Mladić je u krvi imao dva promila alkohola, a djevojci je izmjereno više od tri promila alkohola. Policija je razgovarala s roditeljima, a slučajevi su prijavljeni državnom odvjetništvu.

Kako javlja Slobodna Dalmacija , splitska bolnica je na Novu godinu jedva spasila život 16-godišnjaku kojeg su pronašli kako leži na Bačvicama. Siv i gotovo obamro, sigurno bi preminuo da ga slučajno nisu pronašli.

- Naravno, mladi se najčešće opijaju u vrijeme blagdana ili školskih praznika. Mi kao prva linija njihova oporavka učinimo sve što je u našoj moći da im pomognemo. Njima ozbiljno prijeti pothlađenost i svi oni bivaju dovedeni manje-više pothlađeni. Prijeti im hipoglikemija, odnosno pad šećera u krvi, od čega mogu dobiti napad grčenja ili pasti u hipoglikemijsku komu, a mogu i dehidrirati. Mi ih ovdje na Klinici utoplimo, dajemo im infuziju, a pazimo i na to da ne dođe do poremećaja elektrolita u njihovu organizmu – izjavio je dr. Neven Pavlov, predstojnik Klinike za dječje bolesti KBC-a Split za Slobodnu Dalmaciju .

Najčešći ‘mladi pijanci’, navodi dr. Pavlov rođeni su 1993., 1994, 1995., i 1996. godine, a kod nekih su pronađeni i tragovi marihuane.

Kristy i dalje predaje na Sveučilištu u Bostonu, ali se nalazi na dopustu. Sveučilište u Suffolku, na kojem je Kristy predavala od 1985. godine, izjavilo je kako nema namjeru produžiti njen ugovor sljedećeg semestra.

Policija je objavila kako je u njenom domu pronašla velike količine materijala i opreme koji se koriste kako bi se proizveo metamfetamin. Bilo ih je toliko, navodi policija, da je hrana koja se ne čuva na hladnom ipak završila u frižideru, samo kako bi se napravilo dovoljno mjesta za sve sastojke potrebne za proizvodnju droge. Kristy i njen sin trenutno su na slobodi nakon što su platili jamčevinu, ali uskoro ih očekuje suđenje. Tvrde da nisu krivi.

Droga koji je napravljena od lekova protiv bolova i drugih sastojaka, poznata kao „krokodil“

Pravi se kuvanjem jeftinih lekova protiv bolova u kombinaciji sa drugim sastojcima za domaćinstvo.

Nedavni izveštaj iz Velike Britanije ističu da se krokodil sve češće upotrebljava i širom Evrope, a Češka nacionalna agencija za lekove izdala je upozorenje o njegovim negativnim efektima.

Droga izaziva perutanje kože, zelenilo i hrapavost, zbog čega je i nazvana krokodil; ona, takođe, uništava i mozak.

Zeleno meso koje se stvara nakon ubrizgavanja leka je u stvari gangrena, koja uništava meso do kostiju. Nju prati i karakterističan smrad.

Tajm magazin je u junu ove godine izvestio da je 1,2 miliona Rusa bilo pod uticajem ove „moćne“ droge.

Dejli Mejl piše: „Krokodil je bolestan koktel sastavljen od previše lekova protiv bolova, boja, kiselina i fosfora. U nekim slučajevima, dodaje se i benzin. “

Krokodil je, u poređenju sa heroinom, jeftin. Pre deset godina, droga je bila potpuno nepoznata. To je druga najpopularnija droga u Rusiji, pored heroina.

Fentanil se u medicini koristi kod otklanjanja hroničnog bola
Slovačka policija je pre nekoliko dana uhapsila dve osobe zbog sumnje da su deo organizovane grupe trgovaca narkoticima, prvenstveno heroinom. Tamošnja policija saopštila je da su ostali članovi ove grupe prethodno uhapšeni u avgustu ove godine, kada je otkrivena ilegalna laboratorija proizvodnje nove droge – fentanil.

Procenjeno je da kilogram ove droge, na crnom tržištu narkotika vredi oko 5.500 evra. U srpskoj policiji, bar zvanično, još nije zabeležen slučaj zaplene fentinila, odnosno droge koja je nastala na njegovoj osnovi.

Prema raspoloživim informacijama, fentanil je zapravo primarna farmaceutska opoidna droga, koja često služi kao osnova za hemijsko modifikovanje i stvaranje legalno zabranjenih supstanci. Od jednog grama „čistog” fentanila može da se napravi oko 7.000 doza za uličnu prodaju. Njegova proizvodnja zahteva minimalno tehničko znanje, a uputstvo za pravljenje se čak, prema rečima upućenih u ovu problematiku, može naći na Internetu.

Uživaoci narkotika, fentanil sve češće koriste kao zamenu za heroin. Efekat koji stvara ova droga je slična heroinu, ali je osećaj euforije i bestežinskog stanja mnogo jači. Intenzivno uzimanje ove droge može da uzrokuje smrt kod uživaoca.

Reč je o vrsti takozvanih sintetičkih droga, koja se stvara u laboratoriji od legalnih hemijskih sastava čiji je učinak skoro identičan kao uzimanje kokaina ili heroina. Mnoge ilegalne laboratorije stvaraju nove hemijske supstance, koje mogu slobodno da se nabave jer se ne nalaze na listi zabranjenih.

Fentanil se u medicini koristi kod otklanjanja hroničnog bola, recimo u slučaju karcinoma. Neželjene reakcije na fentinil su pospanost, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, nesanica, prekomerno znojenje, promene raspoloženja, haucinacije…

Dileri ove droge, između ostalog, preprodaju preko Interenta.

Svetski mediji su, podsetimo, 2008. godine izvestili da je najmanje 1.013 osoba umrlo u nekoliko američkih gradova, od prevelike doze „fentanila”. Dileri narkotika su fentanil ilegalno prodavali na američkim ulicama, mešajući ga sa kokainom i heroinom.

U takozvane nove droge, koje su mladi u našoj zemlji sve više konzumiraju u želji za boljom zabovom su mefedron, u žargonu poznat kao „mjau-mjau”ili „luda mačka” i Em-di-em-ej. „Maju-mjau” je droga bele boje, podseća na kokosovo brašno i zvanično se još ne nalazi na listi droga. „Em-di-em-ej” je polusintetička psihoaktivna droga. Ima imidž rekreativne droge, čije dejstvo traje do šest časova. Mogu da se nabave po ceni od 500 do 1.000 dinara.

Za razliku od „ekstazija” koji se uglavnom guta a čiji je glavni sastojak upravo „em-di-em-ej”, ova supstanca se rastvara u vodi. Obe droge kod konzumenata izazivaju budnost, euforiju, osećaj blizine, povezanost sa drugim ljudima i teško se prepoznaju. Njihovim korišćenjem nastaju ozbiljne posledice kao što su crvenilo, problemi sa krvnim sudovima i srcem, pamćenjem, ali i halucinacija, paraliza i smrt.

Sintetičke droge, poput ovih, dolaze u Srbiju uglavnom iz ileganih laboratorija zemalja Zapadne Evrope.

D. Vukosavljević

***

Михаило Рундо Др

Фентанил уптребљавам већ 40 година, легално, јер сам лекар- анестезиолог. У почетку, првих 10 година , постојао је искључиво у течном стању, у ампулама и употребљавао се само у клиничкој употреби , код давања анестезије, када апарат замјењује природно дисање. То је супстанца по дејству веома слична морфијуму (око 1000 пута јача!) Ако би се једна ампула дала човеку, он би за неколико минута умро, угушио би се. Касније је почео да се употребљава и у облику „фластера,“ а тачно дозиран, прилепљен на кожу, ублажује и најстрашније болове! До сада је та супстанца била практично недоступна, а сада је све могуће, као што и сами пишете…Под хитно забранити, онемогућавати и кажњавати… смрт је програмирана…

Broj korisnika porastao je sa 100.000 na 300.000 u poslednjih pet godina. Novi zavisnici su najčešće tinejdžeri koji traže alternativne droge, ali ima i odraslih osoba koje ga svakodnevno ubrizgavaju.

Okoreli zavisnici od heroina i kreka takođe su „navučeni“. Ketamin se veoma retko, koristi u medicini kako bi se umanjili bolovi, i to samo u slučaju kada pacijent ne reaguje na morfijum niti bilo šta drugo.

Razvijen je 1962. u Americi, a koristili su ga vojnici u Vijetnamskom ratu. Dejstvo ketamina je dovodilo povređene vojnike u stanje u kom misle da im je mozak potpuno odvojen od tela, pa bi se tako mogla izvršiti neka hitna operacija bez anestezije.

Zbog njega je ogroman broj ljudi starosti između 16 i 25 godina doživotno osuđen da nosi kateter.

Naime, lekari upozoravaju da i kratkotrajno uzimanje ketamina dovodi do poremećaja rada srca, snižavanja krvnog pritiska, povećanja pritiska u mozgu a prouzrokuje i probleme sa vidom. Nakon duže upotrebe, može doći do psihoze, pojave krvi u mokraći i oštećenja bubrega i jakih stomačnih bolova.

Meksičke vojnike – u toj zemlji problem s drogom je odavno “nadišao” mogućnosti temeljne policije – do katapulta, oružja koje je u starom i srednjem vijeku služilo kao tadašnja, primitivna artiljerija, doveo je stanovnik pograničnog područja koji je htio ostati anonimin, može se pretpostaviti, iz straha od osvete narko-mafije.

Uostalom, ako znamo da i policajci i vojnici kriju lica tijekom akcija, razumljivo je o kakvoj se strepnji zapravo radi.

Tijekom racije zaplijenjena su vozila koja su služila za prevoz do ”rampe za lansiranje”, zatim oko 1,4 tone marihuane, kao i sami katapult (vidi fotografiju). Inače, katapulti narko-kartela već su bili otkriveni u siječnju ove godine, kao apsolutna novina u povijesti šverca preko granice.

MILAN KAMATOVIĆ

Najvažniji ciljevi “pirata“, partije o kojoj se već govori kao o specifičnom političkom elementu su više slobode na internetu, više zaštite podataka, manje video-nadgledanja, ukidanje biometrijskih pasoša, pravo na besplatne kopije, recimo, muzike na internetu- a osim toga, u berlinskom programu partije našli su se i zahtevi za legalizaciju snabdevanja “za sopstvene potrebe“ kanabisom, odnosno, proizvodima od kanabisa.

Dve žene, obe stare 71 godinu, i muškarac (82) završili su u bolnici posle konzumiranja ovih kolača, koji su posluženi na sahrani njihovog prijatelja.

Oni su se žalili na mučninu, vrtoglavicu i nemogućnost da stoje bez pomoći. Policija je saopštila da su kolači izneti i posluženi bez upozorenja da je u njima marihuana.

Fotografije objavljene na društvenim mrežama prikazuju hrpe tela u prikolicama kamiona i na asfaltu. “Ne približavajte se, maskirani ljudi istovaruju leševe iz kamiona, mislim da nisu ni vojska ni policija, saobraćaj je stao, opasna zona”, upozorio je jedan očevidac na Tviteru. Lokalni mediji su javili da među ubijenima ima i 12 žena sa rukama vezanim iza leđa, a na mnogim telima vidljivi su znaci mučenja.

Rejnaldo Eskobar, javni tužilac Verakruza, saopštio je da je policija zasad identifikovala sedam tela. Reč je o kriminalcima koji su odranije poznati policiji, a terete se za ubistva, reketiranje, otmice i trgovinu drogom. Saopštio je da svi ubijeni pripadaju istoj kriminalnoj organizaciji.

Dnevni list “Milenio” iz Verakruza navodi da su ubijeni pripadali bandi „Zetas“, najbrutalnijoj kriminalnoj organizaciji u Meksiku. Vođe klana su uglavnom bivši pripadnici elitnih jedinica meksičke vojske.

Klikni za uvećanje (+)

U državi Verakruz nasilje je eskaliralo zbog borbe između kartela „Zetas“ i rivalskog „Zaliva“.

Prema zvaničnoj statistici, oko 42.000 ljudi je ubijeno širom Meksika od 2006, kada je predsednik Felipe Kalderon poveo kampanju protiv narko-kartela.

Najžešće nasilje bilo je ograničeno na severnu granicu sa SAD, pre svega u državama Čivava, Sinoloi i Gerero.

Samo u zloglasnom Huarezu tokom 2010. ubijeno je oko 3.100 ljudi. Međutim, pod pritiskom vladine kampanje karteli se cepaju, bande se okreću jedna protiv druge i nastoje da prošire svoju zonu uticaja. Analitičari tvrde da je šverc droge iz Južne Amerike u SAD veoma unosan i da donosi oko 13 milijardi dolara godišnje.

Uticaj narko-kartela u Meksiku je ojačao nakon što su SAD intenzivirale borbu protiv narko-bandi na Karibima, tako da, prema podacima Stejt departmenta, čak 90 odsto kokaina koji se konzumira u SAD stiže iz Meksika.

„Posle kanabisa, ATS (stimulansi tipa amfetamina) druga je najviše korišćena droga širom sveta i nadmašila je heroin i kokain“, dok na prvom mestu ostaje kanabis, naveo je UNODC u godišnjem izveštaju o narkoticima ATS, među koje spadaju ekstazi i metamfetamin. Agencija UN je upozorila da je ova vrsta droga veoma opasna, ali da privlači manje pažnje od heroina i kokaina, preneo je AFP.

„Pristupačnih cena i jednostavne za proizvodnju, droge ATS su privlačan izbor za milione korisnika u svim delovima sveta i pružaju kriminalcima mogućnost ulaska u novo i neistraženo tržište“, piše u izveštaju UNODC.

„Za razliku od droga biljnog porekla, poput opijata i kokaina, sintetičke droge mogu se proizvoditi bilo gde, s malim početnim kapitalom kriminalaca“, upozorio je šef agencije Jurij Fedotov.

Količina zaplenjenih narkotika ATS u jugoistočnoj Aziji ukazuje na trend dramatičnog porasta: dok je 2008. godine zaplenjeno 32 miliona tableta metamfetamina, prošle godine je zaplenjeno 133 miliona.

Proizvodnja amfetamina naglo je povećana u zapadnoj Africi i Latinskoj Americi, dok je u Evropi i istočnoj i jugoistočnoj Aziji u porastu trend ubrizgavanja ATS injekcijama, čime se povećava opasnost od zaraze virusom HIV.

Jednu od najvećih opasnosti, ipak, predstavlja pojava takozvanih „analognih supstanci“, zamena za ilegalne stimulanse, upozorila je agencija UN.

„Veoma opasni lekovi, koji su i dalje legalni u mnogim zemljama, dostupni su za kupovinu preko Interneta“, napominje UNODC.

Pijani ljudi su itekako svesni svog lošeg ponašanja, samo ih jednostavno nije briga za to, otkriva najnovije istraživanje Univerziteta Misuri. U trenutku dok greše, aktivnost u delu mozga koji je odgovoran za praćenje ponašanja se povećava. Alarmni signali šire se u druge delove mozga pokazujući da nešto nije u redu. Međutim, kod pijanih ljudi su ti signali slabije izraženi, zbog čega su oni i dalje svesni svog lošeg ponašanja samo ih nije briga za posledice, ističe doktor Brus Bartolou.

- U određenim okolnostima smanjenje moždanih alarma može biti dobra stvar, jer neki ljudi su, poput onih anksioznih i sklonijih teskobi, preosetljivi na stvari koje idu pogrešno. Kod njih bi mala količina alkohola mogla da umanji taj osećaj, što bi im uveliko olakšalo život – napominje Bartolou.

Ministar pravde Grčke Miltijadis Papajoanu predstavio je danas novi nact zakona, koji predviđa oslobađanje od krivične odgovornosti osoba koje koriste drogu.

Ministar je, međutim, napomenuo da će novi zakon, ukoliko bude usvojen, predviđati oštre mere prema onima koji preprodaju ili uzgajaju drogu, prenela je grčka agencija Ana.

Papajoanu je rekao i da će sudovi uvek imati završnu reč kada je reč o sankcionisanju upotrebe opijata. Grčka vlada odobrila je juče nacrt zakona, o kojem će se voditi javna rasprava, a potom će biti poslat u parlament na usvajanje.

Ministar je naglasio i da će troškovi primene zakona biti minimalni u poređenju za društvenom dobrobiti i dodao da ministarstvo sprovodi mere koje će omogućiti da zatvori uskoro budu u prilici da zavisnicima daju metadon kao zamenu za drogu.

Papajoanu je rekao da u Grčkoj godišnje umre oko 300 ljudi, što se dovodi u vezu sa drogom, kao i da se trenutno u zatvorima nalazi oko 4.500 ljudi koji su prekršili neki od zakona koji regulišu oblast upotrebe droge.

Ukoliko se u obzir uzmu silovanja, krađe i druga krivična dela koja su u direktnoj vezi sa upotrebom ili preprodajom droge, u Grčkoj svaki drugi zatvorenik izdržava kaznu zatvora zbog toga, navela je grčka agencija.

Francuska vlada, koja je već pokrenula reformu poreskog sistema uvođenjem specijalnog poreza za bogataše, na tome se neće zaustaviti . Premijer zemlje Fransoa Fijon već je predložio uvođenje poreza na slatka bezalkoholna pića.

Zvanični Pariz na ovaj način želi da „ubije dve muve jednim udarcem“ – pobrine se za zdravlje nacije i popuni budžet. Očekuje se da će novi porez, koji će stupiti na snagu početkom iduće godine, državnu kasu popuniti sa 120 miliona evra.

Nacionalna asocijacija prehrambene industrije je proračunala da će poreska stopa iznositi četiri centa za bocu od pola litre. Visina poreza ne izgleda visoka, ali sama ideja je izazvala uzbunu među svetskim proizvođačima gaziranih osvežavajućih pića.

Generalni direktor „Koka-kole“ u Francuskoj i predsednik Nacionalnog saveza bezalkoholnih pića Tristian Farabe osudio je uvođenje takvog poreza uz napomenu da će kompanije proizvođči ispaštati tuđe grehe.

Slicnu izjavu dao je i predstavnik „PepsiKo“. Predsednik francuskog „Orangina-Schweppes“ Gug Pjetrini je mogući porez uporedio sa bokserskim „aperkatom“.

Ideja slatkog poreza uostalom nije nova, porezi na nezdrave artikle postoje u Danskoj i Mađarskoj. Porez na kolu i hamburger uvelo je nekoliko američkih država, a i ostale razmišljaju da ih slede po tom pitanju.

Više od 1.000 ljudi mirno je protestovalo u Meksiko Sitiju protiv vladine strategije za borbu protiv narko kartela, tražeći povlačenje vojske sa ulica.

Demonstranti su, noseći fotografije preminulih članova porodice i transparente, u tišini šetali do predsedničke palate sa zahtevom da predsednik Felipe Kalderon povuče vojsku sa ulica, preneo je Bi-Bi-Si.

Protest je predvodio pesnik i lider Pokreta za mir, pravdu i dostojanstvo Havijer Sicilija, čiji je sin ubijen početkom ove godine. Demonstranti su tražili izmenu predložene reforme zakona o nacionalnoj bezbednosti i da građani dobiju veću zaštitu od snaga bezbednosti.

Više od 35.000 Meksikanaca je ubijeno u nasilju povezanom sa drogom od kada je predsednik Kalderon započeo da rasporedjuje vojsku radi borbe sa narko kartelima, u decembru 2006. godine.

Kalderon insistira na tome da ne postoji održiva alternativa njegovoj strategiji upotrebe vojske protiv narko kartela.

Sicilija je, na početku protesta, istakao da je Meksiko postao autoritarna država, umesto da bude tolerantna i demokratska država, preneo je Bi-Bi-Si.

Kritičari Sicilijinog Pokreta za mir, pravdu i dostojanstvo ističu da je pogrešno što Pokret fokusira bes na vladu, umesto na kriminalne bande i narko kartele odgovorne za nasilje.

Kevin MekKernan, osnivač firme „Medikal Genomiks“, koja je obavila istraživanje, objasnio je da je njihov poduhvat inspirisan dokazima o terapeutskom uticaju marihuane kod pacijenata koji boluju od raka.

MekKernan se nada kako bi mapa genetskog koda ove biljke mogla dovesti do genetski uzgojenih sorti koje bi imale još bolje medicinsko delovanje na pacijente.

Iako je to sigurno u planu, genetski modifikovana mafihuana će pričekati još barem nekoliko godina – ovo istraživanje je samo napravilo mapu genoma i otvorilo vrata za dalja istraživanja.

Prodavao se u pićima, melemima, čak i margarinu. Svaka boca tada čuvenog francuskog crvenog vina Vin Mariani sadržala je 200 mg ove droge. Bio je inspiracija za nastanak Koka-Kole i njen neizostavni sastojak sve do 1903. godine.

Jedan od najvećih branilaca i pristalica korišćenja u medicinske svrhe, ali i konzument kokaina bio je bečki neurolog Sigmund Frojd. On je počeo da se bavi proučavanjem efekata ove droge još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi.

Kako je patio od aritmije i blokada disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uživa ogromne količine droge.

Ipak, Frojd nije prvi pisao o kokainu. Do 1880. godine brojne farmaceutske kompanije su proizvodile koncentrat – kokain-hidrohlorid, a mnogi lekari su izveštavali o dejstvu novog “leka” na njihove pacijente.

Istraživanja su se objavljivala u veoma čitanom stručnom časopisu Tharapeutic Gazette koji je štampao Park-Dejvis, najveći proizvođač kokaina u to vreme.

Zamena jedne droge drugom bio je uobičajen način lečenja zavisnosti u 19. veku. Ovakve medicinske igre su često izvođene i eksperimenti na „novim zavisnicima“ su uvek bili dobrodošli.

Frojd je isprobao kokain i na svom najboljem prijatelju, inače zavisniku od morfijuma. Ernst fon Flajšl-Marksov bio je odličan psiholog. Međutim, sam je sebe povredio tokom seciranja jednog leša, zbog čega se borio sa hroničnim bolom koji ga je i doveo do zavisnosti od morfijuma.

Frojd je svog bliskog prijatelja pretvorio u zamorče i kokainskog zavisnika, a zahvaljujući tim naporima da mu „pomogne“, Flajšl-Marksov je umro 7 godina kasnije, u svojoj 45-oj godini.

Ovaj nemili događaj ne samo da Frojdu nije poslužio za nauk i odagnao ga od ideje o kokainu, već je nastavio još više da ga slavi i konzumira kako bi olaskšao bilo koji fizički bol i mentalne probleme. Voleo je da pod dejstvom kokaina beskrajno govori o iskustvima i uspomenama za koje je smatrao da su zaključani u njegovoj podsvesti.

Najopasniji okršaj koji mu se dogodio zbog droge bila je kasapnička operacija Eme Ekštajn koju je izveo 1895. godine sa svojim kolegom, otolaringologom Vilhelmom Flisom. Pacijentkinja je primila ogromnu količinu kokaina i zamalo umrla usled zahvata.

Ema je bila Frojdova pacijentkinja. Patila je od navodne histerije i takozvane „nazalne refleksne neuroze“, oboljenja koje je otkrio Vilhelm Flis. Ovo stanje se lečilo kauterizacijom unutrašnjosti nosa pod lokalnom anestezijom, u ovom slučaju kokainom.

U Frojdovom remek delu „Interpretacija snova“, Ema Ekštajn je poznatija kao Irma, a pominje je kada opisuje san koji je sanjao nekoliko noći nakon skoro kobne operacije – na jednoj zabavi se pojavljuje Ema koja ga okrivljuje za nemar.

U objašnjenju ovog sna Frojd je zanemario svoju očiglednu grešku, čin koji bi danas rezultirao gubitkom dozvole za rad, tužbom i zatvorom. Umeto toga, san je protumačio kao veliku zabrinutost lekara za svoju pacijenkinju Irmu.

Kao i svi narkomani, i Frojd je patio od većine simptoma bolesti zavisnosti. Poricanje, dvostruki život, borba sa samim sobom da se u javnosti ostane dosledan. Njegov um ga je ubeđivao da nema baš ništa loše i opasno u onome što su svi drugi odlučno odbacivali.

Iskustva sa Emom Ekštajn i bliskim prijateljem Flajšl-Marksovim trebalo je da ga nauče da je kokain previše opasan za tarapeutsku primenu. U jesen 1896, dan nakon očeve sahrane, Frojd je izjavio da se oslobodio droge. Međutim, ne postoje pisani dokazi koji bi potvrdili da je zaista tako i bilo.

Ipak, veoma mu je bilo teško da razume opasne posledice sopstvene zavisnosti. Često je pogrešno tumačio svoje kokainske snove i donosio pozitivne analize o zavisničkoj snazi mahinacije.

Čovek koji je izumeo psihoanalizu, revolucionarno interesovanje za samospoznaju i istinu podlegao je velikoj laži najobičnijeg narkomana.

****

A kada cete se konacno usuditi da napisete da je kokain najjaci antioksidans poznat coveku, i da iz organizma u ekstremno kratkom roku eliminise ogromnu kolicinu deponovanih otrova i teskih metala? Ustvari, ne smete, jer kokain je strasno opasna droga. Bas kao i marihuana, odavno se zna da se od nje poludi nacisto. Uostalom, ko smo mi da preispitujemo americku propagandu? Ako vam oni kazu da je kokain droga i da nema upotrebnu vrednost za coveka, onda to valja prihvatiti zdravo za gotovo. Ako vam kazu da treba da vozite automobil sa V8 motorom i obilno se hranite u MacDonald’s-u, to je verovatno najzdravija opcija za vas. Da podsetim, oni su inicirali zabranu i jedne, i druge ‘droge’. Zivo me zanima sta ce se desiti kad jednom padne sa trona ova farmaceutska mafija koja vlada svetom, koja je od lekova nacinila otrove, a od otrova lekove, i koja sistematski truje citave generacije svojim sintetickim preparatima. Covecanstvo ce verovatno onda vise poceti da obraca paznju na ono sto mu je priroda dala na raspolaganje, umesto sto se zaliva hemijom. Do tada, zivelo neznanje, kokain ubija, Big Mac je zakon!
(eraser

Igra će zvanično startovati u avgustu, a do se tada korisnici mogu prijaviti i potencijalno postati jedan od igrača probne verzije. Igračima se pruža mogućnost virtuelne zarade putem uzgoja i prodaje marihuane, a već su se pojavili kritičari koji zahtevaju da se ova aplikacija ukine, jer promoviše kriminalne radnje.

Proučavajući tzv. „Google efekat“, istraživači sa Kolumbija univerziteta u Njujorku ustanovili su da ljudi slabo pamte podatke ukoliko znaju gde lako mogu da dođu do odgovora na određena pitanja.

Naučnici su otkrili da ljudi sve više izbegavaju razgovor sa prijateljima i koriste internet kao glavni izvor informacija, a glavni krivci po njima su popularni pretraživači kao što su Google, Bing, Yahoo i baze podataka Wikipedia i sajt za informacije o filmovima IMDb.

Vođa istraživanja profesorka Betsi Sparou kaže da internet pomagala utiču na to da se informacije lako zaboravljaju, ali i stvaraju osećaj frustriranosti ukoliko se traženi podaci ne mogu brzo pronaći.

Polako srastamo sa svojim kompjuterskim pomagalima i postajemo umreženi sistemi, kaže ona, prenosi londonski „Telegraf“.

„Postali smo zavisni od njih u istoj meri u kojoj smo zavisni od znanja koja stičemo od prijatelja i kolega s posla – i izgubljeni ukoliko ne možemo da dopremo do informacija“, objasnila je ona, dodajući da je očigledno da se ljudska memorija prilagođava novim komunikacionim tehnologijama.

„Zahvaljujući Google-u i ostalim pretraživačima, možemo da deo svoje memorije prepustimo mašinama“, kaže psiholog sa Vašington univerziteta Rodi Rediger, koji je takođe učestvovao u istraživanju. Studija „Uticaj Google-a na memoriju“ objavljena je u najnovijem broju časopisa „Science“.

Kriminalizacija droga dovela je do narko-kartela i političke korupcije na globalnoj razini. Koliko ubijenih, koliko nenaplaćenog poreza, koliko stresa i problema, a oko čega? Ljudske gluposti koja ne zna kako živjeti i pustiti druge neka žive.

Kako sam došao do ovih zaključaka? Korištenjem ljekovite biljke zvane marihuana. Ona ne liječi samo tijelo već prvenstveno naš šizofreni duh 21 stoljeća.

PS – Eliminirajte kapitalizam i neće biti potrebe za narkoticima
I LOVE YOU MARY JANE – ZG

Ajde navedi neki primer da je unistilo psihu nekome. A ja cu ti navesti bezbroj primera kome je alkohol unistio jetru, zadobio kancer mozga, razvio razne cireve u stomacnom predelu, izazvao nasilje u porodici, izazvao tuce na ulici ukljucujuci pistoljijadu i nozekanje, naveo mnoge ljude da se teturaju i povracaju gde god stignu, zavrsavali u bolnici na ispiranju zeludca i mnoge druge stvari.

Jedina stvar koju izaziva marihuana je paranoja, ali samo zato sto je nelegalna pa se ljudi paranoisu zbog policije da ne zavrse u zatvoru.

Ako Rusi i njihove laboratorije priznaju da THC/marihuana nikome ne moze da nasteti, dok sa druge strane Amerika i njene farmaceutske kompanije ciji lekovi izazivaju nus-pojave od steriliteta do cira na zeludcu, ne priznaju THC/marihuanu, tu nesto ne valja.

Nije marihuana ilegalna zato sto smatraju da je to problem, nego je ilegalna pocevs od onog notornog alkoholicara i mrzitelja crnaca Herija Aslindzera do farmaceutskih kompanija. Pobogu, da je legalna, pa ko bi onda kupovao sredstva za smirenja i ostale slicne proizvode od farmaceutskih kompanija, kada bi mogao kuci da gaji marihuanu i to besplatno? Niko. A svi znamo da su ti lekovi u najvecoj upotrebi po celom svetu.

Jos gora stvar je, da smo svi u osnovnoj skoli ucili o konoplji i proizvodima iste. Ali niko se ne trudi da to rasprostrani, jer je lakse seci drvo staro 80 godina da bi se pravili proizvodi od istog, nego da se gaji marihuana/konoplja. Koja moze u punosti da nikne za 6 meseci i od toga da se pravi kvalitetniji papir(da, kvalitetniji je i izdrzljiviji je od papira napravljenog od drveta), odeca, obuca, masa za izgradnju koja je jaca i ne truli tako lako kao drvo, bio-gorivo.

Za onog sto mu je ulje izlecilo sina, cisto obavestenje za njega i ostale. Ulje od origana se koristi za uspesno lecenje zivotinja od E.Coli, pored toga sto se farmaceuti trude da uvaljuju svoje nus-pojavicne „legalne“ droge.

Pametni ne biraju komercijalne price raznih sarlatana, pametni vide sta je dobro, a sta ne.

Aleksandar,

U izveštaju saradnika britanskog Univerziteta Dandi ukazano je da su u poslednje vreme učestali slučajevi zloupotrebe „fenazepama“ u toj zemlji kao zamene za ilegalne narkotike. Izveštaji iz Švedske, Finske i SAD govore da se taj lek nezakonito koristi kao zamena za slične lekove, kao što je „diazepam“.

Naučnici su ukazali da je univerzitetska laboratorija od početka ove godine otkrila „fenazepam“ u krvi devetoro ljudi koji su umrli od predoziranja narkoticima, ali da ni u jednom slučaju taj lek nije bio neposredni uzročnik smrti.

Ti slučajevi i povećana policijska zaplena tog leka navela je vladu Sskotske da izda upozorenje na opasnost od „fenazepama“.

„Fenazepam“ se uzima kao alternativa kontrolisanih analoga, kao što su „diazepam“, „oksazepan“, „nitrazepam“ i drugi, često zajedno s alkoholom i heroinom, čime se nekoliko puta povećava rizik od predoziranja, ukazao je doktor Piter Maskel s Univerziteta Dandi.

Čak 74 odsto mušterija po kofi-šopovima su stranci – odavno je bilo jasno da bi zabrana konzumiranja marihuane za strance dovela ovdašnje kafedžije na rub propasti. Zato je vlasnik jednog kofi-šopa Mark Josemans tužio vladu zbog zabrane pristupa strancima.

„Sudski gonim holandsku vladu, jer ne želim da zabranim strancima pristup mom kofi-šopu. Ne želim nikoga da diskriminišem. Dakle, možeš da dođeš u moj kofi-šop ako živiš u Holandiji, ali ne i ako živiš u Belgiji – samo kilometar dalje!?“, izjavio je Josemans za nemački državni radio „Dojče vele“.

Ali to ne zanima konzervativnu holandsku vladu koja hoće da saseče turizam zbog droge – iako zapravo kofi-šopovi i crveni fenjeri privlače više turista od vetrenjača i lala.

I sada postoje stroge procedure za one koji hoće da uživaju u marihuani. Svako mora da skenira svoju ispravu kako bi dokazao da ima najmanje 18 godina i sme da kupi najviše pet grama marihuane.

Ako bi sve to bilo dozvoljeno samo Holanđanina – ilegalno tržište bi procvetalo, tvrdi Josemans.

„Lokalni klinci bi postali posrednici. Na ulicama bi zaustavljali turiste koji traže marihuanu. Lokalci će kupovati maksimalnih pet grama u kofi-šopovima i onda ih preprodavati strancima na ulici. I tako samo dobijate dodatne neprilike na ulici, mnogo nepotrebnih problema“, naveo je on.

I građani Mastrihta pribojavali su se scenarija po kojem stranci ne bi smeli da kupuju drogu.

„Biće problema. Sada je lepo u kofi-šopovima, za sve ljude koji vole da ih posećuju. Ako to postane ilegalno, ljudi će početi da diluju po ulici, dobićemo više kriminala, a to ne može biti dobro“, rekao je jedan prolaznik pre jučerašnje odluke.

Nekada je u Holandiji bilo 1.500 kofi-šopova, danas ih je svega 600. Bez stranih turista, taj broj bi se smanjio, a hiljade ljudi bi ostale bez posla.

Državni savet je povodom odluke grada Mastrihta iz 2006. da se zabrani strancima da kupuju marihuanu u takozvanih „kofi šopovima“ u kojima se ona može legalno kupiti, naveo da je taj grad prekoračio ovlašćenja, budući da je prodaja marihuane u Holandiji već teoretski zabranjena, mada je praksa sasvim suprotna.

I grad Amsterdam se protivi uvođenju „dokumenta za marihunu“ uz obrazloženje da turisti koji dolaze u taj grad radi marihuane, obično ostaju nekoliko dana čime doprinose ekonomiji.

„Budući da je ova apsolutna zabrana izneta u zakonu, u formalnom smislu nema prostora da lokalna vlast dalje reguliše prodaju marihunane“, navodi se u presudi.

U presudi se navodi da zabrana strancima da kupuju marihuanu ne bi bila neustavna diskriminacija, ako bi tako bila uređena u čitavoj zemlji. Nije, međutim, jasno da li to znači da zakoni o narkoticima u Holandiji treba da se menjaju, ili da li je moguća promena nacionalne politike.

Portparol Ministarstva pravde rekao je da je Vlada uverena da odluka Saveta neće sprečiti uvođenje obaveze za kupce da imaju „dokumenta za marihuanu“. „Kofi šopovi“ bi izdavali takve dokumente samo domaćem stanovništvu.

Kritičari navode da bi uvođenjem takvih dokumenata bili prekršeni zakoni o zaštiti privatnosti i da to ne bi moglo da se sprovodi u praksi.

U slučajevima navedenim u žurnalu Američke akademije dermatologa, doktor Noa Kraft opisao je šestoro pacijenata, inače kokainskih zavisnika, koji su imali tamne pečate truleži po licu. On je jedan od nekolicine doktora koji je povezao problem sa truljenjem i drogom.

“Radi se o veoma ozbiljnom problemu, ali još uvek ne znamo kolike su njegove razmere”, rekao je doktor Kraft.

SAD je najveći svetski korisnik kokaina. Prema izveštaju ministarstva pravde, oko 70 odsto kokaina u SAD je pomešano sa levamisolom, a najveći deo se diluje u okolini Njujorka i Los Anđelesa.

“Važno je da ljudi znaju da se ne radi samo o Njujorku i Los Anđelesu. Ima ga (levamisola) u zalihama kokaina u celoj zemlji”, izjavio je dr Kraft.

Čak 82 procenata zaplenjenog kokaina u SAD sadrži levamisol, piše u aprilskom izveštaju državne uprave za suzbijanje trgovine drogom.

Iako je visok procenat “kontaminacije” kokaina, do truljenja kože i mesa ne dolazi kod svakog ko unese u sebe levamisol.

Nije najjasnije zbog čega narko dileri dodaju ovu supstancu kokainu. Kako ona deluje na iste receptore u mozgu kao i kokain, moguće je da je dileri koriste kako bi pojačala efekat kokaina i kako bi uštedeli na drogi.

Opada proizvodnja kokaina i heroina

Dok globalno tržište kokaina, heroina i kanabisa opada ili je na istom nivou kao ranije, proizvodnja i zloupotreba opijatskih sredstava koji se mogu dobiti na lekarski recept i sintetičkih droga raste, rezultati su izveštaja UN o drogi za 2010, objavljenog danas.

„Oko 210 miliona ljudi ili 4,8 odsto svetske populacije starosti između 15 i 64 godine uzelo je tokom prošle godine bar jednom neko opijatsko sredstvo. Sveukupna upotreba droge, uključujući i probleme zavisnosti (oko 0,6 odsto populacije između 15 i 64 godine) je stabilna“, navodi se u izveštaju Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).
Avganistan je najveći svetski proizvođač opijuma, ali je u 2010. skoro dve trećine prinosa maka bilo pogođeno biljnom bolešću, što je izazvalo pad u svetskoj proizvodnji opijuma za 38 odsto, navodi se u izveštaju.

Kada se radi o proizvodnji kokaina, ona je znatno opala u 2010. zbog lošeg roda biljke koke u Kolumbiji, ali broj njegovih korisnika u Evropi je nastavio da raste i polako stiže SAD, koje su najveći svetski korisnik te droge. Cena kokaina je poslednjih godina opala, ali se američko tržište tim opijatom procenjuje na 37 milijardi dolara, a evropsko na 33 milijarde.

S druge strane, korišćenje sintetičkih droga ili metamfetamina u prošloj godini je dostiglo rekordni nivo, a UNODC je posebno zabrinut zbog povećanja proizvodnje tih sredstava. Mjanmar je u toj oblasti vodeći snabevač amfetaminima u jugoistočnoj Aziji.

On se žalio na oslobađajuću presudu 23-godišnjaku koji je biljku kanabis držao na balkonu svoga doma u Kalabriji. Iz biljke te veličine može se dobiti 16 grama marihuane, piše Ansa. Ova presuda je naznačila novo poglavlje ovog suda koji je za proizvodnju narkotika, čak i u najmanjim količinama, u prošlosti uvek tražio kaznu.

Sud je 2009. godine izazvao zgražanje javnosti kada je dosudio da se sme uzgajati marihuana sve dok ne naraste dovoljno velika kako bi se iz nje dobila droga i naredila policiji da deluje onda kada postoji „konkretna pretnja“.

Новац пореских обвезника, како је објашњено, утрошен је да би мајмуни научили да се дрогирају, а да би научници после могли да изучавају њихово понашање. Истраживачи су, према извештају Си-ен-ес њузa, дошли до закључка да су после употребе дрога мајмуни постали хиперактивни, као и да је њихово понашање било веома слично реакцијама људи који су под дејством дрога.

Истраживања су почела 2001. године када је посебан акценат стављен на сексуални живот и менструацију женки мајмуна којима је давана дрога. Тада су мајмуницама давани кокаин, хероин, метадон, фенциклидин и етанол.

Пет година касније спроведен је експеримент у којем је мајмунима даван такозвани микс дрога. Научници су тада за ову сврху одабрали пет „мајмуна-наркомана“, односно животиња које су већ имале контакт са дрогама.

Званично објашњење америчке владе је да су мајмуни учени како да се дрогирају наводно да би се спречила злоупотреба дрога код људи.

„Зависност од дроге представља велики терет друштва, јер Америка годишње издваја 600 милијарди долара за лечење зависника и за борбу против злоупотребе дрога“, наводе званичници америчке администрације, а преноси Си-ен-ес њуз.

Да би трошкови били смањени, глобалисти су већ понудили решење – легализацију свих врста наркотика. Најпре би, према недавно објављеном плану Глобалне комисије за рат против дрога, требало да буде озакоњена употреба канабиса, наводно у здравствене сврхе, док би потом и све остале дроге постале легалне.

To fulfill his need for venom, Sahay first catches a snake from the forests or other open fields in the vicinity of his village, extracts venom and stores it for his use. Sahay, now in his thirties, claims to have been consuming venom for the past two decades, 21 years to be precise.

He also catches poisonous snakes from the adjoining villages and later frees them in the forests for the safety of fellow villagers.

“I have an addiction for snakes, I get myself bitten from the snakes. I eat the venom by mixing it with uncooked rice. The bites do not scare me, in fact, I love being bitten by the snakes. For me, consuming snake venom is like consuming any other food like pulses,” Sahay said.

Sahay further mentioned that he learnt this skill from his master whose name was not disclosed and who also had a habit of consuming venom.

On their part, the villagers of Bansjhal and nearby hamlets feel that Sahay is godsend, as he catches venomous snakes, which sneak into the houses of the villagers.

Despite the creepy habit of Sahay consuming snake venom, the Snake Information Centre located at the district headquarters has appreciated his other jobs such as catching snakes from houses and releasing them in the forests.

“Pilu is not scared of snakes because he knows about all the activities of the snakes deeply. He catches the snakes in order to free the people from the fear of being bitten by the snakes. A snake attacks humans only when it feels that the latter is posing a threat to the former. If one adapts easy measures of tackling a snake, it will never bite,” said Dr. Ajay Sharma, in-charge of the Snake Information Centre.

Earlier, Sahay’s family used to get scared of his weird habit, but now they have got used to it and live fearlessly. (ANI)
***

Chosen by Asker

True, the news is not surprising to me as I recently saw a program in local television about drug addiction.

In that program that boy was initially addicted to mild drugs and the level of drug addiction increased from Ganja to brown sugar and heroin. Further stage is snake venom. Snake venom is not injected by extracting from snake, but by direct bite of snake.

For the purpose of venom, small snakes which will fit in the pocket is chosen by him. Whenever his intoxication level reduces, he will take the snake out and make it to bite him.

Again the level of requirement immediate intoxication increases and he make the snake to bite in his tongue. After seeing the stage at second para above, I have not seen the visuals and and heared the audio only as I had no courage to see the scenes. These are shocking facts.

On the other side, By allopathy doctors snake venom is used as medicine to cure Arthritics by injecting it to patients. Severe patients with all fingers folded are getting cured and the fingers become normal for Arthritic patients in just one day itself.

Lots of wonders in the nature.

***

The curative potential of snake venom as a drug hasn’t gone away since 1990. Anti-venom is derived from snake venom, and its toxins also have applications in other areas of medicine. In 2004, researchers found that snake venom contains an agent that can hinder blood flow to some cancerous tumors. Researchers at the University of Southern California have been studying snake venom to find a cure for breast cancer. And Aggrastat, a Merck aspirin that fights blood clots, contains a compound based on the anti-clotting properties of snake venom.

While snake venom addicts aren’t likely to proliferate in the U.S., we may see new ways to get high on snake bites in the future if researchers have their way.

“Globalni rat protiv droge nije uspeo, imamo strašne posledice po pojedince i čitava društva širom sveta. Hitno su potrebne fundamentalne reforme”, zaključili su predstavnici Globalne komisije za borbu protiv droge. Komisija, čiji su članovi, između ostalih, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i bivši predsednici Meksika, Brazila i Kolumbije, smatraju da vlade moraju da probaju da eksperimentišu sa “zakonskom regulativom o drogama”.

”Ovo se naročito odnosi na kanabis”, navodi se u izveštaju objavljenom juče u Njujorku.Ekstazi, koji se trenutno smatra supstancom A-klase, trebalo bi proglasiti za supstancu koja je daleko manje opasna od zakonskih droga, kao što su nikotin i alkohol.

U dokumentu na 24 strane iznosi se da je višegodišnja zabrana rezultirala stalnim porastom broja ljudi koji redovno upotrebljavaju droge, a UN procenjuje da ima 250 miliona korisnika širom sveta. Upotreba opijata porasla je za oko 35 procenata u proteklih 10 godina.

Istraživanja javnog mnenja pokazuju da javnost još uvek podržava stroge zakone u ovoj oblasti. Stručnjak za krijumčarenje narkotika Brus Begli sa Univerziteta u Majamiju, smatra da postoji oko “nula odsto” šansi da SAD i druge velike države prihvate predlog Komisije.

Imam 21 godinu. I kao većina studenata imam problem nedostatka novca. Prošle zime počela sam da tražim posao, ali nije bilo lako – ili mi ne bi odgovaralo radno vreme zbog predavanja, ili bi plata bila preterano mala. Onda sam u novinama naišla na izuzetno primamljiv oglas u kom se traže devojke za honorarne poslove manekena i fotomodela u Dubaiju: nije bilo potrebno prethodno iskustvo, dok godine i visina nisu bili važni. Oglas je delovao fenomenalno jer sam preko leta mogla da radim posao iz snova.

Otišla sam na kasting u modnu agenciju koja se nalazila u jednom stanu u širem centru Beograda. Primio me je direktor srednjih godina, gospodin Legati, i njegova izuzetno lepa koleginica Ivona koja je bila desetak godina starija od mene. Dali su mi bezbroj komplimenata na izgled, pa mi je samopouzdanje naraslo do neba. Garantovali su da ću uz svoj šarm bez problema imati mnogo posla, da ću snimati kataloge, da ću raditi zatvorene modne revije za bogate klijente i da uporedo mogu da budem hostesa na najglamuroznijim zabavama za honorare od po dve-tri hiljade evra. Oni bi uzeli samo procenat od 20 odsto za posredovanje. Zanemela sam od uzbuđenja. Onda je Ivona dobacila da mogu da zaradim i više, ako budem pametna. Meni se tada prvi put učinilo da možda tu nije baš sve čisto. Nošena lepim rečima i obećanjima, ignorisala sam loš predosećaj. Obavestila sam roditelje da ću leto provesti na studentskoj razmeni. Slagala sam ih zbog straha da neće odobriti moj posao manekenke u Dubaiju. Jedva sam dočekala dan putovanja.

Gospodin Legati me je sačekao na aerodromu i to je bio poslednji put kada sam ga videla. Već prvog dana upoznala sam ostale devojke, uglavnom iz zemalja istočne Evrope. Bile su tu još dve devojke iz Srbije koje su već radile u Emiratima, jednu sam čak prepoznala sa neke modne revije veša u jednom novosadskom klubu. Devojke iz Srbije su se izljubile sa Ivonom i odmah otišle na snimanje, a ja sam ostala u grupi početnica.

Kokain na stolu

Prvih nekoliko dana sve je bilo super: vodili su nas u luksuzne hotele gde smo dobijale besplatno piće i večere. Osećala sam se kao Žizel Bundšen! Ivonina koleginica Italijanka Silvana odvela nas je u super kozmetički centar na doterivanje, a zatim u šoping gde nam je izabrala prilično provokativne kupaće kostime, navodno za snimanje koje nas čeka. Primetila sam da Ruskinja Sara i Ukrajinka Marija umiru od smeha kad god Silvana pomene snimanje i revije, mada mi nije bilo jasno zašto. Pre odlaska na zabavu, kod jednog bogatog Engleza, Silvana nam je održala čas iz bontona. Objasnila nam je sasvim normalno da sednemo u krilo nekom od bogate gospode, da treba da budemo koketne, da flertujemo i da se tako radi među džet setom, kome sada i mi pripadamo.

Zabava je bila nešto najluksuznije što sam mogla da zamislim. U celoj toj atmosferi mi, ni sama ne znam kako, nije palo teško da koketiram sa čovekom starijim od mog oca, a takođe sam sat vremena provela u krilu jednog ružnjikavog španskog japija. Sve devojke su se opustile. Ruskinja se strasno ljubila sa jednim sedokosim Amerikancem koji joj je na kraju zavukao ruku ispod haljine. Neke od devojaka su ušmrkavale kokain sa stola i iznenadila sam se što mi to nije zasmetalo. Jedino se Rumunka Nađa rasplakala, pa ju je Silvana odvela i više je nikada nismo videle. Pod uticajem šampanjca dozvolila sam jednom mlađem Nemcu da me poljubi.

Ujutru sam se u hotelu probudila mamurna, a Ivona je došla da nam saopšti da smo sve osim Nađe oduševile klijente i da za dva dana krećemo na dvonedeljno krstarenje jahtom. Bila sam uzbuđena zbog mog prvog, kako sam naivno mislila, fotografisanja. Isto toliko i bogatstvom koje me je okruživalo sa svih strana, da nisam primećivala u kakav pakao tonem.

Tokom vožnje limuzinom ka marini, Silvana mi je objasnila da ne treba da se ustručavam, da se opustim i uživam i da nam je sve dozvoljeno. Još se pitam kako je uspela da me ubedi da neće biti ništa strašno, ako mi se neko dopadne i spavam sa njim. Rekla je da je među bogatima i slavnima seks bez obaveza potpuno normalna stvar, kao i to da bogati muškarci uvek nagrade svoje pratilje. Negde usput je dodala da je slikanje pomereno za narednu nedelju. Nije mi jasno ni kako nisam shvatila da je to što ću raditi prostitucija. Glava mi je bila kao isprana i jedina ideja koja mi je odzvanjala u ušima je da ću postati druga Sindi Kraford.

U polusnu
Jahta je bila kao iz časopisa o slavnim ličnostima. Isplovili smo uz zalazak sunca i žurka je počela: pena u bazenu na palubi, nekoliko đakuzija, šareni kokteli, šampanjac i jagode, najlepši morski specijaliteti… Osim nas devojaka i posade, bilo je i petnaestak muškaraca od kojih sam prepoznala neke sa zabave na kojoj smo bili. Ispijala sam koktel za koktelom i smejala se kao šašava. Neke devojke su se poskidale u toples, a ja sam čak na kraju pristala da probam kokain. Završila sam u đakuziju sa jednim tridesetogodišnjom Čehom. Kao u polusnu, smejala sam se i tako omamljena imala seks sa njim gotovo pred svima. Delovalo je kao da se svi ludo zabavljaju, a tokom deset dana žurka nije prestajala. Sa Čehom sam provela još dve noći. Bila sam neprestano pripita i kao da nisam registrovala da se oko mene non-stop odvija prava orgija. Spavala sam sa još dvojicom zgodnih bogataša, a od jednog sam dobila zlatnu narukvicu tešku pedeset grama. Pomislila sam da nema ničeg lošeg u tome što radim, jer se i sama ludo zabavljam. Vratili smo se u hotel, od Ivone sam dobila honorar od tri hiljade evra, a za nekoliko dana čekalo nas je novo krstarenje. Tada sam se već pomirila sa tim da slikanje ne postoji, ali me više nije bilo briga. Čak sam pomislila i da ću možda na nekoj jahti upoznati čoveka svog života… Baš kao u snu ili filmu „Zgodna žena„. Čekalo me je surovo buđenje.

Na sledećem krstarenju menadžer je umesto Silvane bio Grk Janis, osim Ruskinje i Ukrajinke devojke su mi bile nepoznate, a svi gosti bili su muškarci stariji od pedeset godina. Da stvar bude još gora, ispostavilo se da je jedan od njih srpski biznismen iz Beograda, koji je došao u provod sa prijateljima iz Italije. Shvatila sam da je đavo odneo šalu i da postoje ozbiljne šanse da se kod kuće sazna čime sam se ja to bavila u Dubaiju. Odlučila sam da odem sa jahte, međutim Janis me je ubedio da ostanem, objašnjavajući da će se on brinuti za mene. Glupo sam poverovala. Opet. Devojke na brodu koje sam prvi put videla nisu delovale sveže i opušteno kao moje bivše koleginice. Albanka Nazira imala je oči koje su izgledale prazno, dok je Poljakinja delovala isprepadano. Srpskog biznismena izbegavala sam u širokom luku, ali je usledio novi šok. Dopala sam se jednom izboranom starcu koji je želeo da budem sa njim. Jasno sam mu rekla da to ne želim. Janis mi je diskretno prišao, stegnuo mi ruku tako snažno da sam mislila da će mi je smrskati i šapnuo mi ledenim glasom da se saberem i radim ono za šta sam dovedena. Njegov glas me je zaista prestrašio i pristala sam na seks sa ogavnim starcem. Uprkos ogromnoj količini pića koju sam unela u sebe, bila sam zgađena sama sobom.

Starac mi je napisao ček na 3 000 evra koji je odmah uzeo Janis. Za razliku od mene, Ukrajinka i Ruskinja su se ludo zabavljale i ovog puta. Kad su svi zaspali, preplakala sam celu noć. Osećala sam se prljavo i mrzela sam sebe jer sam shvatila da sam sama bila kriva za to šta mi se događa. Čvrstim glasom saopštila sam Janisu da više neću da se prostituišem. On mi je zavalio najjači šamar koji sam mogla da zamislim, dodavši da će tražiti od Legatija da mi oduzme pasoš kao kaznu za neprofesionalnost i bezobrazluk. Pokazao je rukom na Albanku i Poljakinju i rekao da ću da završim kao njih dve – prodana. Jedva sam disala… Sam Bog zna kako sam izdržala tih deset dana i radila sve gadosti koje su tražili od mene i kojih ne želim da se sećam… Verovatno me je u održala ideja da se dokopam hotelske sobe i svog pasoša. Imala sam sreću da me Janis nije zadržao. Čim se jahta usidrila odjurila sam u svoj sobu, uzela novac koji sam imala u sefu i momentalno otišla na aerodrom gde sam kupila prvu kartu za Evropu. Pobegla sam glavom bez obzira, ostavljajući skupu garderobu, nakit i pare, shvatajući da sam za dlaku izbegla sudbinu robinje.

Roditeljima i prijateljima nisam rekla ništa. Bilo me je sramota. Lagala sam da su mi izgubili stvari na aerodromu. Razmišljala sam da li da razgovaram sa nekim u policiji, ali sam shvatila da to nema poentu jer je „modna agencija„ koja me je prvobitno angažovala nestala sa lica zemlje, a od Legatija i Ivone nije bilo ni traga ni glasa – to im verovatno i nisu prava imena… Ne znam da li ću ikada uspeti da zaboravim sve šta mi se desilo. Pokušavam da objasnim sebi da sam bila mlada, naivna i prevarena, ali nisam sigurna da li ću ikada uspeti sebi da oprostim tu glupost, nesmotrenost, ali i gramzivost koju sam ispoljila… Nedavno sam krenula na razgovore sa psihologom i nadam se da ću se vremenom osećati makar malo bolje.

Opasno!!
Devojke koje „rade“ na luksuznim jahtama mogu postati i žrtve trgovine ljudima, što je krajem maja pokazalo hapšenje grčko-albanske prostitucione mafije

Kako se zaštititi:

1. Regrutovanje devojaka najčešće se odvija iza paravana drugorazrednih nepoznatih modnih agencija koje nude posao u inostranstvu. Pre nego što se upustite u ovakvu avanturu povedite na razgovor za posao svoje roditelje. Otvoreno pitajte potencijalnog poslodavca da li posao koji vam nudi podrazumeva i prostituciju. Iz njegove reakcije ćete moći da izvučete zaključke.

2. Brojni svodnici pronalaze žrtve nudeći im primamljive i nerealno visoke honorare za posao hostese u inostranstvu. Proverite poslodavca na Internetu, ako njegova firma nema dobre reference na globalnoj mreži to je prvi znak da nešto nije u redu.

3. Verujte svojoj intuiciji i ako vam nešto deluje sumnjivo ili vas muči osećaj da nešto ne štima u priči vaših sagovornika sigurno je da ste u pravu.

4. Ukoliko sumnjate da možete postati žrtva prostitucije i trgovine ljudima obavezno se obratite nadležnim organima. Bolje je proveriti nego se kajati onda kada je kasno.

5. Ako prihvatite posao u inostranstvu, insistirajte da vaš pasoš i dokumenta uvek budu kod vas, a ne kod vašeg poslodavca. Redovno se javljajte porodici i prijateljima i obavestite ih ako vam je bilo šta sumnjivo.

„Plutajući bordeli“

U svetu prostitucije pojavio se novi fenomen – elitna „jahting prostitucija“ koja podrazumeva organizovanu višednevnu plovidbu na glamuroznim jahtama, tokom koje se priređuju danonoćne žurke i orgije. Gosti i klijenti su biznismeni i milioneri, dok su njihove pratilje devojke koje se bave prostitucijom na visokoj nozi. „Plutajući bordeli“, kako ih još nazivaju, sve su češća pojava u vodama Indije i Bliskog istoka, a takođe su prisutni na Mediteranu i Sredozemlju, naročito na obalama Italije, Španije, Grčke i Albanije. Ova vrsta „vanpansionske ponude“ može se naći i na Jadranskom primorju. Devojke koje se bave prostitucijom na jahtama mogu zaraditi i do nekoliko hiljada evra na dan, zavisno od toga da li je mušterija zadovoljna dok 20 posto od ove sume uzima svodnik. Neke devojke pristaju da budu plaćene poklonima, hranom, pićem i narkoticima tokom plovidbe.

Piše: Borjana Vićentijević

Tela su otkrivena u sredu, prilikom istrage saznanja da su naoružani ljudi krajem marta u nekoliko navrata otimali putnike iz autobusa. U osam jama otkriveno je 59 tela, a samo u jednoj 43 tela. Vlasti države Tamaulipas saopštile su da je uhapšeno 11 osumnjičenih, dok meksičko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je prva jama otkrivena u subotu, i da je vojska uhapsila pet osumnjičenih.

Među žrtvama su i dve žene, a procenjuje se da je većina ubijena pre 10 do 15 dana, što odgovara vremenu kada su se dogodile otmice, saopštile su vlasti države Tamaulipas.

Identifikacija i utvrđivanje uzroka smrti žrtava su u toku. Predsednik Meksika Felipe Kalderon osudio je ovaj događaj, navodeći da to otkriće „naglasava kukavičluk i potpuni nedostatak skrupula kriminalnih organizacija koje dovode do nasilja u našoj zemlji“.

Za sada nije potvrđeno da je neki narko kartel umešan u ubistva putnika, a pretpostavlja se da bi to mogle biti žrtve trgovine ilegalnim migrantima.

Prema njihovim saznanjima, njemački su vojnici na frontu dobivali tablete Pervetina, koje su sadržavale veliku količinu kokaina i amfetamina. Dugo su povjesničari mislili da Wehrmachtov ratni stroj napreduje zbog ideje usađane u njihovim glavama, no prema novim se saznajimama čini da su u pitanju ipak bili samo opijati. Pervetin se kao lijek koristio u nacističkoj Njemačkoj, a često su ga uzimali pripadnici letačkih i tenkovskih snaga. U narodu su čak postojale poštapalice poput uzeli su “panzer” ili “Luftwaffe kolačiće”.

Prema novim arhivskim podacima, više od stotinu tisuća vojnika koji su jurnuli u napad na Sovjetski Savez bilo je drogirano i tek se sada može protumačiti njihova otpornost na bojištu. No, politika drogiranja Wehrmachtovih vojnika bila je kratkog daha. Vojnici su nakon bjesomučnih borbi bili potpuno iscrpljeni te ih se nakon mjesec dana potpuno smoždene moralo vraćati u pozadinu, gdje bi njihov oporavak trajao više mjeseci.

Suzbijao zubobolju
Tijekom Drugog svijetskog rata njemačkim je vojnicima izdano više od dvjesto milijuna komada Pervetina. To je bio poznat lijek i mnogi su povjesničari sumnjali da ga je koristio i vođa Reicha Adolf Hitler. Pretragom njegova liječničkog kartona i prema svjedočenju preživjelih liječnika, Hitler ga je konzumirao dvaput, i to zbog zubobolje.

Autor: Anri Paravić

Ove šokantne odluke rezultat su snažne potrebe za stranim valutama jer Maršalove Otoke doslovno potapa rastući ocean. Maršalovi Otoci su arhipelag 29 atola i pet otoka smještenih u sredini Pacifika, udaljeni od Havaja čak 4000 kilometara. Populaciju čini manje od 70 tisuća stanovnika.

Atolima prijeti ocean čija se razina podiže zbog globalnog zatopljenja. Stručnjaci vjeruju kako će nacija prestati postojati do 2040. godine.

- Nećemo otići kao Kiribati. Nećemo napustiti svoje domove i brati voće za one koji su ovo uzrokovali – rekao je Zedkaia osvrćući se na slično pogođenu državu Kiribati koja je s Australijom i Novim Zelandom dogovorila preseljenje populacije pod uvjetom migracijskog rada. U prijevodu Kiribaćani će se putovati s farme na farmu te brati plodove čim dozre.

Govoreći u kameru, vidljivo emotivno uznemiren vođa Maršalovih Otoka rekao je kako ‘njihova zemlja ima ponosnu tisućljetnu povijest’.

- Kada su zapadnjaci došli prvo su donijeli atomske bombe, a sada njihove neodgovorne emisije (stakleničkih plinova) potapaju naše otoke. Umorni smo od napastovanja i bivanja žrtvama. Kao suverena nacija, proglašavam pravo da ova zemlja legalizira sve supstance koje želi – rekao je Zedkaia.

Porez od prodaje kokaina pomogao bi zemlji da sagradi obranu od uzdižućeg oceana ili kupi povišene dijelove kopna u drugim područjima Pacifika.

Na pitanje odakle će kokain dobavljati Zedkaia nije želio odgovoriti, no istaknuo je kako će biti ‘prava stvar, nerezan i čist, najbolji koji se može nabaviti’.

Maršalovi Otoci bili su područje za nuklearne testove prije nego što su izborili neovisnost od Sjedinjenih Američkih Država, a lokalno stanovništvo tvrdi kako se posljedice i dalje osjećaju. Američka je veleposlanica na tom otočju odbila komentirati odluku o legalizaciji kokaina te je odmah napustila predsjedničku palaču.

U Češkoj legalne i teške droge

U Češkoj je od 1. siječnja 2010. dozvoljeno uz sebe imati 4 ecstasyja ili 5 LSD-a, jedan gram kokaina ili pak jedan i pol gram heroina. To je tri puta više nego što to dozvoljava zakon u Nizozemskoj. Posjedovanje određene količine hašiša i marihuane već se duže vrijeme tolerira.

To rezultira otvaranjem sve više klubova u kojima je dozvoljeno zapaliti „joint“. Vlasnici su zadovoljni jer novi zakon donosi više prometa, a Prag sve više zamjenjuje Amsterdam kao turističku destinaciju za grješne užitke. Susjedni Nijemci, Mađari i Poljaci nerijetko navraćaju u Prag, kojem će prihod o turizma sigurno porasti nakon ovih „popularnih“ zakona.

“Smanjenje proizvodnje piva i njegovo označavanje kao alkoholnog pića je potpuno ispravna stvar i to će pozitivno uticati na zdravlje populacije. Godinama smo pričali o takvoj meri i priželjkivali je. Za ovo skidam kapu parlamentu”, izjavio je Jevgenij Briun, ruski ministar zdravlja, a prenosi “Dejli telegraf”.

Novi zakon će zabraniti prodaju piva tokom noći, prodaju na mnogim javnim mestima i u njihovoj blizini, a takođe će i ograničiti zapreminu limenki i flaša piva na 0,33 litra. Iako je votka i dalje jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u Rusiji, u poslednjih 15 godina se utrostručila potrošnja piva. Uzroci tome su i niske cene, dostupnost i zakonske olakšice. Rusija je u samom vrhu, odmah iza Kine i SAD po konzumiranju piva. Alkoholizam je u Rusiji u ogromnom porastu, zbog čega je vlada odlučila da preuzme ozbiljne mere.

Uskoro će u Holandiji za pušenje marihuane verovatno biti neophodna članska karta nekog kofišopa – to praktično znači da turisti više neće moći da uživaju u lakim drogama u Amsterdamu i drugim gradovima.

Kada ahenska carinarnica pošalje na granicu psa-tragača Rudija, onda je situacija ozbiljna. Nemački carinici su gotovo neprekidno na granici sa Holandijom zbog krijumčarenja droge. Svakog meseca zaplene kilograme i kilograme marihuane od krijumčara i dilera, ali nađe se poneki gram kod narkoturista – tek za džoint.

Svi dolaze iz Amsterdama koji je Meka liberalne politike kada je droga u pitanju. U gradu je više od 200 kofišopova u kojima se puši marihuana, postoji muzej hašiša, čak i koledž marihuane. Sve su to ponude za one koji u grad dolaze samo iz jednog razloga – zbog marihuane.

„Moj san je bio da dođem u Amsterdam i pušim travu, jer je to u Francuskoj zabranjeno“, prenosi nam jedan Parižanin. „Stigao sam pre dva sata, ovo je moj prvi džoint i zaista je nešto specijalno“, prenosi nam njegov drugar u kofišopu koji smo posetili.

Lale umesto marihuane

Ne misle svi da je sve to tako fantastično. Recimo, poslanik hrišćanskih demokrata Koskun Koruz čija se vlada zalaže za zakon kojim bi se strancima zabranilo da posećuju kofišopove. Prema njegovom mišljenju turisti koji dolaze zbog droge samo navlače kriminalce. „Holandija je nešto kao evropska marihuana-zemlja, marihuana koja se puši uglavnom se i gaji ovde. To me zabrinjava i smatram da nije dobro. Želim da živim u zemlji čiji su simboli lale, mleko i sir.“

I droge idu uz to, bar tako misli psihijatar Frederik Polak. On puši marihuanu i živi u Amsterdamu. Za njega je Holandija simbol tolerancije: „Moguće je pokušati zabraniti pušenje marihuane, ali to samo pogoršava situaciju. Ili mogu da pokušam da to regulišem, kao kod nas u Holandiji. Ovde nemamo problema sa preteranim uživanjem droge.“

Procvetaće ilegalno tržište

Jedan od razloga mogli bi biti i saveti koji se dobijaju u kofišopovima. Upravo stranci su često neiskusni. U kofišopovima ih upućuju koliko je jaka koja trava. Većina mušterija u amsterdamskim kofišopovima su stranci. Vlasnici strahuju da će ostati bez posla ako se strancima zabrane posete, ali ne samo zbog toga.

„Tada ćemo biti kao Amerika u dvadesetim godinama, u vreme prohibicije kada je bio zabranjen alkohol. Pojaviće se crno tržište. Biće mnogo ljudi koji će na tome na crno zarađivati. Ne mislim da je to dobro, to bi bilo na uštrb bezbednosti“, kaže Mark Jakobs, vlasnik jednog kofi-šopa.

Amsterdam i drugi gradovi će imati mnogo manje turista
Stranci bi trebalo da nestanu iz kofišopova za nekoliko nedelja. Turisti će onda biti prepušteni sumnjivim uličnim dilerima. A vlasnici kofišopova suočiće se sa bankrotstvom. „Tada ću morati da otvorim običan kafe“, kaže Jakobs.

Liberalni Amsterdam bez legalne marihuane? Preko granice i dalje će se švercovati, možda će potrošnja i porasti. U ovom kofišopu su u svakom slučaju već jedanput vežbali – za vreme samo sa kafom – bez džointa.

Autori: Benjamin Hamer / Nenad Briski

Razlog moguće štete je velika količina kofeina koji može štetno djelovati na srce i mozak pa čak i izazvati smrt, poglavito ako se miješaju s alkoholom .

Osim toga, autori izvješća ističu da energetski napici sadrže tvari koje čak pojačavaju učinak kofeina na živce pa je zato vrlo važno da roditelji kontroliraju količinu takvih pića koju tijekom dana konzumiraju njihova djeca. Naime, postoje i drugi zdravstveni problemi koje mogu izazvati, poput proljeva, mučnina ili halucinacija te povišenog krvnog tlaka.

Alkohol je za društvo pogubniji od heroina. Mora ga se staviti u istu kategoriju kao i crack.

Prije dvije godine jedna je australska studija također pokazala da jedan od najpopularnijih energetskih napitaka može povećati rizik od oštećenja srca. Samo jedno piće kod nekih može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Utvrđeno je da su studenti koji su često konzumirali energetska pića imali isti srčani profil kao netko tko ima bolest srca.

‘Nema dokaza’
Naravno, proizvođači odbijaju te optužbe i tvrde da nema sigurnog dokaza o mogućoj štetnosti njihovih proizvoda.

Ovo pilot istraživanje obuhvatilo je 20 vojnika. Kako bi se dočarala prava situacija, vojnici su se susreli sa svim oblicima zločina ili posttraumatskim poremećajem koji se javljaju u ratu. Njihovi simptomi morali su biti ograničeni na one jače, odnosno na one koji su otporni na već ustaljene terapije. Istraživači su razdvojili vojnike u dve grupe. U eksperimentalnoj grupi, 12 vojnika bilo je izloženo dejstvu ekstazija, dok je kontorolna grupa sastavljena od 8 vojnika bila izložena dejstvu placebo efekta.

Kao meru, istraživači su koristili kliničku skalu kako bi ocenili simptome pre eksperimenta, četiri dana nakon početka eksperimenta i dva meseca posle prestanka eksperimenta. Tokom ova tri perioda kod 10 od 12 pacijenata koji su lečeni ekstazijem, stanje se popravilo, dok kod onih gde je primenjivan placebo, rezultat bio minimalan. Samo kod dva od osam pacijenata videlo se poboljšanje.

Kada je grupi gde se primenjivao placebo ponuđeno da nastave lečenje ekstazijem, već pri prvom pokušaju, efekti su bili sto odsto vidljivi. Zahvaljujući ovim neočekivanim rezultatima, tri pacijenta su se vratila na posao. Lečenje ekstazijem se pokazalo kao sigurno. Simptomi poput povišenog krvnog pritiska ili visoke temperature, koji se javljaju pri korišćenju droge, nisu dugo trajali.

Posttraumatski poremećaj može biti poguban za one koji su pogođeni ovom bolešću. Lekovi koji se već uobičajeno primenjuju efektni su samo u 45-47 odsto slučajeva. Osobe od ove bolesti ne samo da imaju osećaj nemoći, već su sklone i emotivnim poremećajima i korišćenju droge, a nekada se završava i samoubistvom.

Istraživači smatraju da ektazi može pomoći pri lečenju posttraumatskog poremećaja. Naime, ova droga je poznata po tome da neutrališe osećaj straha, dok je konzument potpuno svestan svojih postupaka.

Ovo istraživanje obuhvatilo je manji broj pacijenata, zato su neophodni i drugi eksperimenti kako bi potvrdili ove rezultate. Ali ni pod kakvim okolnostima se ne savetuje uzimanje ekstazija na svoju ruku. Svaka terapija ovom supstancom mora biti strogo kontrolisana od strane profesionalaca.

Dizajn PET ambalaže isti je kao kod gaziranih pića kakva viđamo svaki dan, a reklamna kampanja u prvi će plan postaviti pozitivan utjecaj kokina lišća na zdravlje čovjeka. Idejni začetnik ovog pića je Jhonny Vargas, koji je uložio milijun dolara u proizvodnju i nada se kako će mu se to isplatiti.

- Cilj je pokriti cijelu Boliviju, a potom se orijentirati i na susjedne zemlje – rekao je Vargas.

A hoće li krenuti i dalje od susjednih zemalja ovisi o odluci Ujedinjenih naroda, ali ako je suditi prema oštroj noti Sjedinjenih Američkih Država, koje zahtijevaju da zabrana ostane, komercijalna prodaja u ostatku svijeta će izostati.

Američke depeše svedoče o munjevitom porastu šverca droge iz Irana u Evropu. Navodno umešane državne službe, koje na taj način dolaze do novih izvora finansijskih sredstava. Iran već nekoliko godina predstavlja jednog od najvećih trgovaca droge na svetom, proizilazi iz niza tajnih američkih dokumenata kojim raspolaže “Velt onlajn”, a koje potiču iz američke ambasade u Azerbejdžanu. Prema podacima iz dokumenata, glavna ruta vodi iz Irana, preko Azerbejdžana u Evropu.

Pozivajući se na poverljive podatke lokalnih istražitelja UN iz međunarodne Uprave za suzbijanje droge, tajni dokument od 12. juna 2009. svedoči o vrtoglavom porastu trgovine drogom iz Irana preko Azerbejdžana. Količina zaplenjenih droga je naglo porasla: tokom cele 2006. godine u Azerbejdžanu je otkriveno svega 20 kilograma heroina iranskog porekla, samo u prvom kvartalu 2008. 15.000 kilograma, dok je u prvom kvartalu 2009. zaplenjeno “skoro 59.000 kilograma”.

Prisustvo UN u Azerbejdžanu je, prema navodima iz depeša, posledica ličnog zahteva predsednika države Ilčana Alijeva, koji je bio upoznat sa razvojem događaja.

Iz depeša se saznaje da su u trgovinu drogom umešane i državne institucije. Iranci uhapšeni u Azerbejdžanu zbog šverca droge, koji su potom izručeni Iranu, vrlo brzo bi se vratili u posao.

U depeši sa oznakom “Secret/Noforn” (poverljivo, zabranjen pristup strancima), američka ambasada u Bakuu pokušava 26. septembra 2008. da utvrdi razloge naglog rasta trgovine drogom iz Irana. Kako se navodi, zaplenjena “roba” čini “oko petinu ukupne količine heroina koji dospe u Azerbejdžan, pri čemu “95 odsto dolazi iz Irana, gotovo celokupna koičina nastavlja put za evropsko tržište”.

Procenjuje se da narkomani u Evropi godišnje troše 15 milijardi evra za heroin. To znači da iranski dileri od njih naplaćuju stotine miliona, verovatno i više milijardi evra.

Jedan od razloga za pojavu rute iz Irana preko Azerberjdžana jeste – kako se navodi u depeši iz 2008 – činjenica da u novije vreme u Iranu postoje velike laboratorije za preradu heroina, pre svega u Tabrisu, te da Iran postaje “značajan centar za proizvodnju i transport heroina u Evropu”.

U depeši od 15. oktobra 2009, ambasada citira zamenika azerbejdžanskog ministra spoljnih poslova Kalafova koji je navodno izjavio da iransku trgovinu drogom kontrolišu iranske snage bezbednosti. “Često se dešava da hapsimo iste ljude koje smo upravo izručili”, kaže on.

Nakon nekoliko dana od ubrizgavanja, kod miševa je došlo do veoma brze imunološke reakcije na antitela koja uništavaju kokain u krvi, dok on još nije prodro u mozak, tako da njegovo udisanje više nije imalo nikakav efekat. Sada je, međutim, potrebno obaviti ispitivanja vakcine na ljudima, ali naučnici su izgleda na dobrom putu, ukazuju mediji.

- Zahvaljujući neometanom i jeftinom uzgajanju marihuane u Albaniji, balkansko tržište narkoticima je poslednje dve decenije prosto zatrpano albanskom „travom“. Ona je kupovana u Tirani i Draču za 2.000 evra po kilogramu, a preprodavana u Skoplju, Podgorici, Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Budimpešti i Bukureštu za 5.000 evra po kilogramu. Glavni trgovci su Albanci, Crnogorci i Srbi. Narkomafija godišnje na Balkanu proda preko 117 tona albanske marihuane – kaže psihijatar Euđen Hrišku, predsednik Udruženje za borbu protiv toksikomanije u Rumuniji.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalna vrednost ilegalne trgovine marihuane je 140 milijardi dolara. Od toga samo 0,1 odsto se popuši na Balkanu i u Srbiji. Marihuanu je u Srbiji probalo 11 odsto građana, uzrasta od 15 do 59 godina. Kanabis se može žvakati ili od njega praviti čajevi i drugi napici, a pušenjem se njegovo delovanje povećava i do tri puta. Jedan „džoint“ deluje oko tri sata, a najjači efekat oseća se posle pola sata od konzumiranja. Marihuana stvara euforično raspoloženje, pričljivost, a česti su i „napadi smeha“.

Marihuana je u više od 90 odsto zemalja sveta svrstana u opasne narkotike i zabranjena je, a u liberalizaciji je najdalje otišla Holandija.

Policija tvrdi da crnogorska narkomafija potpuno kontroliše tržište „albanke“ u Vojvodini i centralnoj Srbiji. U tajnoj akciji „Golub“ policajci su jesenas lišila slobode 36 lica za koja se sumnja da su pripadnici organizovane grupe koja se bavila švercom marihuane. Od uhapšenih 22 su državljani Crne Gore, 13 Albanije i jedan Srbije. Uhapšeni su kriminalci, policijski službenici, trgovci i zatvorenici.

- Delujući na organizovan način kao kriminalna grupa u međunarodnim razmerama, osumnjičeni su od 12. novembra 2008. godine prokrijumčarili 2,5 tona marihuane iz Albanije u Crnu Goru i Srbiju. Pretresom kuća uhapšenih oduzeto je 35 kilograma marihuane, kilogram plastičnog eksploziva, automat „zastava M 83″, dve puške „M 48″, četiri pištolja i oko 70.000 evra. Krijumčari su za posao sa drogom koristili 11 putničkih vozila i tri kamiona – rečeno je u policijskom saopštenju.

U Crnoj Gori i Srbiji danas postoji 30 krijumčarskih grupa koje se bave prodajom albanske marihuane. Koliko je marihuana raširen problem, govori primer i malenog Trstenika.

- Od početka godine podneli smo 15 krivičnih prijava protiv 20 lica, od kojih je sedam zadržano u pritvoru, zbog neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Zaplenjeno je 1.470 grama heroina, a na veštačenju se nalazi još 4,7 kilograma materije, za koju se sumnja da je marihuana. Za ovako mali grad to je mnogo droge – objašnjava komandir Policijske stanice u Trsteniku Goran Spasić.

Pre pet godina „albansku travu“ je na narkotržištu počela da zamenjuje duplo jeftinija domaća marihuana. U izveštaju Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika UN (INCB) za 2009. godinu, kaže se da su Srbija i Bugarska danas glavne države u istočnoj Evropi gde se uzgaja marihuana.

- Seme marihuane srpski proizvođači kupuju u Turskoj, Holandiji ili je krijumčare iz Belgije i Indije. Konoplja je 2009. godine u Srbiji zasejana na 23 hektara u svim krajevima zemlje. Prosečni zasad ima 100 stabljika, od kojih se dobija kilogram marihuane za pušenje. Podaci o kućnim zasadima kanabisa na terasama nisu dostupni – zapisano je u raportu INCB.

Policija je 2010. u Šumadiji zaplenila 457 kilograma marihuane u selima kod Knića, Rače, Aranđelovca i Velike Plane. Polja marihuane, sakrivena u kukuruzištima ili šumarcima, nađena su u okolini Kraljeva, Raške, Rudnice, Požarevca, Smedereva, Beograda, Sombora, Šapca, Niša i još desetak gradova.

Kanabis se gaji i u kućnim baštama. Uz jake ventilatore i lampe sa tajmerima, za tri meseca se proizvodi najbolja „trava domaćica“.

- Od jedne stabljike se, prema grubim procenama, dobija oko 100 grama „gandže“ za pušenje. Kilogram marihuane razdeli se na nekoliko stotina paketića, koji se brzo unovče, jer je tržište ogromno i nezasito. Zato najveći prodavci marihuane zarađuju koliko i dileri heroina – otkriva tajnu ovog prljavog posla Miloš Bogičić, šef odseka za suzbijanje narkomanije u Policijskoj upravi za grad Beograd.

Odgajivači kanabisa u kućama se prepoznaju i po stalno navučenim zavesama ili prozorima oblepljenim crnim kesama za smeće, kojima se sprečava ulazak svetlosti, ili koje vazduh čine vlažnijim.

- U Beogradu je marihuanu na svojoj terasi uzgajala baka Darinka D., koja je gostima pakovala po kesicu pečenih semenki, rizle i prstohvat „domaćice“ iz tabakere. Njenu mrežu trgovaca činili su muž Joksim D. (68), ćerka Jasminka (23) i komšinica Zagorka B. (51) sa Dorćola. Uhapšeni su na Dunavskom keju sa po 3,2 grama semena biljke, koje su prodavali penzionerima. Kada je policija ušla i u trag ovom starom ženskom Pablu Eskobaru, baka Darinka je rekla: „Znala sam!“. I spremila se da ide u zatvor – saznali smo u beogradskoj policiji.

Marko Lopušina