku-9”. Iste godine Tajland se odlučio, umesto od Rusa, da kupi kineske oklopne transportere. Sada Indonezija planira da kupi školske avione, a govori se da će nabaviti podjednak broj ruskih “Jak-30” i kineskih FTC-200.

Narednih godina Kina će biti sve veći konkurent Rusiji, koja je već dostigla “plafon” izvoza od 8,5 milijardi dolara godišnje, jer njene fabrike, bez radikalne modernizacije, ne mogu da proizvode više vojne tehnike za strana tržišta.

U Rusiji niko ne negira sposobnost Kineza da za vrlo kratko vreme počnu proizvodnju svega što “kopiraju”. Modernizovali su fabrike, imaju dovoljno inženjera i ulažu dosta novca, pa mogu da nude niže cene od konkurencije. Ruski eksperti tvrde da je glavni nedostatak kineske vojne tehnike nizak kvalitet materijala i nedovoljno dobra obrada detalja. Proizvodnja specijalnih metala koji se koriste u ovoj grani industrije ima mnogo tajni koje treba otkriti. Konkurenti s podsmehom kažu da “Kina pravi oružje za jednokratnu upotrebu”.

Kina je i ranije pokušavala da se pojavi kao prodavac na svetskom tržištu oružja. Prvi put, 1979. godine, ali je posle velikih nereda u Pekingu 1989. Zapad postavio mnogobrojne prepreke za taj kineski biznis. Zbog toga su godinama unazad, kupci kineskog oružja bile zemlje koje se nalaze pod sankcijama.

OD LICENCI DO ŠPIJUNA

RUSKI eksperti kažu da Kinezi nadoknađuju nedostatak svoje konstruktorske škole kupovinom licenci i industrijskom špijunažom. Tako je iz Ukrajine u Kinu s lažnim papirima prebačeno šest avionskih raketa Dž-55, dometa 2.500 kilometara. One mogu da nose atomske bojeve glave. Ruski carinici su mnogo puta na granici zaustavljali razne delove vojnih uređaja i oružja, sakrivene u bale starog papira ili u drvenu građu.

Mihail Pogosjan kaže da je protiv potpisivanja novog velikog ugovora sa Kinom o prodaji mlaznih motora “RD-93”, koje treba da koristi kinesko-pakistanski avion “FC-1”. Tim tipom aviona oni nameravaju da konkurišu Rusiji u poslu s Egiptom. Rusi tvrde da je njihov “MiG-29” daleko bolji od kineskog “FC-1”; ipak, ruski avion košta 35 miliona dolara, a kineski samo 10 miliona.

Spor Moskve i Pekinga nastao je i zbog lovca “Su-27SK”, jer Rusi tvrde da je kineski “J-11” zapravo njegov klon. Ugovorom iz 1996. Kina je dobila pravo da montira 200 lovaca-presretača “Su-27SK”, pod markom “J-11”. Kada su Kinezi dobili 95 kompleta delova i 180 motora, kao i svu nepohodnu tehniku za montažu, u Pekingu su 2004. godine saopštili da im više nisu potrebni ruski delovi – jer je avion, navodno, pokazao ograničene bojeve mogućnosti, pa ga više neće ni proizvoditi. Četiri godine kasnije, Kina je objavila svetu da je proizvela svoj novi avion, lovac „J-11B“.

Rusi su odmah izjavili da je reč o kopiji njihovog “Su-27SK”. Na te optužbe Kinezi mirno odgovaraju da je njihov lovac originalan, jer je manji od ruskog. Da ostvare velike izvozne ambicije, glavna prepreka im je što još nisu naučili da prave dobre motore, pa ih uglavnom kupuju – od Rusije.

Kinezi ne skrivaju da žele da naprave i veliki transportni avion, a za to je potrebna pomoć ukrajinskog “Antonova”.

Niskim cenama Kinezi polako istiskuju rusko oružje iz Afrike. Alžir, Egipat, Sudan i Ruanda kupili su kineske haubice, koje su kopija ruskih, ali su znatno jeftinije. Kinezi su spremni na sve, pa čak i na trampu: oružje za pravo istraživanja nafte i drugih prirodnih bogatstava. U Južnoj Americi Kinezi vide svoju šansu, pogotovo posle prodaje školskih aviona Venecueli. Ova zemlja trebalo bi do kraja godine da dobije i deset kineskih radara, dometa 350 kilometara.

Pošto je Rusija stopirala isporuku sistema “S-300” Iranu, da ne kvari odnose sa SAD i Izraelom, Kina je dobila realnu šansu da Teheranu proda svoj odbrambeni raketni sistem “Iks-ku-9”. Spolja liči na ruski “S-300”, Kinezi priznaju da je domet njihovih raketa manji, ali se hvale da su u drugim odlikama bolji, uz nižu cenu.

Amerikanci tvrde da kod njih Kinezi imaju najveću mrežu agenata koji se bave industrijskom i vojnom špijunažom.

Branko VLAHOVIĆ, novosti.rs

Laser je uništio bespilotnu letjelicu koja je krstarila brzinom od 500 kilometara na sat, a rezultati su predstavljeni na Međunarodnom zračnom showu u Farnboroughu održanom u ponedjeljak.

- Ovo je za nas velik uspjeh i predstavlja velik napredak u usporedbi s ‘Ratovima zvijezda’, programom obrane iz 80-ih godina prošlog stoljeća. Možemo očekivati kako će se prvi vojni laseri vrlo brzo naći u tradicionalnim oružanim sustavima – objasnio je Mike Booen, predsjednik Directed Energy Weaponsa, kompanije koja razvija energetsko oružje.

Laserski obrambeni sustav, nazvan Laser Close-In Weapons System (CIWS), sadrži odašiljač koji emitira zrake snage 50 kilovata koje su zadužene za uništavanje meta. Isto tako, može koristiti zajedno s konvenionalnim projektilima.

- Letjelica nije bila posebno oklopljena pa ni u brišućem letu, no snimka pokazuje kako je laser pronašao metu, zapalio je i srušio. Ovakvi bi sustavi bili od velike koristi u kriznim područjima poput Afganistana, Bagdada ili pograničnog područja Gaze i Izraela – napomenuo je Peter Felstead, urednik časopisa Jane’s Defence Weekley.

Prema najavama stručnjaka, dok se riješe sve ‘dječje bolesti’ novog obrambenog sustava proći će još nekoliko godina. U službenu uporabu bi trebali ući poslije 2016. godine.

Službenici aerodroma Sjaošan u Hangdžou u sredu su ugledali svetleći objekat na nebu iznad tog grada, čije prisustvo međutim nisu registrovali radari. Ovo je prvi slučaj da je neki aerodrom u Kini zatvoren zbog NLO-a.

Aerodrom je zatvoren iz bezbednosnih razloga na sat vremena, desetak letova preusmereno je na okolne aerodrome, a šest poletanja odloženo je na nekoliko sati.

„Do sada nije ništa utvrđeno“, rekao je jedan zvaničnik vazdušne kontrole Džeđijanga za agenciju Sinhua. Neki mediji navode da bi NLO mogao da bude privatna letelica, jer je u toj provinciji u porastu broj letelica u privatnom vlasništvu.

Pojedini izvori međutim navode da bi neidentifikovani objekat mogao da ima veze s vojskom.

To je prvi put da je jedan aerodrom u Kini hitno zatvoren zbog pojave NLO, precizirao je jedan neimenovani zvaničnik službe za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

„Prvo treba da utvrdimo kako je vlasnik dobio dozvolu za upravljanje objektom. Čak je i balonima na gas potrebna dozvola vlasti pre nego što polete“, rekao je taj zvaničnik.

Prekidom vazdušnog saobraćaja u sredu bilo je pogođeno više od 2.000 putnika.

Ti zračni dvoboji imali su i svoje junake, takozvane »asove«. Da bi bio proglašen zračnim asom, kod Francuza je pilot morao oboriti pet neprijateljskih aviona, a kod Nijemaca deset. Pilot s najviše zračnih pobjeda postojao je »as asova«. Kod Francuza taj je častan naziv nosio poznati Guvnemer, a kod Nijemaca von Richthofen, poznatiji kao »Crveni baron«.

Baron Manfred von Richthofen počeo je vojničku karijeru kao oficir u jednom konjičkom puku. Tako je i svoje sudjelovanje u ratu počeo u konjici. Bio je najprije fia istočnoj, – a zatim na zapadnoj fronti, ali služba u konjici nije mu se činila zanimljivom. Odlučio je da se prijavi u avijaciju pa je 1915. stupio u zrakoplovnu školu koju je završio s odličnim uspjehom.
Ubrzo je postigao svoju prvu zračnu pobjedu — koja mu, međutim, nije bila priznata. Iznenadio je jedan francuski izviđački avion koji je nadlijetao njemačke linije i otvorio na njega vatru. Pogodio ga je, ali avion je pao na francusku stranu pa tako nije bilo dokaza o Richthofenovu uspjehu.
Prvu oznaku za oboreni protivnički avion ucrtao je na svoj trokrilac tek tri mjeseca kasnije. Napao je jednog francuskog »spada«. Ispalivši treći rafal iz svoja dva mitraljeza, vidio je kako se protivnikov avion okrenuo »na leđa«. Richthofen je u prvi čas pomislio da njegov protivnik simulira, kako bi izbjegao daljnje napade – ali Francuz se ubrzo razbio o zemlju. Von Richthofen uzeo je za uspomenu mitraljez s oborenog aviona — a do kraja studenoga 1916. sakupio je šesnaest takvih trofeja. Najvredniji je bio mitraljez dotadašnjeg britanskog »asa asova«, majora Hawkera, kojeg je bio oborio u ogorčenoj borbi s tri neprijateljska aviona.

Ostvarivši šesnaest zračnih pobjeda, Richthofen je postavljen za zapovjednika eskadrile. Istog dana kad je svoju eskadrilu poveo u zračno krštenje, Richthofen je oborio dva aviona. To ga umalo nije stajalo glave: protivnički rafal teško je oštetio krilo njegova aviona i Richthofen se jedva spustio.

Tada je baron Richtfohen odlučio da svoj avion oboji žarkocrvenom bojom. Učinio je to iz želje da se izdvoji od drugih, ali i zato da bi ga njegovi suborci lakše uočavali. I tako je sa svojim crvenim avionom nastavio sijati smrt među neprijateljskim zrakoplovima. Do kraja veljače 1917. zabilježio je trideset i pet zračnih pobjeda.

O famoznom crvenom avionu koji se iznenada pojavljivao iz oblaka i sijao smrt, počelo se sve više govoriti i s druge strane ratnih linija. Pronosile su se glasine da za upravljačem tog aviona sjedi neka neustrašiva žena, a neki su govorili da je to duh. Britanska zračna komanda raspisala je nagradu za pilota koji obori crveni avion.

Piloti Richthofenove eskadrile zatražili su da i oni oboje svoje avione crveno — kako bi njihov zapovjednik bio što manje izložen opasnosti. Jer, britanski i francuski lovci sve su češće jurišali na »Crvenog barona«, kako su nazvali Richthofena, saznavši za njegovo plemićko porijeklo. I tako su svi lovci Richthofenove eskadrile obojili aparate crvenom bojom. Međutim, ubrzo poslije toga »Crveni baron« bio je oboren: kad je u jednoj zračnoj borbi tražio pogodni ugao iz kojeg će ispaliti rafal na protivnika, engleski je pilot bio brži i izrešetao mu rezervoar s gorivom. Da izbjegne požar, Richthofen je ugasio motor, jedva se spustio na neku ledinu…

Drugom prilikom, kad je poveo svoju eskadrilu u »slobodan lov«, Richthofen se vratio u bazu okrvavljene glave. Okrznuo ga je mitraljeski metak. Obliven krvlju, Richthofen je bez svijesti padao gotovo dvije tisuće metara. Osvijestio se u posljednji čas prije nego što se avion razbio o zemlju, pa je ispravio aparat i jedva se spustio na neki brežuljak.

Dakako, Britancima je dozlogrdila upornost »Crvenog barona«, koji je i dalje nizao pobjede. Odlučili su da neprestanim napadima izmore njegovu eskadrilu. Nad aerodromom na kojem su se nalazili crveno obojeni avioni Richthofenove eskadrile, po cijeli su dan letjeli britanski avioni, otvarajući vatru s male visine. Zbog toga su Nijemci organizirali jaku protuzracnu obranu.

»Crveni baron« letio je i dalje. Kad je proslavio pedesetu zračnu pobjedu, primio ga je sam njemački car i zadržao ga na ručku. Prolazili su mjeseci, Richthofen je i dalje nizao pobjede, ali se poslije svake zračne borbe osjećao sve umorniji. Često je bio potišten. Znao je da će i njemu jednom doći kraj.
I došao je! Bilo je to onog dana u proljeće 1918. kad je Richthofen napao jedan usamljeni britanski avion. Poslije nekoliko minuta borbe, Englezu je doletio u pomoć jedan Kanađanin, kapetan Roy Brown. Približivši se »Crvenom baronu«, izrešetao je stražnji dio trupa njegova aviona.
Vrativši se u krugu da izvede novi napad, Brown je vidio kako je Richthofen poskočio u sjedištu i svalio se na pod. »Crveni baron« bio je mrtav! Umro je u zraku, dok se njegov avion rušio prema jednoj poljani blizu Amiensa.
Saveznički avijatičari sahranili su Richthofena uz sve vojničke počasti.

Ryanair putnicima naplaćuje prtljagu, a u vrijeme ljetnih odmora plaćanje za prtljagu povećava se sa 15 na 20 funti, pa putnici žele što više toga ponijeti sa sobom u avion. Međutim, veličina ručne prtljage je limitirana, a bijes putnika izazvala je najnovija „odobrena“ Samsoniteova torbica od 42 litre koju je novinarka Aoife Anderson opisala kako torbicu u koju stanu „četkica, jedna promjena odjeće i ručnik.“

Negativan PR Ryanair je preokrenuo u vlastitu korist i dotičnu novinarku pozvao da se odazove izazovu. Ryanairovci su u spornu torbicu uspjeli spakirati dva para hlača, dvije haljine, četiri topa, dva para cipele, jaknu, laptop i toaletnu torbicu. Ukoliko Aoife Anderson uspije u torbicu ugurati više stvari od njih, Ryanair će u dobrotvorne svrhe uplatiti 1000 eura.

Ovim su potezom čelnici aviokompanije novinarku stavili u nezavidan položaj jer mora birati između vlastitog stajališta i humanitarke. Njezin odgovor još nije poznat.

Autor: Barbara Slade

Tvrtka Boeing ovih je dana predstavila svoj prvi borbeni bespilotni avion – Phantom Ray . Čudo tehnike izrađeno na principu stealth tehnologije više izgleda kao letjelica iz “Star Treka”.

Može obavljati jurišne, bombarderske i lovačke zadatke te izviđanje i blokiranje neprijateljske protuzračne obrane. Borbeni radijus mu je 2000 km, a brzina 990 km/h. Motor je smješten u trupu aviona, odakle mu po potrebi izranja naoružanje.

Ima mogućnost samostalnog punjenja gorivom u zraku, a umjetna intelegencija mu omogućuje autonomiju. Tijekom ove godine bit će obavljeno devet pokusnih letova, nakon čega će se donijeti odluka o daljnjoj sudbini letjelice.

Autor: Krešimir Žabec

Doktor Alister Satklif, koji predaje pedijatriju londonskom Juniverziti koledžu objasnio je za Gardijan na koji način deca mogu da prežive ozbiljne traume zadobijene u avionskim nesrećama.

„To je čista fizika. Deca imaju manje izdužene udove, a u telu imaju veći procenat vode što ih čini otpornijim na povrede. Imaju više ‘jastučića’, a uz to im se tkivo brže oporavlja“, rekao je Satklif.

On kaže da je deci prednost u ovakvim situacijama i to što su – maleni. Manja masa znači i manju brzinu prilikom udarca u prepreku. A i kada do udarca dođe, deca imaju još jednu prednost – veću elastičnost kostiju.

„Kosti su im fleksibilnije, pa je kod traume veća verovatnoća da će im kosti saviti, ali će ostati čitave, za razliku od onoga što se događa kod odraslih“, rekao je britanski naučnik i dodao da se ta sposobnost gubi u pubertetu.

Takođe, deca lakše podnose gubitak krvi. Krv im se brže obnavlja pa tako mogu da izgube veći procenat krvi nego odrasli i posle toga se uspešno oporave. Uz to im je ukupno zdravstveno stanje bolje, jer nisu imali prilike da ga upropaste, na primer, pušenjem.

„Posebno se to odnosi na srčani mišić“, objašnjava Satklif.

On pominje i situacije davljenja u vodi, gde je kada su deca u pitanju pred spasiocima za oživljavanje mnogo duže vreme na raspolaganju nego kada su u pitanju odrasli.

Ali deca imaju i slabu stranu, a to je glava. Većina dece poginule u saobraćajnim nesrećama strada od povreda glave, a bebe može ubiti i malo snažnije trešenje glave.

„Zapravo i ne znamo šta se dogodi, ali mozak natekne i jave se komplikacije s disanjem“, kaže Satklif.

Projektovao je Vojnotehnički institut, a proizvodi Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“. Početkom iduće godine trebalo bi da se nađe na listi naoružanja i opreme Vojske Srbije, a pre svega za kontrolu Kopnene zone bezbednosti. Biće tri puta jeftinija od izraelskog tipa „orbiter“ koji trenutno koriste snage Srbije. Već zainteresovani kupci su zemlje regiona, ali i arapskog sveta.

- Računamo na kupce iz okruženja – Slovence, Slovake, Ukrajince, ali sigurno su među njima i Irak, Alžir, Libija, Egipat i ostale arapske zemlje – kaže Zijah Burzić, načelnik vazduhoplovnog odeljenja VTI.

Ova letelica, u čiji razvoj je uloženo oko 10 miliona dinara, projektovana za bliska osmatranja i direktni prenos informacije na razdaljini do 12 kilometara, sa visine do 500 metara, primarno je planirana za potrebe Vojske Srbije. Ali zbog široke primene u civilnom sektoru, na nju računaju i za potrebe granične policije. Koristiće se i za izviđanje terena prilikom poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja.

„Vrabac“ je lagan i za razliku od drugih bespilotnih letelica, poput izraelske, koja zahteva katapult ili takozvanu praćku, vojnik ga izbacuje iz ruke. Opremljen je klasičnom i infracrvenom kamerom, a za prenos podataka koristi linkove imune na smetnje. Sastavljen je od šest rasklopivih elemenata i prenosi se u vojničkom rancu do poletanja. Posadu čine dva operatera, pilot-navigator i tehničar elektroničar, posebno obučen na Vojnotehničkom institutu.

Podatke koje snima prebacuje sigurnom vezom ka stanici na zemlji

Mini bespilotne letelice inače koriste moderne armije za trenutno informisanje o stanju na terenu, poziciji prijateljskih ili neprijateljskih snaga. Ona snima odozgo, prikupljajući podatke, i potom ih preko donje veze prebacuje ka stanici na zemlji. Na konstruisanju ove letelice radio je dve godine tim od dvadeset stručnjaka, od kako je uvezeno devet izraelskih „orbitera“, koji omogućavaju prenos informacija u realnom vremenu.

VTI trenutno radi na projektu taktičke bespilotne letelice sa radijusom kretanja i snimanja od više od 100 kilometara. Sve što vojna industrija danas izvozi projektovano je mahom u ovom institutu, u kome radi 500 zaposlenih.
Vojna industrija je jedina industrija u Srbiji, koja se vratila na puteve stare slave koju je imala jugoslovenska industrija.

- Kada se gleda statistika, izvoz naoružanja koji je ostvarivala SFRJ je i premašen. Po prihodu po glavi stanovnika, već u ovom momentu izvozimo više čak i od bivše SFRJ – kaže Burzić.

Samo ovog proleća srpska vojna industrija očekuje sklapanje ugovora vrednih milijardu evra, što će je činiti najvećim izvoznikom u ovoj grani na Balkanu.
U najvećoj vojnoj naučnoistraživačkoj ustanovi u Srbiji proteklih šest decenija, razvijeno je i uvedeno u upotrebu oko 1.500 sredstava naoružanja i vojne opreme.

Komande sa zemlje
- velika crna kutija sa palicom – za kontrolu leta
- desna palica (logitec džojstik) – za upravljanje osmatračkom opremom
*Posadu čine dva operatera, pilot navigator i tehničar elektronike, posebno obučen u VTI
*Deo je komandno-informacionog sistema

Namena
- izviđanje i osmatranje na malim daljinama u vojne (za trenutno informisanje o stanju na terenu, poziciji snaga) i civilne svrhe
- uočavanje cilja
- pogranična i obalska služba
- nadgledanje požara
- kontrola saobraćaja
*Opremljena je klasičnom infracrvenom kamerom, a za prenos podataka koristi linkove imune na smetnje

Korisna i za vreme katastrofa
U vreme katastrofa može da posluži za izviđanje terena kod poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja. Letelica je namenjena posebno za specijalne jedinice VS, kao deo komandno-informacionog sistema.
I kad počne da se proizvodi biće jeftinija od stranih.

Osnovne karakteristike
- optimalna krstareća brzina 61 kilometar na čas
- trajanje leta 1 čas
- visina leta od 300 do 500 metara
- radijus kretanja, domet osmatranja i snimanja 12 kilometara

T. N. Đaković, blic.rs

Pošto je pilot izgubio pravac, video je ispod sebe na zemlji traktor i odlučio da prizemi avion, da bi pitao traktoristu za smer, ali se u tom pokušaju avion srušio, izjavio je portparol regionalnog centra ruskog ministarstva za vanredne situacije Oleg Ugnjivenko, prenela agencija AP.

On je objasnio da je poljoprivredni avion An-2 okrznuo traktor dok se spuštao na zemlju i polomio stajni trap, što je dovelo do pada aviona. Ugnjivenko je dodao da u udesu niko nije povređen, ali nije naveo više detalja o tom slučaju. Avion je pao u regionu Stavropolj na jugu zemlje.

Prvi let ovog aviona, sa baterijama čije se ćelije pune energijom Sunca, obavljen je na visini od svega 100 santimetara iznad zemljine površine, dok je destinacija letenja bila super-kratka – svega 350 metara.

Ispitivanja na usavršavanju solarnog aviona su u toku, kako navodi njen konstruktor, a letilica Solar-impuls bi u doglednoj budućnosti trebalo da leti bez zastoja dva dana i jednu noć.

Pikar ističe da će, ako se eksperimenti uspešno završe, letilica sa pogonom na sunčevu svetlost na kraju obaviti istorijski let oko sveta. To bi moglo da se dogodi, kako predviđa švajcarski stručnjak, već 2012. godine.


U krila Solar-impulsa, čija je dužina 60 metara, ugradjeno je 12.000 solarnih baterija, ukupne težine oko 400 kilograma.

Baterije u krilima solarnog aviona koje treba da proizvede elektroenegiju dovoljno su snažne da neprekidnog pokreću letilicu u periodu od 24 časa.

Solarna letilica koja bi, prema zamisli njenog konstruktora, već u 2012. trebalo da obavi planetarni let, teška je svega 1,6 tona, što je na nivou težine nekog luksuznijeg i bolje opremljenog savremenog automobila.

Za sada, ovaj avion nema ime, pa ga znaju po šifri „T-50“. Reč je o višefunkcionalnom lovcu pete generacije. Biće to dvomotorac, s oružjem težak do 35 tona. Imaće trouglasta krila velike površine. Ruski konstruktori tvrde da će manevarske mogućnosti njihovog aviona biti znatno bolje od najljućeg konkurenta, američkog lovca „F-22 reptor“. Novi ruski adut moći će da leti nadzvučnom brzinom bez „forsaža“, što smanjuje potrošnju goriva. To sada mogu samo „MiG-31“ i američki „F-22“ i „F-35“.

„T-50“ biće slabo vidljiv za protivničke radare. Od naoružanja, avion ima dva „bunkera“ za rakete vazduh-vazduh, dometa do 420 kilometara. Zato neki eksperti tvrde da će „T-50“ biti leteći raketni sistem „S-400“. U spremištima, biće dve i po tone oružja, a ukupno sedam tona ubojnih sredstava. Za blisku borbu, predviđene su nove, visokopokretne rakete, kakve će Rusi početi serijski da proizvode tek 2014. godine. Avion će nositi i rakete za uništavanje radara i za potapanje brodova.

Supermoderan radar konstruisan je u Nižegordskom, u Institutu „Tihomirov“, proslavljenom po radarima koji s lakoćom otkrivaju i one objekte koji su ranije smatrani neprimetnim. „T-50“ moći će da otkrije cilj na 400 kilometara udaljenosti. Radar omogućava da se istovremeno prati 60 ciljeva, a da se gađa njih čak 16. Novi avion treba da bude opremljen i savremenim sredstvima radio-elektronske borbe, koja mu pomažu da otkrije protivnika i kada nema uključen radar. Cilj je, dakle, da pilot vidi sve oko sebe, ali da ne bude
primećen!

Dosta od uređaja i opreme za „T-50“ već je isprobano na avionima generacije „četiri plus“, „SU-35S“ i „MiG-35S“.
Iako se ne saopštava koliki mu je maksimalni let sa jednim rezervoarom goriva, eksperti kažu da će biti najmanje 4.000 kilometara, kao i kod „SU-35S“.

Rusi ne skrivaju da će stalno raditi na modernizaciji motora. Prvi avioni pete generacije leteće s „mašinama“ proizvedenim u „Saturnu“. Konstruktori obaćavaju da će avion pete generacije, kada počne serijska proizvodnja, leteti s novim tipom motora.
Prvi probni letovi „T-50“ biće bez naoružanja. Cilj je da se utvrdi treba li nešto menjati pre početka serijske proizvodnje. Plan je da avion probno leti čak pet godina. Ruska vojna avijacija namerava da kupi od 450 do 600 ovakvih letilica.

JAČI, A JEFTINIJI

AVION „T-50“ pravi se da bi vladao nebom nad svojom državom, a ako zatreba i da bude „ubica“ američkih lovaca „F-22“. U Rusiji niko ne negira da taj američki avion, koji košta više od 300 miliona dolara po komadu, ima odličan radar, brzinu i manevarske sposobnosti. Rusi, ipak, smatraju da mogu da naprave bolji avion, a da pri tom bude osetno jeftiniji. Amerikanci su, naime, svesni da je njihov „F-22“ preskup, pa pokušavaju da reše problem lakim lovcima „F-35“.

Nemoć najvećih svetskih bezbednosnih sistema da se izbore sa internet kriminalom stvara paniku u radnim sobama i običnih ljudi. Da računar može zagrejati prostor u kome se nalazi, opšte je poznata stvar, ali da se zbog njega u toj meri temperatura užari da obrazi bride i prvom čoveku države, nedavno je na svom primeru osetila američka administracija.

Po mnogo čemu, a na prvom mestu po bezbednosti, najjača država na planeti, ostala je u velikom šoku kada su iz sedišta Pentagona pročitane sledeće reči:

„Kompjuterski špijuni uspeli su da provale u bazu podataka o 300 milijardi dolara vrednom projektu novog američkog borbenog aviona F35, poznatog i kao „Munja 2“. Hakeri su uspeli da iskopiraju i izvuku nekoliko terabajta podataka o najskupljem avionu koje je Ministarstvo odbrane SAD ikada naručilo od kompanije „Lokhid Martin“. Američka avijacija pokrenula je istragu o slučaju, a sumnja se da je napad došao iz Kine.’’

Posle ovakvih vesti, postavlja se pitanje šta će onda biti sa „običnim smrtnicima“ ako se s Pentagonom ovako igraju. Odgovor je više nego jednostavan, ali neočekivan – ništa. Naravno, ukoliko na privatnom mejlu ne čuvate maketu modela najnovijeg radarskog sistema. Naime, svi podaci koji se svakodnevno razmenjuju elektronskom poštom, prilično se dobro čuvaju u personalnim imejl sandučićima i na sreću, nisu meta komjuterskog kriminala. Još ako su pod korisničkom šifrom, gotovo da vam ni „hakerski Hudini“ ne može ništa.

Najčešći oblici protivzakonitog postupanja, tj. kompjuterskog kriminala jesu: upadi u računare i krađa podataka, brisanje i uništavanje memorije, kompjuterska diverzija i vandalizam, internet prevare, kao i širenje destruktivne propagande i oglasa. Metode koje se koriste za izvršenje ovih (ne)dela su razne, a njihova brojnost je usled brzog razvoja tehnologije sve veća. Najčešći primeri su virusi, crvi i trojanci. Dok ovi „insekti i mikroorganizmi“ razaraju podatke spolja, trojanci, baš kao i čuveni mitski konj, čekaju da svi zaspe i onda počinju da vršljaju po memoriji. Iako se zna da su stari Grci bili „mrtvi“ pijani kada su Trojanci počeli da izlaze iz drvenog konja, u ovom slučaju to nije od presudne važnosti. Drugim rečima, u kakvom god bili stanju, isto vam se piše.

Ako se iz panike iskorači još jedan korak ka paranoji, onda se pogled većine zadrži na kemericama koje stoje skoro pored svakog računara. O lap-topovima koji ih imaju integrisane, da i ne govorimo. Koliko je onda sigurna naša privatnost ako neki od pomenutih mahera hoće da je ugrozi? Kao u kući Velikog brata, rekli bismo, samo što oni ne pozivaju u ispovedaonicu. Bar još ne. Jer hakeri su poput savremenih terorista, obučeni, sposobni i uvek korak ispred svih. Anonimnost im je preduslov, koju potvrđuju rečima: „Kada si dobar haker svi te znaju. Kada si najbolji, niko te ne zna!“ Ivan Borišić

Hronologija velikih hakerskih aktivnosti

1996 – Hakeri menjaju sadržine sajtova Ministarstva pravde, CIA i Vazduhoplovnih snaga;

1997 – Hrvatski tinejdžer upada u kompjuterski sistem Vazduhoplovnih snaga na ostrvu Guam, američke teritorije u zapadnom delu Tihog okeana;

1999 – Politička internet organizacija „Elektronski projekat građanske neposlušnosti“ svoje napade na sajtove Pentagona naziva konceptualnom umetnošću;

2002 – Britanac Geri Mekinon (42), uhapšen je u svojoj zemlji nakon što je Pentagonu naneo štetu od oko 700.000 dolara sa 97 upada u kompjuterski sistem, koje je objasnio potragom za spisima o NLO;

2005 – Kameron Lakroa (18), sa internet pseudonimom „cam0“, upada u sistem američke filijale nemačke telekomunikacione firme „T mobajl“ i skida podatke sa mobilnog telefona Paris Hilton, zbog čega je osuđen na 11 meseci zatvora;

2007 – Kineska vojska optužena je da je u junu izvršila upad u kompjuterski sistem Pentagona, zbog čega je isključeno čak 1.500 kompjutera tog sistema, iste godine Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD priznaje da je tokom te i prethodne godine doživelo 800 sajbernapada;

2009 – Najveći hakerski napad na Pentagon do sada i otkrivanje podataka o najmodernijem borbenom avionu.

Avion je leteo na liniji između Šradže, u Arapskim Emiratima, i indijskog glavnog grada Nju Delhija, kada je izbila svađa, a potom i tuča među pilotima povodom optužbi jedne stjuardese za seksualno zlostavljanje.
Kako piše „Tajms of Indija“, piloti su zbog tuče čak u jednom trenutku ostavili prazan kokpit. Jedan od pilota je pretio da će skrenuti avion za Pakistan, zemlju sa kojom je Indija ratovala četiri puta za poslednjih pola veka.
Indijska nacionalna aviokompanija saopštila je da je pokrenula istragu o ovom slučaju i da je suspendovala dva pilota i dva člana posade.
Ko-pilot Amit Kana, međutim, poriče da je bilo tuče, preneo je „Skaj njuz“.
„Nije bilo tuče među nama (pilotima) na letu“, rekao je on.
Kako se navodi, 24-godišnja stjuardesa je podnela žalbu protiv jednog od pilota. Ona je navodno izgurana iz kokpita i pretrpela je povredu glave.