Svaki drugi čovek u Srbiji ne oseća se dobro, odnosno pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca depresija je konstatovana kao oboljenje, pokazuje istraživanje Instituta „Batut“.

Nervozno, potišteno, tužno, iscrpljeno i umorno oseća se čak 55,8 odsto našeg stanovništva. Među njima je najviše žena i osoba starijih od 55 godina, kao i ljudi koji su u siromaštvu i žive van gradova. S druge strane, poletno, spokojno, smireno, srećno i sa mnogo energije, jednom rečju dobro, oseća se svega 4,4 odsto ljudi. Uglavnom su u pitanju Beograđani koji imaju dovoljno novca za život.

Ovo je prvo istraživanje koje je sproveo Institut „Batut“ po novoj metodologiji, tako da se ne može upoređivati sa ranijim podacima iz 2000. godine. Da li je loše raspoloženje kod ljudi u Srbiji u porastu i da li broj obolelih od depresije raste ili ne, znaćemo tek 2011. godine, kad ponovo bude sprovedeno novo istraživanje.

Međutim, stres i depresija najveći su neprijatelji današnjice. Ljudi koji nemaju dovoljno energije da se s njim izbore spas nalaze u lekovima za smirenje. Ako sudimo po količini prodatih medikamenata, broj depresivnih se iz godine u godinu povećava. Da je ovaj način suočavanja sa problemima uzeo maha, potvrđuje i podatak da je tokom prošle godine u Srbiji na recept kupljeno više od osam miliona kutija lekova za smirenje, a sumnja se da se bez recepta kupi i tri puta više.

Depresija je trenutno, među svim drugim bolestima, neprijatelj broj 3. čovečanstva, a do 2030. zauzeće prvo mesto, pokazala je najnovija studija Svetske zdravstvene organizacije.

Kroz dvadesetak godina, različite vrste depresije biće vodeći uzrok invalidnosti i prerane smrtnosti.
Studija SZO je objavila deset glavnih uzroka smrti i procene porasta problema za više od 130 bolesti.
Tako su žene podložnije depresiji nego muškarci, dok će smrtnost od AIDS-a biti vodeći uzrok smrti 2012. godine.