Čo, koji je 2005. umesto nekoliko hiljada dolara uzeo akcije kompanije u odgovarajućoj vrednosti, pritom je samo jedan od oko 1.000 ljudi koji očekuju da će postati milioneri jer su akcijama nagrađeni za to što su radili ili još uvek rade za Fejsbuk. Među njima su i mnogi “savetnici” ove kompanije tokom godina njenog razvoja, koji su u akcijama plaćani od 0,1% do 0,25% vrednosti kompanije, što će sada vredeti više desetina, pa i stotina miliona dolara.

Čo živi u Los Anđelesu i u međuvremenu je postao ugledan umetnik. Dizajnirao je hit muzičke album Džej-Zija i grupe Linkin Park “Koližn Kors” iz 2004, a naslikao je čak i poster predsednika Obame za Belu kuću. Nedavo je ponovo bio u prostorijama Fejsbuka da sprejevima oslika jedan zid, a na video snimku je zabeleženo kako mu Mark Zakerberg u tome pomaže.

Korisnici popularne društvene mreže “Fejsbuk” moći će da na svom profilu objave jednu posmrtnu poruku zahvaljujući novoj aplikaciji. Aplikaciju “If I Die”(“Ako umrem”)

Korisnik aplikacije treba da odabere tri “osobe od poverenja” koje će morati da potvrde njegovu smrt i odobre objavljivanje posthumne poruke. Niko, pa ni radnici “Viluka” ne mogu da vide šta je napisano ili snimljeno dok se ne odobri objavljivanje.

Kompanija predlaže da u toj poslednjoj poruci korisnik ispriča “svoju životnu priču, otkrije neku svoju tajnu ili testament”. Izvršni direktor kompanije ispričao ja da je na ideju o aplikaciji došao kada je jedan njegov prijatelj umalo poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Društvena mreža za parove

Korejska kompanija VCNC osnovana od strane petorice ambicioznih progrmara u dvadesetim godinama, izbacila je najnoviju aplikaciju “Between” (Između) koja pruža privatni prostor koji mogu da dele samo parovi. Komanija najviše cilja na korsinike iz Azije, koji su generalno poznati da ne vole svoj privatni život da dele sa strancima, a nekad čak ni sa prijateljima.

Uvođenje interakcije na platforme mobilnih telefona, “Between” dozvoljava korisnicima da naprave privatnu arhivu sa sadržajem ukucavajući samo broj telefona njihovog izabranika/ce u aplikaciju. Kada se veza jednom uspostavi, korisnici aplikacije “Between” mogu četovati, razmenjivati fotografije, i deliti sećanja sa svojim boljim polovinama.

Aplikacija je napravljena na engleskom, kineskom, japanskom i korejskom u novembru mesecu, a samo dve nedelje kasnije dostigla je više od 45.000 korisnika.

Sada aplikaciju koriste oko 62.000 korisnika pa je tako dostigla drugo mesto društvenih mreža u Koreji. “Between” nije prvi proizvod kompanije VCNC, jer su već razvili brojne aplikacije uključujući “News Gallery”, pesme za decu i aplikaciju posvećenu Stivu Džobsu.

Više puta do sada desilo se da neko ko piše o samoubistvu na Facebooku, to kasnije i učini, a iz Facebooka se nadaju da brzom reakcijom to mogu sprečiti.

Zbog toga je lansiran projekat koji potencijalne samoubice povezuje sa stručnjacima koji im mogu pomoći, prenosi agencija Associated Press.

Nakon što prijatelj vidi da neko sa njegove liste kontakata ima suicidne izjave on to prijavljuje Facebooku tako što klikne na link pored komentara, Facebook zatim šalje mail osobi koja je izrazila suicidne tendencije ohrabrujući je da pozove liniju za pomoć ili da klikne na link kako bi započela dopisivanje sa njima.

Iz Facebooka kažu da je njihov cilj da pomognu osobi koja je u problemu da pomoć dobije što pre. Ovakav način može biti naročito pogodan za one koji ne žele da razgovaraju sa nekim telefonom.

Facebook neće sam tražiti suicidne izjave, jer bi kompjuterski algoritmi mogli pogrešno protumačiti neku izjavu, ali i obrađivati veliku količinu podataka, rekao je Frend Volens iz Facebooka za AP.

„Samo prijatelji mogu znati šta vam se dešava, tako da ih mi oghrabrujemo da progovore i nudimo im jednostavan i brz način da pomognu“, rekao je Volens.

Projekat je pokrenut u saradnji sa američkim Nacionalnim centrom za prevenciju suicida, Lifeline, a Google i Yahoo već duže vreme izbacuju kao prvi rezultat broj ovog centra kada neko ukuca „suidice“ u polju za pretragu.

Centar ima zadatak da nadzire medije – novine, televizije, internet četove, blogove, uključujući i društvene mreže, a stručnjaci dnevno pregledaju i po pet miliona tvitova i komentara na Fejsbuku. Koliko su informacije koje se tako prikupe važne za američku administraciju govori podatak da se analize prosleđuju direktno u Belu kuću.

Tim od nekoliko stotina stručnjaka u OSC, čiji tačan broj nije poznat, usredsređen je na inostranstvo. Njihova glavna karakteristika jeste vrhunsko poznavanje stranih jezika, ali i slenga i lokalnih dijalekata. Na taj način OSC može da nadzire opšte raspoloženje građana od Kine, preko Rusije i Nemačke, pa do Srbije.

Znali za Egipat

Direktor OSC Dag Nakvin tvrdi da su nadzirući društvene mreže dosad prikupili mnogo važnih informacija, koje omogućavaju čak i predviđanje revolucija.

- Recimo, znali smo da će se Egipćani pobuniti, ali nismo znali kad će se to tačno dogoditi. Procenili smo da će društvene mreže u zemljama kao što je Egipat biti od velike važnosti, odnosno da će biti velika pretnja vladajućem režimu – rekao je Nakvin za agenciju Asošijejtid pres.

Prema njegovim rečima, najuspešniji analitičari znaju da pronađu podatke za koje drugi ne znaju da uopšte postoje.

Počelo je od Irana

Centar za javne izvore CIA osnovan je nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001, a prioritet mu je borba protiv terorizma. S praćenjem društvenih mreža Centar je počeo pošto je Tviter uzdrmao iranski režim tokom Zelene revolucije 2009, kad su hiljade ljudi demonstrirale protiv rezultata izbora na kojima je ponovno pobedio Mahmud Ahmadinedžad.

Aman ljudi, kada će ovi ukapirati više – većina ima najmanje dva naloga, a neki po 30, 50 ili čak i više. Ja sam nekada ranije napravio 31 nalog zbog varanja u pokeru. :) Drugi recimo varaju ženu ili žene varaju muževe. Svi ovde nešto varaju. Upoznao sam sasvim slučajno jednog lika na pokeru koji ima 120 naloga.

A ovi debili što se izdaju za stručnjake informatike to nikako da ukapiraju da ukupan broj naloga nije jednako broju živih ljudi. Stvarno treba dooobro nepoznavanje materiju da to ne možeš da ukapiraš.

Još nam i dobro ide kakvi nas vode.

On nastaje u Open Source Centru, koji je deo CIA-e, a njegov direktor, Dag Nakvin, kaže da im taj uvid daje mogućnost da predvide ono što će se destiti. Znali su i da će doći do revolucije na Bliskom istoku, samo nisu znali kada tačno.

On je u intervjuu za AP rekao da se većina analitičara nalazi u Virdžiniji, u njihovom centru, ali da ih ima po celom svetu. Menju stotinama analitičara, njihov tačan broj je tajna, najuspešniji su kompjuterski hakeri koji tačno znaju da pronađu stvari za koje drugi možda i ne znaju da postoje, rekao je Nakvin.

Centar je počeo da se fokusira na Twitter nakon 2009. godine i dešavanja u Iranu, kaže on, a njihovi izveštaji svakog jutra nalaze se na stolu Baraka Obame.

Sve više ljudi koristi društvene mreže, čak i oni koji ranije nisu imali kompjuter i internet u nerazvijenijim delovima sveta, sada im pristupaju putem telefona. To pomaže da se stekne pravi uvid u trenutnu situaciju.

Tačna lokacija centra nije poznata, kako bi se sprečili mogući napadi, prenosi AP.

Ovo je, između ostalog, osnivač Facebooka otkrio u opširnom intervjuu za PBS u kome je pokrio mnoge teme od toga da li će Facebook ikada praviti igre (odgovor je „ne”) do toga šta misli o Google+ („to je njihova mala verzija Facebooka”).

Ali najzanimljiviji deo razgovora ticao se Markovog odnosa sa Džobsom.

„Imao sam dosta pitanja za njega u vezi s tim kako da izgradiš dobar tim ljudi oko sebe i da ih održiš fokusiranim, naročito u velikim kompanijama kakve su naše, kada počinju da se šire na mnogo strana”.

Zakerberg je pun poštovanja prema Appleu jer i on, poput Facebooka, menja svet. Ali priznaje da nikada nije bilo reči o kupovini. „Nismo nikada stigli dotle. Stiv nije ni pitao jer je znao da ja nemam nameru da prodam Facebook”, otkrio je on, stavivši tako tačku na višegodišnje spekulacije unutar IT sveta da je, u nekom trenutku – makar u prolazu – Apple dao svoju ponudu za kupovinu društvene mreže.

On, naime, želi da učvrsti svoju poziciju i opravda vrednost svoje kompanije koja se procenjuje na impresivnih 60 milijardi dolara. Dok svi čekaju da Timeline postane dostupan svim korisnicima, a kako stvari stoje, to bi se moglo dogoditi negde oko kraja godine, Facebook u međuvremenu na mala vrata uvodi razne inovacije i opcije, prvenstveno namenjene oglašivačima.

Jedna od stvari koja je nedavno uvedena je ‘People talking about this’, merenje koje pokazuje interakciju fanova na stranicama i koje je zapravo pravi pokazatelj koliko je neka stranica zanimljiva i popularna.

Ispod broja fanova jedne stranice stoji i brojka koliko ‘ljudi o njoj govori’, a koja isključivo sabira posete, lajkove, komentare, shareove, postavljanje na zid i ostalu komunikaciju tako da se tačno može videti koliko je fanova zbilja zainteresovano za pojedinu stranicu.

Naravno da je uvođenje ove opcije izazvalo pravi haos kada se pojavila pre mesec dana jer je nesrazmera u broju fanova i onih koji ‘pričaju o stranici’ kod nekih bila neverovatno velika, što je većinu korisnika dovelo do zaključka da se na Facebooku intenzivno kupovao broj fanova.

Zakerbergova namera je vrlo očigledna. Facebook želi da uvede novi trend u online oglašavanju i da navede oglašivače da više pažnje obrate na uključenost i interakciju ljudi, nego na broj klikova i na taj način ocene efektnost online oglašavanja, a ne po tome koliko ih je puta neko kliknuo.

Međutim, još je jedan razlog zbog kog Zakerberg pokušava da uvede nova pravila online oglašavanja na Facebooku. Broj klikova na oglase na Facebooku u stalnom je padu i ako do kraja godine želi da zaradi one tri milijarde dolara od oglašavanja koliko se procenjuje da bi mu moglo leći na račun, Zakerberg mora da smisli plan za zadržavanje oglašivača.

Ideja o interakciji fanova je u stvari vrlo dobra i došla je u odlično vreme. Naime, oglašivači su svesni sve većeg potencijala društvenih mreža i oglašavanja na internetu i sve veće budžete ulažu upravo na te platforme. Tome u prilog najbolje govori veliki rast oglašavanja na Twitteru koji je u odnosu na prošlu godinu zabeležio rast od neverovatnih 210 posto.

Osim što želi na vrijeme da spreči rasipanje klijenata zbog sve manjeg broja klikova, Zakerberg bi s ovakvim načinom merenja efektnosti oglašavanja na društvenim mrežama mogao da zada prilične glavobolje velikim igračima, poput Googlea.

Google se, naime, najviše oslanja upravo na oglašavanje po broju klikova i, ukoliko Zakerberg uspe da nametne oglašivačima ideju da je važan angažman korisnika a ne njihov klik, Google bi takođe morao da razmišlja o promeni strategije ne bi li zadržao dominantnu poziciju na tržištu internet oglašavanja.

Sve su ovo pokazatelji da nas čeka uzbudljivo razdoblje u segmentu online oglašavanja i biće zanimljivo videti čija će se strategija pokazati primamljivijom za oglašivače, koji sve više napuštaju tradicionalne medije i okreću se internetu.

„Zakon predviđa ozbiljne kazne (do 100.000 dolara po domenu) za osobe koje neovlašćeno koriste ili prodaju domene kojima se krši zaštićeno ime”, piše u mejlu koji je 27-godišnji inženjer FON-a dobio 10. septembra.

Miloš je odlučio da se ne kocka sa Facebookovim pravnicima, jer nema neku korist od sajta. Juče pre podne je prebacio blog na domen koji umesto originalnog „Facebook” u nazivu ima srpsku transkripciju – fejsbuksrbija.com.

Tražena i pismena potvrda zahtevanog postupka

U mejlu advokata kompanije navodi se i koje je tačno članove zakona prekršio, uz napomenu da je Facebook pred arbitražnim odborom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu pri UN pokrenuo više postupaka i da je u svakom odneo pobedu. Od Petrovića je zatraženo da pismeno potvrdi da će postupiti kako se od njega traži. U protivnom, „upotrebiće sva raspoloživa pravna sredstva”.

„Kao vlasnik domena i sajta nemam nikakvu posebnu korist od oglašavanja (od 20 do 30 evra mesečno od Google oglasa) niti od samog Facebooka. Stoga sam rešio da ne ulazim u bilo kakav dalji rizik i da sajt premestim na novi domen. Takođe, ostaje aktivna i redirekcija na fbsrbija.com”, napisao je Miloš juče na novoj adresi.

Popularni bloger iz Bora za naš list kaže da nije očekivao da će mu se obratiti Zakerbergovi advokati.

– Nisam znao da kršim zakon. Nisam stavljao lažnu Facebook stranicu za logovanje. Po sadržaju sajta se jasno vidi da je to blog-magazin. Kada sam kupovao domen, nisam imao informaciju da je naziv sporan.

Kada se malo raspitao, shvatio je da nije jedini kome su iz Facebooka tražili da ugasi domen. Neki su to učinili kao i on, drugi nisu i zasad nisu snosili posledice.

Na spornom domenu posetioci su mogli da nađu razne zanimljivosti, ali i korisne savete i objašnjenja kako Facebook funkcioniše, kako se zaštititi od virusa, prilagoditi podešavanja privatnosti i slično.

U pismu Facebookovih advokata, koje je u celini objavljeno na novoj adresi, navodi se da je srpski bloger na ovaj način povredio i oslabio zaštićeno ime: povredio dovodeći u nedoumicu korisnike da li sajt ima veze sa američkom kompanijom, a oslabio time što je varijacijom imena smanjio njegovu upečatljivost.

– Odmah sam im odgovorio. Naveo sam da nisam znao da kršim prava, da će domen biti promenjen i postavio sam im nekoliko tehničkih pitanja u vezi sa korišćenjem domena, ali ni posle pet dana nisam dobio nikakav odgovor – kaže bloger.

Autor: J.Kavaja

Kako Bi-Bi-Si saznaje, sam nesavesni trgovac je obavestio matičnu kuću o tome šta je uradio, nakon što je sve svoje transakcije postavio na Fejsbuku. Bi-Bi-Si ističe da interna kontrola banke nije primetila ogroman gubitak izazvan neautorizovanim trgovanjem.

Nakon što je rekao šefovima kakve je transakcije preduzeo, UBS je obavestila Upravu finansijske službe u londonskom Sitiju, a zatim i policiju. Adoboli je uhapšen u četvrtak noću u svom stanu u Londonu.

Činjenica da je uzbuna podignuta tek nakon što je sam broker obavestio kolege o svojim akcijama, navodi stručnjake na zaključak da same investicione banke, odnosno njihovi sistemi kontrole, nisu u stanju da kontrolišu ogromne rizike u koje se upuštaju njihovi trgovci.

Uprava finansijske službe, regulatorno telo Sitija, istražuje zašto UBS nije primetila neautorizovane transakcije. Sama uprava banke odbija da komentariše slučaj.

Čuvene pronevere
- Žerom Karvijel, iz francuskog Sosijete ženerala, osuđen na tri godine 2010. zbog štete od 4,9 milijardi evra.
- Evan Duli iz kuće MF global, napravio je dug od 141 milion dolara spekulišući ugovorima za pšenicu.
- Aleksis Stanfors, iz londonske filijale američkog Meril Linča, sakrivao je gubitke zbog čega je banka morala da otpiše dugove od 456 miliona dolara.

Nemačka je jedna od zemalja koja ima najstrože zakone za zaštitu ličnih podataka u Evropskoj uniji, a pojedine odredbe prevazilaze i zaštitu u drugim državama. Na meti nemačkih vlasti se sada našao Fejsbuk.

Nedavni „sukob privatnosti i tehnologije“ rezultirao je zamračivanjem stotina hiljada nemačkih domova na aplikaciji Google Streetview, pa je i Nemačka dobila nadimak „Blurmany“. Sada probleme pravi Facebook. Gigantska društvena mreža sa 750 miliona korisnika i opcija „Like“ su na meti nemačkih pravnika.

U avgustu je ministar nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn zadužen za zaštitu ličnih podataka Tilo Vajhert, objavio da se opcija „Like“ na Facebook-u kosi sa saveznim i državnim zakonima o privatnosti. Nezavisni državni Centar za zaštitu podataka Šlezvig Holštajna, prvo je izdao upozorenje u saopštenju za štampu.

„Svako ko poseti facebook.com mora znati da će ga kompanija pratiti dve godine“, kaže se u saopštenju. „Facebook pravi širok profil svojih članova. To se kosi sa nemačkim i evropskim zakonima.“

Nastavak ove priče je u odluci da bi svaki internet sajt koji bude koristio „Like“ mogao da plati kaznu do 50 000 dolara.

Američki novinar Džef Džarvis, odmah je u svom blogu prozvao Vajherta i zbog prethodne odluke o korišćenju aplikacije Google Streetview: „Video sam to iz prve ruke kada sam se sreo sa njim na panelu Zelenih u Berlinu, gde je napao ne samo Google već i njegove korisnike, koje navodno brani. Sve dok su Nemci dovoljno glupi da koriste ovaj pretraživač, rekao je on, oni i ne zaslužuju ništa bolje.“

Zakon države

Za Tila Vajherta, zakon je jedino što je važno. EU je zaštitila prava građana na privatnost podataka u Direktivi o zaštiti podataka. Osoba čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, mora dati saglasnost za to, slobodno i dodatno, u skladu sa direktivom. Ona o tome mora biti detaljno informisana.

Nemački Zakon o zaštiti ličnih podataka ide korak dalje i kaže da čak i kada je data saglasnost, davalac podataka mora biti informisan zašto su njihovi podaci čuvani i da li će biti ustupljeni nekom trećem licu.

Predstavnici Fejsbuka su na sastanku u glavnom gradu Šlezvig-Holštajna, Kilu pokušali da razjasne nesporazume. Njihov portparol je za Dojče vele rekao: „Malo je iznenađujuće to što se dešava. „Like“ opcija postoji više od godinu dana i milioni korisnika u svetu su sasvim zadovoljni time.“ Prema predstavnicima Facebook-a, broji se samo broj IP adresa koje koriste „Like“ opciju. Oni odbacuju bilo kakve tvrdnje da Facebook prati aktivnosti ljudi na internetu koje tu opciju ni ne koriste.

„Radujemo se nastavku dijaloga i prilici da objasnimo kako to zapravo utiče na nemačke korisnike interneta“, rekao je predstavnik Facebook-a.

To nisu oni kolačići koje ste pojeli

Poslanici EP koriste FB tokom zasedanja parlamenta
Nije samo Vajhert zabrinut. I neki stručnjaci strahuju da Facebook zaista čini više od pukog brojanja IP adresa.

„Ako posetite Facebook, na vašem kompjuteru se pojavljuje tzv. cookie sa nazivom ’datr’ čiji je vek dve godine“, kaže za DW, Majk O’Nil iz Bejklaud Sistemsa. Bejklaud Sistems sa sedištem u Velikoj Britaniji razvio je internet aplikaciju nazvanu CookieQ kojom korisnici mogu da kontrolišu koji će „cookie“ biti sačuvan na njihovom računaru, a koji ne. O’Nil tvrdi da se svaki put kad neko poseti sajt Facebook, bez obzira da li ste kliknuli na opciju „Like“ podaci šalju u centralu Facebook-a.

Iako ne veruje praksi Facebook-a u prikupljanju podataka, O’Nil nije saglasan ni sa Vajhertovim metodama. „Mislim da je greška kažnjavati komercijalne i sajtove malih kompanija koje su uključile „Like“ opciju“, kaže on. „Problem su sakupljači informacija i divovske socijalne mreže. Legislativa mora biti takva da ih ohrabri da se ponašaju odgovorno i verovatno će morati da bude na evropskom nivou.“

Uticaj na poslovanje

U Šlezvig Holštajnu, Vajhartovu pretnju su shvatili ozbiljno. „Zabrinuti smo zbog zaštite privatnosti“, pisala je Dojče veleu Miriam Flis iz turističke agencije Šlezvig-Holštajna. „Poslali smo zahtev Facebook-u da sa naše stranice ukloni to sa našeg naloga, a mi ćemo sa naše stranice ukloniti linkove ka društvenim mrežama“. Flis žali za gubitkom te opcije jer kaže da je korisna za posao. „Društvene mreže, posebno Facebook, sa „Like“ opcijom su važno marketinško oružje, mi mnogo radimo na Facebook-u,“ kaže ona. „Preko Facebook-a ostajemo u kontaktu sa našim klijentima koji su na odmoru, ali i sa potencijalnim novim klijentima.“

Vajhert ne veruje da će ova odluka izazvati velike probleme lokalnim poslovima. „Oni koji nastave da koriste Facebook naći će se pred drugom vrstom problema“, kaže on. „Izgledaće kao da ne brinu za zaštitu podataka njihovih klijenata.“ Poslednja poruka je da kompanije imaju vremena do kraja oktobra da ispoštuju odluku, ali je Facebook načinio korak koji je dodatno isprovocirao Vajherta – preskočili su regionalni i prešli na savezni nivo. Potpisali su dobrovoljni akt o ponašanju u Nemačkoj.

„Dobrovoljnim potpisivanjem ovog akta o samoregulaciji, debata o tome u kojoj meri se nemački zakoni primenjuju na Facebook-u se značajno smirila“, izjavio je ministar nakon sastanka.

Vajhert se zadržao na tome da dovede u pitanje kvalifikacije ministra da odlučuje o tome šta se smirilo.

Autori: Stjuart Tifen / Daniela Vranković

Ukoliko se dokaže da je kriv, Volasu preti zatvorska kazna u trajanju do 10 godina, a do početka sudskog procesa pušten je uz kauciju od 100.000 dolara.

Tužioci tvrde da je Volasov program postavljao poruke na tzv. „zidove“ korisnika Fejsbuka, koje su navodno dolazile od prijatelja, i pozivao ih da posete vebsajt na kojem su prikupljani njihovi podaci, javio je BBC.

U periodu od novembra 2008. do marta 2009. godine kompromitovano je oko 500.000 naloga na Fejsbuku i poslato preko 27 miliona spamova
Oni koji bi se na taj poziv odazvali zatim su preusmeravani na drugi vebsajt koji je Volasu donosio „znatnu novčanu dobit“, navode tužioci, ističući da je isti program formirao spiskove prijatelja korisnika Fejsbuka, pa je i njima slao spamove na isti način.

Volas, koji živi u Las Vegasu, tereti se po šest tačaka optužnice za prevaru putem elektronske pošte, tri tačke optužnice za svesno nanošenje štete zaštićenom kompjuteru i dve tačke za nepoštovanje suda.

Kompanija „Fejsbuk“ ga je tužila 2009. godine kada mu je sudskim nalogom zabranjeno da pristupa ovoj mreži, ali je on to ranije ove godine ipak više puta uradio.

„Svako bi trebalo da ima pravo da učestvuje u informacionom društvu i države imaju odgovornost da svojim građanima garantuju pristup Interentu“, napisano je u izveštaju. Predstavnica OEBS-a za medije Dunja Mijatovih je izjavila da vlade nekih zemalja, kao što su Finska i Estonija, već priznaju pristup Internetu kao ljudsko pravo.

„Ovaj trend bi trebalo da bude ključni element slobode medija u 21. veku“, rekla je Mijatovićeva, preneo je AFP.

Žestoka konkurentska borba se nastavlja između „Facebook-a“ i „Google-a“ koji je, takođe, krajem 2010. godine zabranio prebacivanje podataka kontakata ka „Facebook-u“.

Kompanija „Sony“ bi, istovremeno, trebalo da je potpuno uspostavila u Japanu funkcionisanje svoje usluge za igranje igrica „PlayStation Network“ – koja je u aprilu bila „meta“ piraterije, kao i usluge za digitalnu zabavu (muzika i filmovi) – „Kriositi“.

Nakon piraterije su preduzete bezbednosne mere i usluga je počela postepeno da se ponovo uspostavlja u svetu (u SAD-u i Evropi od juna).

Informatički napadi na „Apple“ se, međutim, nastavljaju, tako da je jedan od hakera napao i drugi Veb prostor te kompanije.

Prvi napad je objavila da je izvršila grupa hakera „Anonimusi“, a kao izvršilac drugog se javio libanski haker pod pseudonimom iDAHC, već poznat po krađi podataka sa Internet sajta firme „Soni-Ericsson“ i francuskog ogranka „Sony pictures-a“.

Haker je u najnovijem napadu iskoristio čak dva propusta kako bi izvršio upad.

Analiza BE-a, sprovedena na 10.000 Veb sajtova, pokazala je da se upotreba opcije „+ 1″, uvedene pre oko četiri meseca, povećala za 33 odsto za nekoliko sedmica, tako da je njen udeo među raznim opcijama dostigao 4,5 odsto.

Udeo opcije „Volim“ je međutim i dalje na prvom mestu i iznosi 10,8 odsto, a „Tvita“ 2,1 odsto, tako da se nalazi na trećoj poziciji.

Kompanija „Fejsbuk“ objavila je danas da je kod njih zaposlen 21-godišnji haker Džordž Hoc, sa nadimkom GeoHot, čuven po pirateriji „Eplovog“ mobilnog telefona „aj fon“ i „Sonijeve“ igračke konzole „plej stejšen 3″.

Hoc je, kako je saopštio „Fejsbuk“, zaposlen u toj kompaniji od 9. maja kao inženjer za razvoj softvera, preneli su francuski elektronski mediji.

Jedan od mladih Britanaca, osumnjičen za učešće u grupi hakera „Lulz sekjuriti“ – „LulzSek“ koja je izvršila niz napada na razne veb sajtove, pušten je istovremeno uslovno na slobodu.

Čuvena grupa hakera „LulzSek“ je, međutim, posle niza napada kojima je uzdrmala čitav Internet prostor odlučila da se rasformira, a pretpostavlja se da su se njeni članovi pridružili drugoj hakerskoj grupi „Anonimusi“.

U kompaniji „Soni“ su, istovremeno, ocenili da su u aprilu bili meta velikog informatičkog napada, jer su pokušali da zaštite svoje intelektualno vlasništvo, tom prilikom video igrice.

Tokom tog napada su ukradeni lični podaci 77 miliona korisnika „Sonijeve“ mreže za igranje video igrica PSN (PlayStation Network).

Ovog meseca je podneta tužba i u SAD-u protiv „Sonija“ zbog otpuštanja grupe zaposlenih u odeljenju za bezbednost Mreže dve sedmice pre piraterije.

I to mi je drago, ponajviše zbog dve stvari: činjenice da su korisnici Facebooka obrtna sredstva te kompanije, a pogotovo zbog poznatih sigurnosnih i vlasničkih problema. Biti član Facebooka znači svakom svojom akcijom stvarati dodatnu vrednost kompaniji i dizati cenu njenih deonica. To samo po sebi ne mora biti toliko loše, kada ne bi bilo sigurnosnih problema i pitanja vlasništva i privatnosti. Poučen lošim iskustvima sa najpopularnijom društvenom mrežom na svetu, sa oprezom sam pristupio Google Plus usluzi.

Google Plus mi izgleda kao Buzz na steroidima. Koncepcija se zasniva na ideji krugova: krug rodbine, krug prijatelja, krug poznanika, odmah sam napravio krug poslovnih partnera… u krug stavljate pojedinačne članove, koji naravno mogu biti članovi i više krugova. Krugovi koje stvarate su lične naravi – to su vaši krugovi i oni se ne dele sa drugim članovima kruga.

Ja odlučujem ko će biti u mojim krugovima
To malo komplikuje situaciju jer, neočekivano, osnivanje kruga i stavljanje ljudi u taj krug ne stvara isti taj krug kod izabranih učesnika, ali će članovi vašeg kruga moći neometano da razgovaraju sa ostalim članovima kruga sve dok je tema razgovora aktivna. Tu nastaje problem, jer za razliku od mailing liste ili diskusija na Facebooku, vaš privatni krug nije vidljiv prema spolja. Koliko je to nezgodno (jer svaki učesnik mora sam da napravi kopiju vašeg kruga sa istim učesnicima ako želi da zadrži istu publiku), toliko je zapravo zgodno i podržava privatnost: korisnik sam slaže svoje krugove i kružiće i odlučuje ko će dobiti poslatu informaciju, bez bojazni da će se u krug uključiti neko neželjen.

Ovaj obrnuti princip: privatnost na prvom mestu, upravo je moj željeni modalitet rada. Moji krugovi, moje grupe, ja odlučujem ko će biti u mojim krugovima, a ko neće. Moji mali, privatni krugovi. A ne masa prijatelja, prijatelja mojih prijatelja, prijatelja prijatelja mojih prijatelja, prijatelja mojih neprijatelja i neprijatelja prijatelja mojih neprijatelja.

Krugovi su osnova korišćenja ove mreže i na njih se oslanja tek nekoliko servisa, ali za mene starog i konzervativnog sasvim dovoljno.

Slike s telefona u oblaku
Najpre, slike. Google će uvrstiti vaše Picasa albume u vaš privatni album slika negde u oblaku. No, što je posebno zgodno, zapravo ono što je izvrsno osmišljeno: imate li Androidni pametnofon, možete na njega instalirati mobilnu Google Plus aplikaciju i pomoću nje automatski svaku okinutu fotografiju slati u vaš uoblačeni album slika, pri čemu slike dolaze na samo vaš, privatni deo, a vi sami zatim odlučujete hoćete li i sa kojim krugovima podeliti te (ili samo neke) fotke.

Članovi krugova mogu zatim fotke komentarisati, ali i tagovati. To je loše, ali vlasnik fotke tagovanja koja mu se ne sviđaju može ukloniti, isto tako i osoba koja je „tagovana“ dobija o tome obaveštenje i ona takođe može ukloniti svoj tag. Vlasnik fotografije može zabraniti tagovanje i komentarisanje slike, kao i brisati komentare koji mu se ne čine prikladnim.

Fotke je moguće i pomoću par jednostavnih alata malo urediti (rotirati, promeniti kontrast i sl.).

Osim razmene slika, inkorporisan je i standardni Google Chat koji već verovatno koristite kao deo klasičnog Gmail naloga. Ništa novo oko toga.

Kada bi ovo bilo sve, mogli bismo mirne duše reći kako je reč o Google Buzz aplikaciji na steroidima, sa malo (srećom) pokojnog Google Wave. Ili, ako vam je tako draže, o drskoj kopiračini Facebookovog zida.

No, tu su još dve sitnice. Jedna je Sparks, nešto poput RSS readera koji na jednom mestu skuplja novosti i članke o stvarima koje vas interesuju.

Hangout – videokonferencijski party
Druga stvar je zanimljivija: imate li web kameru (ali može i bez nje), možete brzo i lako napraviti „Hangout“, virtuelnu videokonferencijsku žurku za vas i vaše prijatelje. U virtuelnoj sobi možete puštati Jubito video, pričati ili tekstualno četovati.

Kao virtuelna žurka nije zamišljena loše, ali postoje dve ili tri stvari koje bih ja kao stari, konzervativni i pragmatično orentisani korisnik voleo videti: osim Jubito videa, virtuelni whiteboard za šaranje uz mogućnost prikaza prezentacija ili čak ekrana nečijeg računara načinilo bi od ovog servisa upravo izvrstan videokonferencijski alat, itekako upotrebljiv u poslovne svrhe. I svakako bih promenio način pozivanja: sada je moguće mišem izabrati samo krugove, dok je za pojedinačne pozive potrebno ukucati ime/adresu pozvanog.

I to je otprilike to što se Google Plus usluge tiče. Uočite kako ne postoji Farmwille, kako nema blesavih igrica i navlakuša (iako se, nažalost, šuška kako bi se i one mogle pojaviti), niti barem za sad Google namerava pripustiti gomiletine isprazne zabave na svoj servis. Ne znam kako vi, ali meni se to sviđa. Dajte mi da komuniciram na kvalitetan i intuitivan način, dajte mi da kontrolišem što kome ide, i ja zadovoljan. Flash igrice ionako mogu igrati negde drugde.

Instalirate li Google Plus na mobilni pametnofon, dobiti ćete i opciju Huddle, asinhroni grupni chat za kojeg Google tvrdi kako je idealan za dogovaranje ad-hoc sastanaka ili akcija, a meni izgleda kao – još jedan chat, ni po čemu različit od drugih.

Samo za vaše oči
Kako sam na početku teksta spomenuo, sklon sam zaštiti privatnosti. Tako sam i ovom servisu prišao oprezno, sve gledajući otkud će me zaskočiti neka glupost i curenje podataka. Jedine dve relativno ozbiljne stvari koje sam otkrio su ove: podaci u profilu su u startu vidljivi celom sjetu, pa je potrebno ručno izabrati, jednu po jednu, koje detalje iz profila želite deliti sa celim svijetom, koje sa nekim svojim krugom, a koje želite zadržati za sebe; drugi problem su postovi koje možete zatvoriti u neki krug, ali neko iz tog kruga može napraviti „reshare“ u neki svoj krug i tako proširiti vaše ne-baš-za-javnost reči do očiju koje to ne bi trebale videti (bračni partner, šef na poslu, dete, roditelj, šef stranke, novinari…); ta se neugodnost može brzo i jednostavno isključiti izborom „Disable reshare“ koji se dobije klikom na mali trougao u gornjem desnom uglu okvira poruke, ali raditi to za svaku poruku brzo zamori. Idealno bi bilo imati mogućnost zaključavanja poruka samo za članove nekog kruga, bez mogućnosti daljnjeg širenja. Na primer, krug „Family“ trebalo bi da ima isključeno „by default“.

I, naravno, dosadne notifikacije.One se, srećom, lako mogu isključiti. Guglo Plus ima i dodatni alat koje im možete kontrolisati što se sa vašim podacima događa: „Data Liberation Front“ čija je namena pomoći korisnicima prilikom uklanjanja njihovih podataka sa Googleovih servisa.

Ubica Facebooka
Je li Google Plus takav strašni ubica Facebooka kako o njemu pričaju mnogi mediji? Nije. Facebook je šareniji, zabavniji, privlačniji bezmozgavim masama koje do svoje privatnosti drže koliko do lanjskog snega. Oni zaista nemaju razloga preći na Googleov servis (osim, možda, zbog simpatične virtuelne videozabave).

Sa druge strane, dopada mi se ovakva društvena mreža. Diskretna je, ne baca mi se pred lice, poštuje moj osećaj za privatnost; jako olakšava fotografisanje mobilnim telefonom i kada bi mi još pružio mogućnost virtuealne prostorije za sastanke sa videokonferencijom, prikazom prezentacija (ne bi trebalo biti problem udružiti to sa Google Docs uslugom) i prikazom ekrana računara – to bi bilo to. Neko bi visio radi zabave, ja bih visio zbog mogućnosti poslovne videokonferencije sa prezentacijom, neki klinci mogli bi tamo raditi domaće zadatke, svako bi mogao naći zgodan trik za sebe.

Google Plus verovatno nikada neće postati zamena za društveni život kakva je postao Facebook – i to je dobro. Mislim da nećemo videti toliko zombija kako na radnom mestu umesto da rade listaju Google Plus. A i ti đavolji krugovi, krugovi su odlična ideja, nije čudo da je Arhimed zbog njih izgubio život…

Može li Google tako nešto „odraditi“? Može, naravno. Uprkos mojoj još uvek rezerviranosti prema Google Plus usluzi, mislim da bi ovo mogla biti upravo izvrsna mreža. Slično skeptičan bio sam i prema Buzz servisu, pa sam postao redovni korisnik.

Ipak, nikada ne zaboravite da je i ova firma imala problema sa privatnošću: nikada, nikada nikome ne verujte 100% kada je vaša privatnost u pitanju. Budite oprezni i srećno surfujte.

Autor: Radoslav Dejanović

Autor je jedan od vodećih informatičara i ekspert za slobodni softver, informatički novinar, bivši stručni savetnik za informatiku Grada Zagreba i vlasnik kompanije Operacijski sustavi. Jedan je od 25 najboljih IT konsultanata u Hrvatskoj, prema izboru korisnika tih usluga. Njegove tekstove možete pronaći na njegovom blogu oddparity.org.

***

Koncepti
Evo nekoliko osnovnih koncepata i pojmova vezanih za Google+:
Circles. Google+ nudi opciju da kontakte podelite na „krugove“ (circles), baš kao u stvarnom životu: porodica, prijatelji, poznanici, kolege sa posla, drugari sa kojima igrate fudbal, košarku… Imate mogućnost da kreirate svoje krugove, date im imena i u njih ubacite kontakte prema sopstvenoj želji. Jedan kontakt može biti u više krugova. Kada nešto delite (recimo linkove i fotografije), onda definišete i krugove sa kojima to delite. Primera radi porodične slike delite sa krugom „Porodica“ i „Prijatelji“, ali ne i sa krugom poznanici ili nekim drugim.
Hangouts. Sledeća koncept su „sastajališta“ (hangouts). To su virtuelna „mesta“ na koja izlazite da se sretnete sa ljudima koji će slučajno ili po dogovoru tamo naići. Vaše je da najavite da ćete biti tamo, javite to određenim prijateljima ili celim krugovima, a onda sačekate ko će se pojaviti u najavljeno vreme. Razlika od stvarnog sveta je u tome što se cela stvar odigrava online (mikrofon, zvučnici i kamera poželjni odnosno potrebni uz odgovarjaći dodatak tj. plugin koji instalirate). Google kaže da je ovo najbolji način sastajanja sa udaljenim prijateljima, dok se ne usavrši teleportovanje.

Sparks. Nešto kao isečci iz novina, video snimci, tekstovi i slično, na zadatu temu koja Vas posebno zanima. Vi kažete šta vas zanima, a onda vas to čeka u trenucima dokolice da pregledate, pročitate i zabavite se.
Huddle. Ćaskanje ili opcija slanja grupnih tekstualnih poruka, je naravno opcija bez koje društvene mreže ne mogu. Google+ daje mogućnost da se koristi na mobilnom telefonu, a i opciju koju zove Huddle tj. grupno ćaskanje ili konferencija. Recimo da sa društvom želite da se dogovorite da „čoporativno“ odete da gledate film, predstavu, da odete na utakmicu, piće i slično. Ovo je opcija koja, u kombinaciji sa korištenjem na mobilnom uređaju treba da bude kao stvorena za to.
Instant upload. Google je napravio i opciju direktnog (automatskog) otpremanja tj. „podizanja“ snimaka i fotografija. Kažu: „sve što treba da uradite je da kažete sa kojim kontaktima ili krugovima želite da ih delite, ne treba čak ni da kažete – ptičica“. Nisam isprobao.
Slike, video snimci, linkovi, lokacije. Naravno, možete da delite sve ovo, kao i da komentarišete, „plusujete“ (+1) itd.

Privatnost i zaštita
Po prirodi mog posla i profesionalne usmerenosti, prvo me zanimalo koliko se Google pobrinuo o zaštiti i privatnosti. Od pokretanja ovog projekta, Google radi na unapređenjima i podešavanjima usluge na bazi povratnih informacija od korisnika u testnoj fazi. Neki Web sajtovi navode da će još nekoliko funkcija vezanih za poboljšanje privatnosti na mreži biti dodane u narednih nekolio dana.
Google je bio pod ozbiljnom „vatrom“ na temu problema privatnosti u prošlosti, posebno zbog svoje usluge Buzz, koja je rezultirala akcijom i poravnanjem sa FTC (Federal Trade Commission). Zato su, od pojave Google+ usluge, mnoge oči uprte u njega i česta su pitanja da li je Google naučio lekciju iz prošlosti i da li rupe u privatnosti i dalje postoje.
Osnova zabrinutost kod korisnika društvenih mreža je šta se dešava kada se primeni opcija deljenja (engl. share). Ako postavite sliku, video, tekst… svako od vaših prijatelja (u Google terminologija krugova, odnosno „circles“) je može deliti sa bilo kome u svojoj mreži jednim klikom. Google radi na mehanizmima zaštite privatnosti, deljenja i propagacije kroz mrežu kontakata. Koncept krugova je dobra osnova za to, tj. omogućava dobru kontrolu kome je dozvoljeno da vidi stvari koje ograničeno delite.
Google+ i njegov razvojni tim obećavaju da ćete na ovoj mreži biti u kontroli ko može da vidi slike, video zapise, tekstove i linkove koje vi delite, kao i da kontrolišete dalje deljenje. Kao i u stvarnom životu, teško je reći svojim prijateljima i poznanicima da nešto ne ide dalje od njih, tj. da ono što ste podelili sa njima oni ne dele dalje. Međutim, obećanje da će biti moguće da se dugme „deli“ (share) onemogući, otežaće dalje deljenje sadržaja. Ali to nikoga neće moći da spreči da nešto kopira i prenese u mail, na Web sajt ili drugde i proširi dalje. Sve je stvar poverenja u prijatelje i kolege, kao i u realnom životu. Jednostavno nemoguće je i deliti i ne deliti.

Ako uspete da dobijete pozivnicu za Google+, kliknite na svoje ime u desnom gornjem uglu. Ti bi trebalo da nađete „Privacy“ opciju u drop-down meniju. Na toj strani se nalazi „Edit visibility on profile“ sekcija, koja će Vam omogućiti da uredite kako ostali vide informacije sa Vašeg profila. Opcije na ovoj strani su, izgleda, još uvek u procesu menjanja i doterivanja.
Ako ne želite da ostali vide ko su Vaši prijatelji, kliknite na „Edit Network Visibility“ u Privacy sekciji. Tu ćete moći da podesite koje od Vaših kontakata želite budu prikazani na Vašem profilu. Deluje da je i ova sekcija još uvek u testnom radu, jer nije baš do kraja „ispeglana“.
Slično, kada pišete (postujete) nešto na Google+, možete odabrati ko može da vidi taj post. Možete odrediti da je to vidljivo određenom krugu ili krugovima kontakata, pojedinim kontaktima i slično. Facebook ima sličnu opciju restrikcije postova za određene grupe, ali njegova koncepcija je više oko toga ko nešto ne može (ne treba) da vidi neko ko može. Meni se više sviđa opcija da mogu da navedem za koga je određeni post vidljiv, nego za koga nije. Ovde dajem prednost Google+ nad FB.
Ukoliko neko podeli sa Vama nešto preko Google+, a Vi niste član mreže, dobiće poruku koja (ovih dana) otprilike ovako izgleda:
- An important note about Field Trial -
You’re a part of a small group of people who are helping to test Google+. When you share something with people who are not yet able to use Google+, they will receive it via email but won’t be able to comment or engage with the content like other Google+ users. They’ll be able to join Google+ as we let more users in over time.
Ostaje da pratimo dalji razvoj Google+ mreže.
Budite slobodni da podelite svoja prva iskustva u primeni Google+ sa nama, kao i poređenja na relaciji Facebook – Google+.

Rigorozna borba protiv Fejsbuk žurki. To je ono što traže šefovi policije saveznih pokrajina. „Ukoliko su ugroženi javna bezbednost i red, onda se već unapred moraju zabraniti Fejsbuk-zabave“, tvrdi ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije Uve Šineman za list Velt i dodaje: „Ako se takvi skupovi već održavaju, onda se to mora zaustaviti.“

Slično priča i njegov kolega iz Severne Rajne-Vestfalije, Ralf Jeger. „Ukoliko uoči održavanja neke Fejsbuk-žurke postoje konkretne naznake opasnosti za učesnike ili treće osobe, onda komunalne vlasti moraju da imaju ovlašćenja da takvu zabavu i zabrane“, rekao je ovaj ministar za isti list. Jeger dodaje da svojoj deci preporučuje da ne posećuju „druženja“ s anonimnih masovnih pozivnica. „Nikad se ne zna ko će doći“, kaže oprezni ministar i otac.

Reakcija zvaničnika je izazvana nekolicinom nemilih scena na nedavnim zabavama organizovanim preko Fejsbuka u Nemačkoj. Jedna devojka iz Hamburga je, početkom juna, na socijalnoj mreži (navodno greškom) objavila pozivnicu za proslavu svog 16. rođendana. Pozivnica je bila upućena praktično svim korisnicima Fejsbuka, a ne samo njenim „prijateljima“. Na žurku je došlo 1.600 nepozvanih gostiju. Ulicu u kojoj živi devojka osiguravalo je 100 policajaca. Jedanaest je osoba privedeno, a načinjena je i materijalna šteta.

Sredinom juna je nemačka policija razbila više Fejsbuk-zabava na otvorenom u Nemačkoj. Nakon te akcije, u gradu Vupertalu se spontano okupilo 800 osoba. Tokom „zabave“ registrovana je i poveća količina nasilja. Šesnaest osoba je završilo u bolnici, a 41 u pritvoru.

„Dosledna“ primena važećih zakona

Ministar Šineman kaže da savezne pokrajine moraju „dosledno“ primenjivati važeće zakone, ali i poboljšati prosvetiteljski rad s mladima u školama i njihovim roditeljima. Čak tvrdi da je potrebno uvođenje svojevrsne „dozvole“ za korišćenje interneta – po uzoru na vozačku. „Mladi često uopšte ne znaju šta rade“, smatra ministar.

„Nikad se ne zna ko će doći na žurku“

Ceh plaćaju roditelji. Komunalne vlasti najavile su da će račun za čišćenje smeća s ulica na kojima su se okupljali korisnici Fejsbuka poslati roditeljima onih osoba koje su organizovale žurku. Računi su visoki i po nekoliko hiljada evra.

Bavarski šef policije Joahim Herman upozorio je da čak i bezopasna pozivnica na rođendan vrlo brzo može postati „veliki bezbednosni problem“ – s nesagledivim posledicama. Za ljude koji pozivaju na žurku mogu nastati i „astronomski troškovi“, jer je cilj takvih gostiju vrlo često samo nered i uništavanje, dodaje Bavarac.

U slučaju da se pokrene i istražni postupak zbog neke krivične radnje, uzročnik „problema“ u Nemačkoj mora da plati i troškove policijskog rada. No, to se dogodi samo u vrlo retkim slučajevima. Većinom se troškovi pokrivaju iz proračuna savezne pokrajine, odnosno iz džepa poreznih obveznika.

Uzgred: nova „masovna“ Fejsbuk-zabava u Vupertalu, najavljena za petak uveče (1.7.) praktično nije ni održana. Nakon zabrane okupljanja, u jednom kvartu u predgrađu Vupertala se okupilo osmoro ljudi – i 100 policajaca.

Autor: Srećko Matić (dpa/ap/wamz)

Inicijalna javna ponuda deonica ove mreže, koja ima više od 660 miliona korisnika širom sveta, mogla bi biti jedna od najvećih u istoriji. Sigurno će višestruko nadmašiti Gugl, koji je kod javne ponude svojih deonica 2004. godine procenjen na samo 23 milijarde dolara.

Zato je Fejsbuk naišao na žestoku kritiku jer opcija „tag suggestions“ omogućava tagovanje novih fotografija na osnovu ranijih slika koje su već tagovane, a prepoznavanje se obavlja pomoću novog programa koji može da razlikuje ljudska lica.

Sa druge strane, Kompanija Fejsbuk je saopštila da je ovu opciju uvela kako bi olakšala tagovanje slika. Iz nje objašnjavaju da se opcija može isključiti kao i sva ostala podešavanja.

Nikada od prodavca nećemo potražiti jedan kg šećera ili jedan l ulja. Tako se piše, ali se izgovara cela reč. Skraćenice koje koriste mladi su deo njihovog sociolekta, slenga, žargona. One su sad ušle u modu i nikada ih toliko nije bilo kao danas, ali sigurno neće postati sastavni deo svakodnevne komunikacije.

Moram priznati da su oni u tim skraćenicama duhoviti, mada se ponekad zbunim, jer ne znam šta im znače. Neke su čak vrlo šifrovane, jer su nastale bez bilo kakvih pravila i ustrojstava – kaže profesor.

Sve ove skraćenice bazirane su na engleskom, koji postaje neka vrsta univerzalnog jezika sporazumevanja, svidelo se to nama ili ne. Spisak je veoma dug, evo nekih koje su popularne u internet komunikaciji:

121 – One-to-one (jedan na jedan),

143 – I love you (volim te),

2NTE – Tonight (večeras),

4 – for (za),

?4U – imam pitanje za tebe,

:-) – osmeh

<:-| – radoznalost

:~) – slatko

:-} – stidljivo

:-( – tužno…

2U2 – To You, Too I tebi takođe

ASAP – As Soon As Possible – ŠPTB– Što pre to bolje
BBL – Be Back Later – VSK – Vraćam se kasnije

CU – See You – poz!

—————————————–

Skraćenice postoje i u starim crkvenim knjigama:

hv= Hristos voskrese

vv = vaistinu voskrese

hsr = Hristos se rodi

vsr = vaistinu se rodi

abd = ako bog da

dbd = da bog da

db = daleko bilo

hb = hvala bogu

btp = bog ti pomogao

sd = svako dobro

——————————————

Parodije

Na Internetu smo pronašli i sajt „Kako Zemunac prepričava lektiru”, gde se kaže da su Romeo i Julija Žabari iz Verone i oni se smuvaju. Matorci im se uopšte ne gotive, jer rade isti biznis. Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. Na kraju upadnu u loš trip i roknu se. Roman „Rat i mir” je knjiga koja ima soma strana i u kojoj piše kako su pre dvesta godina Francuzi krenuli na Ruje i stigli do Moskve, a onda je došla zima i Francuzi su se posmrzavali… Ana Karenjina je, pak, sponzoruša, dobra riba, ali udata za matorca, a Koštana je igračica u diskoteci na koju se loži neki buržuj koji kroz celu knjigu kuka za svojom mladosti i smara sve ostale…
Dana Stanković

Po njegovim rečima, „Fejsbuk”, „Gugl” i „Jahu” imaju ugrađene programe koji američkim obaveštajnim agencijama omogućavaju pristup njihovim bazama podataka.

„Da li američki obaveštajci upravljaju Fejsbukom? Ne, ali američke obaveštajne agencije mogu da vrše pravni i politički pritisak na njega”, objasnio je on.

On je naveo da bi ovim kompanijama oduzimalo vreme i novac da agencijama omogućavaju pojedinačni pristup dosijeima po nalogu suda i da su zato omogućile da taj proces bude automatski, preko „interfejsa”.

„Svi treba da znaju da kada dodaju prijatelje na fejsbuk, u stvari besplatno rade za američke obaveštajne agencije, gradeći njihove baze podataka,” rekao je on.

On je, takođe, rekao da dokumenti koje je objavio Vikiliks nisu najvažniji dokumenti koji postoje i apelovao na građane da ne veruju informacijama medija da je sve sadržano u njima.

„Mi smo objavili tajne, poverljive materijale, ali nismo imali najpoverljivije telegrame koji su zaista ozbiljni i neprijatni” za vlasti”, rekao je on u intervjuu.

Pošto je raspolagao novčanom i materijalnom podrškom ovih uticajnih institucija, „Fejsbuk“ je brzo po popularnosti i broju korisnika prestigao „MySpace“ i slične sajtove. Kompanija „ComScore“ je objavila istraživanje popularnosti socijalnih mreža među korisnicima u celom svetu, a lider po rastu popularnosti bio je „Fejsbuk“ koji je uvećao broj korisnika za 153 posto.

„Fejsbuk“ je pušten u rad februara 2004. godine (tada se nazivao „The Facebook“) isključivo za korisnike univerziteta Harvard, gde je tada studirao i njen sadašnji vlasnik Mark Cukerberg. Potom se proširio i na druge prestižne univerzitete (Jejl, Stenford, Kolumbija univerzitet i druge), a nešto kasnije je dostupan svim univerzitetima i školama u SAD i Kanadi. No, tada se na „Fejsbuk“ moglo ući samo po pozivu. Ipak, krajem godine „Fejsbuk“ prelazi u Silikonsku dolinu, gde dobija velike „investicije“ od strane obaveštajnih i vojnih centara moći.

PREČEŠLJANA PROŠLOST

Istorija „Fejsbuka“ započinje kada se tvorac ove socijalne mreže Mark Cukerberg povezao sa bivšim predsednikom „Paypal-a“ Piterom Tilom, koji je investirao 500.000 dolara u mrežu. Til je bio autor knjige protiv multikulturalizma, a takođe je u užem rukovodstvu ekstremističko-konzervativne grupe „VanguardPAC“. Druga etapa razvoja je priliv fantastičnih 12,7 milijardi dolara od strane kompanije „Accel Partners“, ona se, između ostalog, bavila „tehnologijom dobijanja informacija“. Menadžer ove kompanije bio je Džems Brever koji je, takođe, bio u rukovodećem timu naučnoistraživačke firme „BBN Technologies“, jedne od kompanija koja je stvorila internet. Kompaniji se pridružuje i doktorka Anita Džons, direktor vojnih naučnih istraživanja pri Ministarstvu odbrane SAD. Ona je obavljala i funkciju savetnika ministra odbrane i vodila „Agenciju perspektivnih vojno naučnoistraživačkih poslova SAD“ (DARPA), koja je odgovarala vladi za razradu visokotehnoloških projekata. U ovoj „Agenciji“ postoji odeljenje koje se bavi „projektima sakupljanja informacija“, što je u SAD, kada se saznalo za ovo odeljenje, izazvalo gnušanje slobodoljubive javnosti. I zaista, zvanično „Agencija“ se bavila prikupljanjem što većeg broja informacija o svakom čoveku, a koje bi bile dostupne na centralizovan način, na jednom mestu, i omogućavale bi vladi SAD da ima istoriju života većeg broja ljudi (aktivnost na internetu, istoriju kupovine preko kreditnih i drugih kartica, kupovinu avionskih karata, automobila, zapise o stanju zdravlja, podatke o uspehu tokom školovanja, kako plaća račune za komunalne i druge usluge, naravno i poreze, odnosno sve ostalo što može biti interesantno).

Funkcija „Fejsbuka“ bila je, dakle, višeslojna. Pored sakupljanja podataka o korisnicima ove socijalne mreže, korišćena je i za regrutovanje agenata za tajne službe SAD i Velike Britanije.

Posle zahteva mnogobrojnih boraca za ljudska prava Kongres SAD je istražio rad „Agencije“ DARPA i ovima je, posle toga, ukinuto finansiranje od strane države. Međutim, Ministarstvo odbrane se nije odreklo usluga „Agencije“ DARPA, već je stvorilo novu masku za novi život, a to je upravo „Fejsbuk“. Najvažniji zadatak i stare i nove socijalne mreže je bio „analiza socijalne mreže i mehanizama formiranja obrazaca ponašanja“, što im je nova mreža i omogućavala. Naravno, ako neko koristi „Fejsbuk“ mora dati osnovne informacije o sebi, a potom praćenje njegovog života nije nikakav problem. „Fejsbuk“ može o ljudima sakupljati informacije i iz drugih izvora, na primer, novina, blogova, saopštenja, ali i od drugih korisnika mreže finansiranjem mogućnosti postavljanja fotografija (funkcija prijatelja, na primer). Ono što korisnici „Fejsbuka“ ne znaju (ili neće da znaju) je da pristaju na to da njihovi personalni podaci prijavljeni administratoru budu predati i obrađeni u SAD.

ZAPISANA BUDUĆNOST

Početkom avgusta 2010. godine, Aleksandar Baharev na sajtu casualuniverse.com objavio je članak u kojem ističe da je CIA zajedno sa „Guglom“ odobrila projekat sakupljanja informacija sa interneta u cilju predskazivanja budućnosti. Projekat nosi naziv „Zapisana budućnost“ („Recorded future“). Sistem obrađuje na desetine hiljada sajtova, blogova, socijalnih mreža, podatke o korisnicima socijalnih mreža, veze između ljudi, kompanija itd. Sakupljaju se informacije kako o aktuelnim, tako i o predstojećim aktivnostima. Ideja je jednostavna – sakupiti i obraditi sve dostupne informacije o svakom događaju i ljudima koji koriste internet.

To, međutim, nije prvi put da „Gugl“ radi za CIA. Pre ovog projekta „Gugl“ je dobio pomoć od svih službi za nacionalnu bezbednost SAD, jer im je ustupio podatke važne za rad tajnih službi. Zato je u delu slobodoljubive javnosti „Gugl“ ubrojan u „imperiju zla“. Tajne službe SAD, kao nikada ranije, zainteresovane su za informacije koje se daju preko medija, blogova i sajtova. Ovu zainteresovanost dobro je objasnio direktor CIA (2008. godine) Majkl Hajden, rekavši: „Zašto ne iskoristiti informacije koju glupaci ostavljaju u otvorenim izvorima“.

Da li je potom čudo da postoje i ljudi poput poznate britanske pevačice Mie (Mathangi Arulpragasam), koja savetuje svojim fanovima da se uzdrže od korišćenja sajtova „Fejsbuka“ i „Gugla“, jer su oni stvoreni od CIA za sakupljanje informacija o korisnicima interneta.

Autor
Zoran Milošević

Kristov povratak cijelo čovječanstvo moći će pratiti putem mobitela, a praćenje tog događaja preuzet će sve društvene mreže, uključujući i Facebook, kao i YouTube – smatra utjecajni američki pastor Franklin Graham.

„Kako će ga svi uspjeti istodobno vidjeti? Ne znam, osim ukoliko svi u jednom trenutku ne uzmu svoje mobilne telefone, aktiviraju opciju fotografiranja i potom njegove fotografije pošalju u svijet“, smatra Graham.

Pastor je uvjeren da bi mreže poput Facebooka, Twittera i YouTubea „mogle odigrati značajnu ulogu“, kao što su odigrale ključnu ulogu početkom godine, kad su nezadovoljni Arapi putem njih izražavali nezadovoljstvo stanjem u svojim zemljama i organizirali pobune.

„Pogledajte što se dogodilo u Libiji ili u Egiptu. Mobitelom su snimali događaje na ulicama i potom ih ‘postavljali’ na YouTube. Svi su odmah mogli vidjeti sve što se ondje događalo“, kaže Graham.

“Novi izvršni direktor LGB zarađuje 4.000 funti na sat. Ja zarađujem sedam funti. Pošteno.”

Čim su pretpostavljeni saznali za njen komentar, Stefani je otpuštena. Prošle nedelje je objavljena vest da je banka ove godine ponudila Antoniju Horti-Osoriju platu od čak 13,5 miliona funti plus bonuse i druge beneficije kako bi ga privolela da napusti špansku banku “Santander”, gde je takođe bio odlično plaćen. Osim toga, LGB je obećala da će mu uplaćivati doprinose za penziju u iznosu od skoro 900.000 funti godišnje.

Ove informacije su izazvale nezadovoljstvo među poreskim obveznicima, kojima pripada 41 odsto kompanije LGB, nakon što su je vladine finansijske injekcije spasile od bankrota tokom krize 2008. godine.

“Ne mogu da verujem da su se prema meni poneli tako užasno zato što sam van radnog vremena ćaskala na “Fejsbuku” s prijateljima”, rekla je Stefani. “Šef mog tima me je upitao zašto sam pisala takve stvari, a onda je došla moja direktorka i rekla da se razočarala u mene, jer sam izneverila kompaniju.” Službenica je dodala da joj je bilo teško kada je ostala bez posla, ali da, na sreću, ima prijatelje koji su joj se našli u nevolji.

Jedan od zaključaka sa konferencije je da je internet učinio lakšim pristup informacijama o okultizmu i satanizmu i kontakt sa različitim sektama. Zbog toga stvorena potreba za boljim informisanjem o isterivanju đavola i demona iz ljudi.

“Zbog interneta je mnogo lakše sada naći informacije o satanizmu. Za samo nekoliko minuta možete kontaktirati satanističke sekte i istraživati okultizam”, izjavio je Karlo Klimati, član univerziteta.

On je objasnio da je konferencija posvećena edukaciji o egzorcizmu.

“Ova konferencija nije o tome kako se postaje egzorcista već o informisanju o egzorcizmu, satanizmu i sektama. Njen cilj je da pruži pomoć porodicama i sveštenicima. Najvećem riziku od satanizma izloženi su mladi ljudi koji su emotivno krhki”, ispričao je Klimati.

Cilj konferencije, kojoj prisustvuju mnogi sveštenici, psiholozi, psihijatri, prosvetari i socijalni radnici, jeste da se o fenomenu satanizma govori sa “ozbiljnošću i naučnom rigoroznošću”, uz izbegavanje priče o natprirodnom i senzacionalnom. Organizatori smatraju da je opasnost satanizma poslednjih godina potcenjena.

U teoriji, svaki sveštenik može da izvede egzorcizam – ritual sa molitvama čiji je cilj da se istera đavo iz tela zaposednute osobe, ali katolička crkva predlaže da se time bave profesionalni egzorcisti.

„U građanskoj zajednici“ i „Žive zajedno“, kako se zovu nove kategorije, biće dodate postojećim – u vezi ili single, u braku, razveden/a, udovac/a, i komplikovano je. Za sada su ove nove opcije dostupne samo američkim i korisnicima iz Kanade, Francuske, Australije i Velike Britanije, ali bi uskoro trebalo da budu omogućene i ostalima. Američki portal Mashable, sa druge strane, prenosi da se u zemljama u kojima su istopolni brakovi legalni, ove opcije neće pojavljivati.

„Ovo je bila jako tražena opcija. Mi želimo da omogućimo našim korisnicima opcije koje verno i autentično odražavaju njihove odnose“, rekli su iz Facebooka ovim povodom. Komentari na uvođenje novih opcija su različiti. Mnoge organizacije koje se bave zaštitom prava LGBT zajednice su je pozdravile, međutim ima i onih koji smatraju da Facebook ovim potezom usvaja politiku nejednakosti, karakterističnu za države u kojima gej brakovi nisu legalni.

Državni sekretar Hilari Klinton je, predstavljajući ovu odluku, rekla da SAD pružaju tehnološka sredstva i obuku „digitalnim aktivistima“ kako bi uspeli da ostanu „korak isped svojih cenzora“.

Dodala je da društvene mreže na internetu, poput Tvitera i Fejsbuka, omogućavaju da se čuje šta želi narod i da se taj novi oblik komuniciranja više ne može zaustaviti.

„Postavljanje prepreka u pokušaju da se izmeni realnost novih komunikacija ima i svoju cenu: moralnu, političku i ekonomsku. Neke zemlje će moći da podnesu tu cenu neko vreme, ali mi verujemo da je ograničavanje novih komunikacija neodrživo na duži rok. Zemlje koje kažu da su „otvorene za biynis“ ali zatvorene za slobodu izražavanja, moraće da plate cenu kroz: mogućnosti koje će im biti dostupne, svoj obrazovni sistem, svoju političku stabilnost, društvenu pokretljivost i svoj ekonomski potencijal“, rekla je Hilari Klinton.

Kritičarima ovakve američke politike, koji navode Kinu kao primer zemlje koja cenzuriše internet i ekonomski se razvija, Hilari Klinton je poručila da smatra da će svaki pokušaj ograničavanja interneta na kraju doživeti neuspeh kao što se nedavno dogodilo u Tunisu.

Kao zemlju koja pokušava da postigne „nemoguće“ i ograniči kritiku vlade na društvenim mrežama na interentu navela je i Siriju i pozvala sve zemlje sveta da se pridruže Americi u stavu da „otvoreni internet“
svakoj zemlji daje veću snagu i bogatiju budućnost.

Iran

Na američki politiku prema režimima koje Vašington smatra autokratskim, reagovao je predstavnik za štampu iranskog ministarstva inostranih poslova Ramin Meh-man-parast, pozivom SAD-u da se ne mešaju u događaje u na Bliskom i Srednjem istoku.

„Mislim da sve zemlje ovog regiona žele da se opresivne države ne mešaju, posebno ako znamo kako „cionistički režim“ krši pravila i meša se. Mi želimo da prekinemo zavisnost i od SAD i od cionističkog režima i od njihovih pristalica“, rekao je iranski zvaničnik.

Američki predsednik Barak Obama je kritikovao Iran rekavši da su vlasti u Teheranu napale mirne demonstrante u svojoj zemlji dok su slavile pad Mubarakove vlade u Egiptu.

„Što je važilo za Egipat treba da važi i za Iran a to je da ljudi treba da imaju mogućnost da izraze svoje mišljenje, svoje nezadovoljstvo i da traže vladu koja će u većoj meri da im zadovolji potrebe. Razlika je, međutim, u tome što iranska vlada na to odgovara pucajući u narod, tukući ga i hapseći. Nadam se da ćemo videti da je iranski narod dovoljno hrabar da izrazi svoju želju za većim slobodama i vladom koja ga bolje predstavlja i da istovremeno može da razume da Amerika ne može da diktira događaje u Iranu ništa više nego što je to mogla u Egiptu“, rekao je Barak Obama.

Američka dilema

BBC-jev dopisnik u Vašingtonu Kim Gatas javlja da je da je Obamina vlada u delikatnom položaju u odnosu na događaje u severnoj Africi i na Bliskom i srednjem Istoku.

„Vašington pokušava da održi vrlo osetljivu ravnotežu. Americi je lako da iskaže podršku prodemokratskim demonstrantima u Iranu, jer Teheran nije američki prijatelj. Međutim, stvari postaju složenije kada demonstranti izađu na ulice drugih gradova u regionu, u zemljama koje su američki saveznici. Čini se da predsednik Obama pokušava da biranim rečima pomogne da se nastave promene u regionu a da pri tom ne podrži još jedan izliv narodnog nezadovoljstva“ javlja Kim Gatas iz Vašingtona.

Klintonova je najavila da će administracija potrošiti 25 miliona dolara ove godine na inicijative predviđene da zaštite blogere i pomognu im da zaobidju cenzuru i prepreke kao što je takozvani „Veliki plameni zid Kine“, ili gušenje društvenih sajtova u zemljama kao što su Iran i Egipat, gde je nedavno bezuspešno pokušano da se antivladini protesti spreče isključenjem onlajn komunikacija.

Ma je ponovio prethodna saopštenja da korisnici onlajn medija u Kini uživaju slobodu govora „u skladu sa zakonom“.

Klintonova je ukazala na zemlje, kao što su Kina, Kuba, Iran, Mjanmar, Sirija i Vijetnam, koje uvode cenzuru, ograničavaju pristup Internetu i hapse blogere koji kritikuju vladu.

SAD, prema njenim rečima, podržavaju slobode izražavanja, okupljanja i onlajn udruživanja i nastaviće da pomažu ljudima u „represivnim Internet okruženjima“ sa tehnologijom za zaobilaženje cenzure.

Protesti u Egiptu i Iranu, podstaknuti Fejsbukom, Tviterom i Jutjubom, odražavaju „moć tehnologija za povezivanje ljudi kao katalizatora političkih, društvenih i ekonomskih promena“, rekla je američka sekretarka.

Teoriju singularnosti primenjenu na ljudsku vrstu koja će transcendentirati svoje telo i duh, zastupa američki naučnik Rej Kurcvejl (Ray Kurzweil) prema čijim proračunima bi naša civilizacija, kakvu je danas poznajemo, trebalo da nestane za 35 godina. Na inzicijativu ovog stručnjaka za razvoj tehnologije osnovan je pre tri godine Univerzitet singularnosti (Singularity University) koji uživa podršku organizacija kao što su NASA i Gugl.

Sve polazi od toga da su kompjuteri sve brži i moćniji i da se ovaj trend sve više ubrzava. To znači da će u jednom bliskom trenutku oni biti sposobni da nadomeste ljudsku inteligenciju. Sva ta snaga i brzina moći će da oponaša rad mozga, uključujući i svest, biće kadri ne samo da munjevito računaju i komponuju muziku već i da upravljaju automobilima, pišu knjige, donose etičke odluke, procenjuju kvalitet negog umetničkog dela…

Ukoliko shvatamo i prihvatamo tu perspektivu, a Kurcvejl i mnogi drugi naučnici su ubeđenji da je ona moguća, sve postaje moguće.

Nemoguće je, međutim, predvideti ponašanje ovih nadljudskih inteligencija sa kojima ćemo jednog dana morati da delimo planetu. Postoji sijaset teorija o tome. Možda ćemo se stopiti sa mašinama i postati superinteligentni sajbeg-ljudi koji će koristiti kompjutere da bi povećali svoje sposobnosti. Možda će nam veštačka inteligencija omogućiti da beskonačno produžimo život ili ćemo postati sušti duh i živeti unutar mašina. A možda će se kompjuteri okrenuti protiv svojih tvoraca i uništiti čovečanstvo.

Sve te teorije se, međutim, slažu u jednoj stvari – da će doći do transformacije naše vrste u nešto što višse nikada neće biti nalik čovečanstvu koje danas poznajemo.

„U svakoj neizvesnoj situaciji, društveni sajtovi predstavljaju otvoreni izvor informacija koji može biti veoma koristan jer pruža uvid u ono šta može da se dogodi“, izjavio je za Rojters jedan američki zvaničnik blizak tajnim službama.

Obaveštajne agencije već duže vreme prate ekstremističke vebsajtove kako bi predupredile eventualne zločine i napade.Ideja da državne službe prate „Tviter“ i „Fejsbuk“ kako bi identifikovale neistomišljenike brine, medjutim, mnoge ljude, posebno u zemljama poznatim po političkim ubistvima i progonima.

„Sve je veoma javno – možete da vidite ko su ljudi i s kim razgovaraju“, primećuje Tim Hardi, britanski inženjer informatike koji je pokrenuo blog „Iza kliktivizma“. „U nekim zemljama… ljudi zaista rizikuju život, mada možda toga nisu svesni.“

U Sudanu, gde su nedavno organizovani protesti preko „Fejsbuka“, aktivisti su se žalili da je policija koristila taj sajt da napravi spiskove za hapšenje.

S druge strane, neki smatraju da nadgledanje vebsajtova otvorenih za javnost u manjoj meri predstavlja kršenje privatnosti od prisluškivanja, infiltracije ili ispitivanja.

Pobornici ove ideje primećuju da princ Čarls i njegova supruga Kamila možda ne bi bili izloženi neprijatnosti u sopstvenom vozilu pre nekoliko meseci da je britanska policija pratila poruke na „Tviteru“ o protestima u Londonu.

Stručnjaci tvrde da je prava prednost nadzora društvenih mreža to što pružaju mogućnost vlastima da pravovremeno detektuju nezadovoljstvo javnosti i putem javne debate, izbegnu da se gnev izlije na ulice.

Rojters je podsetio i da su zapadni političari, a sve češće i oni u zemljama u razvoju, počeli da koriste društvene sajtove u pokušaju da prenesu svoje stavove i privuku mladu i tehnički naprednu publiku.

„Normalno je da vlade koriste društvene mreže i iznose argumente na takav način da budu lako dostupni, da mogu lako da se razmenjuju i da se na njih odgovara“, rekao je Mark Henson, bivši strateg za medije britanske Laburističke partije.

Profesorka američkog “Instituta za tehnologiju”, Šeri Tarkl, smatra da je upotreba društvenih mreža neka vrsta “modernog ludila”.

- Fejsbuk i slične mreže zaista nas mogu dovesti do ludila i patološkog ponašanja. Ekstremni je slučaj jedne sahrane, na kojoj su prisutni tokom ceremonije na ajfonu proveravali i slali poruke svojim prijateljima – zabrinuta je profesorka Tarkl. U Americi se stručnjaci u poslednje vreme sve više zalažu za što manju upotrebu „fejsbuka“ i „tvitera“.

***
dufko

Ja ipak mislim da nije sam Fejsbuk kriv za ovo već nešto drugo, kao npr svetska ekonomska kriza … Postojao je FB i ranije, pre njega je tu bio MySpace pa je ipak megapopularnost došla nekako u vreme kada je došla kriza. Evo, ja navodim čist primer mog društva i mojih kolega ovde sa faxa u Somboru – pre 4 godine je nas par imalo MySpace, svi ostali su bili apsolutno nezainteresovani za tako nešto, čak i za internet sem ako je vezano za fakultet.

Mnogo više smo se družili, izlazili, provodili ali smo imali i mnogo više para, pre svega jer smo skoro svi živeli privatno, plaćali stanove, sobe, režiju i pored toga nam je ostajalo para za sve drugo … Pre dve godine smo dobili novi studentski dom i većina je počela da živi u njemu, skresali smo troškove života za 80% alii sad ljudi po čitav dan ne izlaze iz soba. Skoro svi imaju profile na FB-u, niko nema para, jako slabo se izlazi, odlazi na žurke, na piće …

Društvene mreže su postale sklonište od besparice … To je neko moje viđenje jer ne mogu da objasnim drugačije kako to da gomila njih apsolutno nezainteresovanih za internet, računare, sa nikakvim znanjem engleskog – odjednom postala zavisna od toga …

Zaigrala se i zaboravila na dijete, zbog čega se dogodila velika tragedija. Policiji je kasnije u suzama rekla kako je sina jednom provjerila i potom se vratila nakon svega nekoliko minuta, ali bilo je kasno.

Zbog zapostavljanja djeteta protiv nje je podignuta optužica za zlostavljanje djeteta, koje je rezultiralo smrću. Kao obranu pred sudom Johnson je svog 13-mjesečnog sina nazvala neovisnom bebom, koja je voljela biti sama.

Najviše pažnje su ipak privukle nagrade za najboljeg glumca i glumicu na tradicionalnom svečanom okupljanju uz večeru, koje je prvi put održano u januaru 1944. godine. Za najbolju žensku ulogu nagradjena je Natali Portman za ulogu u novom filmu Darena Aronofskog, Black Swan (Crni labud), koji tek treba da stigne u evropske bioskope. Kolin Firt , primajući nagradu za ulogu engleskog kralja Džordža Šestog u filmu King’s Speech (Kraljev govor), objasnio je koliko mu Zlatni globus znači naročito zbog, kako je duhovito objasnio, krize srednjih godina.

„Ponekad vam je potrebno nežno uveravanje da ste i dalje upotrebljivi. Ne znam da li se ovo može svrstati u ‘nežno’, ali trenutno je to jedino što se isprečilo na mom putu da kupim Harli Dejvidson“.

BBC-jev novinar Redžes Merčendani koji je pratio ceremoniju u Los Andjelesu, kaže da britanski glumci koji tumače likove britanskih vladara uglavnom dobro prolaze sa nagradama poput Oskara i Zlatnih globusa.

On podseća da je Helen Miren svojevremeno pokupila sve nagrade za svoje tumačenje aktulene engleske kraljice Elizabete, a ove je Globusom nagradjen Kolin Firt, iako je malo ko to očekivao.

Svestrano dobri filmovi

Ipak, najveći dobitnik je film Društvena mreža o Fejsbuku.

„Ono što je interesnatno ove godine jeste spoj veoma dobrih filmova koji zadovoljavaju kriterijume na svakom nivou. Tu su King’s Speech, Društvena mreža i Fighter (Borac), drama o bokseru koja ima dosta scena nasilja, ali je istovremeno i vrlo duhovita. Melisa Leo i Kristijan Bejl koji igraju u filmu Fighter nagradjeni su za najbolje sporedne uloge što nam opet ukazuje na to šta bismo mogli da očekujemo u nominacijama za Oskara. Bejl je poznat američkoj publici , jer je igrao u filmovima o Betmenu i Terminatoru, tako da ne bih bio iznenadjen da ove godine dobije Oskara, baš kao i Kolin Firt za tumačenje kralja Džordža Šestog. Mislim takodje i da je dobitnik Zlatnog globusa za najbolji film, Društvena mreža, najjači kandidat za Oskara na dodeli krajem februara“, javio je BBC-jev izvaštač sa dodele Zlatih globusa u nedelju uveče u Los Anđelesu.

Voditeljeve šale…

Ovogodišnju dodelu Zlatnih globusa obeležile su i šale britanskog glumca i komičara Rikija Džarvesa koji je voduio ceremoniju.

Vrlo se otvoreno šalio na račun mnogih zvezda i filmova u kojima se pojavljujuju, pa tako nije poštedeo ni Džonija Depa, ni Andjelinu Džoli zbog filma Tourist koji su kritičari ocenili kao promašaj.

„Ove godine je bilo mnogo 3D filmova poput nastavka Priče o igračkama, Dispeakable me i drugih. Kao da je sve ove godine bilo trodimenzionlano, osim likova u filmu Turist“.

I taman kad je dodao da mu je žao zbog te šale, Džarves je nastavio dalje.

Objasnio je on nije ni pogledao film, ali , upitao se, ko ga je pa uopšte gledao.

… i haljine za pamćenje

Na crvenom tepihu uoči dodele redjale su se i uobičajene večernje toalete svetskih dizajnera i zvezda koje su ih izabrale za ovu svečanost.

Po oceni izveštača, jedine glumice koje su se izdvajale svojim stilom bile dve Britanke – Helena Bonam Karter koja je nosila kreaciju Vivijen Vestvud i cipele različitih boja, jednu crvenu jednu zelenu.

Tilda Svinton je na crveni tepih u Los Anđelesu došla u beloj muškoj košulji uvučenoj u neobičnu suknju a la samurai.

Samo u četvrtom tromesečju Apple je prodao 3,89 miliona računara McIntosh, 14,1 milion primeraka iPhonea, 9,05 miliona plejera iPod i 4,19 miliona iPada. Pre samo osam meseci Apple je vredeo 223 milijarde dolara, što ga je učinilo najvrednijom tehnološkom kompanijom i dovelo ispred Microsofta, a kad je u oktobru vrednost njegovih deonica premašila 300 dolara, vrednost kompanije dostigla je 274 milijarde.

Posmatrano iz drugog ugla može se reći da Apple sada vredi šest puta više nego Facebook i da je za svega šest meseci svoju vrednost povećao za 50 milijardi dolara. Apple je sad po vrednosti druga kompanija na svetu, ispred njega je samo Exxon Mobil koji je „težak“ 376 milijardi dolara.

Izvor: Mikro.rs

Poplarnost društvene mreže Majspejs je opala jer je čini se izgubila trku za korisnike sa vodećom mrežom u ovoj oblasti Fejsbuk (Facebook), koja trenutno ima tri puta više pretplatnika i koja je dostigla vrednost od pedeset milijardi dolara (oko 35 milijardi evra). Međutim, vesti govore da problemi muče i osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga (Zuckerberg) jer je jednom sudu u San Francisku dostavljen novi odštetni zahtev protiv Fejsbuka.

Zahtev su podnela braća Kameron i Tajler Vinklivos (Winklevoss) koji tvrde da su oni izmislili Fejsbuk a da im je Zakerberg kasnije oteo ideju i razvio je u najpopularniju globalnu mrežu za druženje preko interneta.

Braća Vinklivos sada traže dodatno obeštećenje sudskim putem, pošto su već sklopili sa osnivačem Fejsbuka poravnanje u svoju korist od više miliona dolara pre dve godine.

Fejsbuk je osnovan 2004. i u rekordno kratkom vremenu broj njegovih korisnika je počeo da se meri milionima u svim delovima sveta, što je takođe munjevito povećalo vrednost kompanije.

Početkom ove godine, dve velike banke iz SAD i Rusije su uplatile na račun Fejsbuka milijarde dolara čime je vrednost kompanije dostigla čak pedeset milijardi.

Sara Pejlin je na svojoj prezentaciji na Fejsbuku prikazala kartu SAD na kojoj su na distriktima koji su sproveli reformu zdravstva nacrtani nišani. Takav nišan je nacrtan i na karti Arizone. Jedan poremećeni čovek je taj poziv očigledno doslovce shvatio.“

(tekst se nastavlja posle odlicnog komentara…)

***
Hmmm, ovo sve zavisi o kojoj zemlji pričamo. Primera radi, naši ljudi su, što se tiče interneta, NEPISMENI totalno. Od nekih 200 prijatelja kojih imam na FB-u, 3-4 znaju da vladaju tastaturom, odnosno znaju slepo kucanje, a to je zato što se radi o programerima i sa njima nije problem „razguliti“ neku dužu priču online. Ostali…klasični korisnici FB-a su jedan blagi užas, kao da se borim protiv spama, a ne da su mi prijatelji. Znam da će 10-15 njih kliknuti „like“ ako postavim neki spot od EKV-a, Azre i slično, nebitno, uglavnom što svi znaju. Nikad nisam video poentu u tome, da se non-stop vrte iste „informacije“, svaki dan.

Ako se postavi neki link od dobrog dokumentarca ili samo primera radi film „Home“ (koji je besplatan i nalazi se ceo na Youtube-u) daj bože da dvoje, troje nešto prokomentariše ili uopšte pogleda to. Zato sam odustao od FB-a, ljudi su najprostije rečeno glupavi, držim se svog bloga i sa strancima razmenjujem informacije. Ako bih se držao samo naših ljudi, ne bih video poentu ni da imam internet uopšte. Isto tako, naši ljudi se drže svog jata, njima „social network“ nema nikakvo značenje i FB im ne treba za to, da upoznaju druge ljude prego grupa, ljude iz drugih krajeva sveta.

Naši se, u 99% slučajeva drže ljudi sa kojima su sinoć zaglavili u kafani, da bi sutra mogli o tome da razglabaju na FB-u. Imam među prijateljima 20-ak stranaca, da njih nemam, gastarbajterske rodbine, FB mi ne bi ni trebao.

Kod nas su popularni oni koji su najveći narcisi. Totalne narcisoidne osobe kojima je FB ništa drugo nego „mojih 5min slave“. U pravom životu su nesigurne, niko i ništa, ali na FB-u imaju po 800-1000 prijatelja koje dodaju redom, pa ko ih prihvati, prihvati. Onda puštaju spotiće, dele srculenca, cvetiće…i ne daj bože da im neko ne klikne na „like“ u roku od pola sata nakon što su pustile još jedan glupi klip sa youtube-a, odmah će da klikaju na tuđe klipove, u stanju su da izdele 50 „lajkova“ za 10min, samo da bi privukli pažnju. U suprotnom, daj bože da vam ikad kliknu na „like“ od vašeg videa, ako stvari idu „regularno“. To su vam one devojčice „jao, ja sam šizika“ što su kao zaljubljene u Moriseja, vole The Smiths i nešto mlađe indie bendove koji su potrošili više vremena na nameštanje šiškica nego na pravljenje pesama.

O udavačama koje se slikaju u kupatilu da ne pričam i koje imaju po 30 Turčina, Arapa i Grka među prijateljima. Neke su moji idoli, nisu ni imale ADSL, već su koristile dial-up, upoznale kakvog lika iz Australije, Nemačke ili Grčke i za mesec dana našle čoveka svog života i kačaju slike iz tuđine, kao stoji ona ispred nekakvog „monjumenta“, slikao je dečko/muž, nijedne zajedničke sa njim nema, a na zajedničkoj slici ne znaš da li je to taj lik ili neki lik što prodaje kokice na ulici, pa je uleteo slučajno u kadar. E, onda ti takve dođu posle par meseci da ti sole pamet kako zaraditi pare u Srbiji, kako treba naporno raditi, tj. da si ti lenj, šta već, a njih majka rodila da se udaju preko dial-up-a…to nema nigde.

Sve u svemu, nekada davno rekao sam:“Da nema mejla, ne bih nikad saznao koliko su ljudi nepismeni“…danas:“Da nema FB-a ne bih nikad saznao koliko su ljudi debilni“. Šta će biti treće, videćemo…

Marsovac

***
nastavakteksta…

Facebook je analizirao korišćenje reči u oko milion priloga korisnika sa engleskog govornog područja. Predstavnici društvene mreže su izjavili da su sve informacije koje bi mogle da otkriju identitet korisnika uklonjene pre nego što su prilozi analizirani, kao i da članovi Facebook tima nisu čitali vaše statuse u svrhu ove studije.

Kada su statusi postali „anonimni“, reči su organizovane u 68 kategorija na osnovu programa za analizu teksta Linguistic Inquiry and Word Count (LIWC) autora Džejmsa Penebejkera i Marte Frensis. Neke od kategorija iz ove studije uključuju glagole u prošlom vremenu, predloge, religiju i pozitivna osećanja. Evo nekih rezultata studije.

Ljuti omladinci – Mlađi korisnici Facebooka predstavljaju besnu gomilu koja vrlo rado upotrebljava bezobrazne reči. Više izražavaju svoja negativna osećanja od starijih, više psuju, i mnogo češće koriste lične zamenice, poput „ja“.

Stariji korisnici Facebooka – Pišu duže priloge, češće pričaju o drugima i često svoje reči začinjavaju s predlozima (ka, u, na) i članovima (misli se na članove iz engleskog jezika).

Ranoranioci – Ispostavilo se da većina korisnika Facebooka spada u one koju ujutru posećuju tu društvenu mrežu. Prilozi sa pozitivnim osećanjima obično su postavljani ujutru, a kako bi dan odmicao postajali su sve negativniji. To znači da korisnici Facebooka – bar oni koji govore engleski – počinju dan u dobrom raspoloženju, a dok dan protiče i opada efekat kafe, postaju sve više demoralisani.

Tajna veb dnevnika – Facebookova studija je potvrdila ono što vlasnici veb dnevnika i kompanija Fox News znaju već godinama: negativni komentari pojačavaju mrežnu aktivnost. Naravno, korisnici će verovatno češće pritisnuti taster „Sviđa mi se“ kod pozitivnih komentara.

Ali Facebook je saznao da negativnost uvek privlači korisnike jer su sumorni uvek imali više komentara od onih pozitivnih. Manja je verovatnoća da će ljudi komentarisati priloge koji se odnose na san. Takođe, potvrđeno je da je najbolje izbegavati religiozne teme, kao i da kada se borite s nesanicom nikada nećete naići na budnog prijatelja.

Izvor: Mikro.rs